Порекло презимена, село Славник (Бојник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Славник, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај Порекло становништва села Славник, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Славник (Бојник)

Порекло презимена, село Славник (Бојник)

Порекло становништва села Славник, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Славник се налази на брежуљцима који се са северне стране стрмо спуштају у речно корито Пусте Реке а на североистоку благо падају ка алувијалној равни коју је овде створила иста река. Са те североисточне стране је и прилаз селу најлакши. Ови брежуљци се налазе између потока на чијим обалама је подигнута Речица са источне стране и Вујановске Реке са западне стране и чине на овом месту периферију дилувијалне терасе.

Тип села.

Славник је село збијеног типа.

Име села.

Вероватно је на месту данашњег села Славника био сламник, место на коме су, после вршаја, стваране камаре сламе. Неки писци су ово место назвали Сламник. Када је на овом месту настало село, од сламника је постао Славник.

Воде.

Славник нема текућице. Најближи водоток му је Вујановска Река која својим доњим током протиче западно од Бојника. Вода за пиће, стоку и друге потребе узима се из бунара и водовода.

Из прошлости села.

На територији овог села нема цркава и црквишта, градова и градишта, страих гробова и гробишта. Ако је Славник некада био сламник, сасвим је разумљиво одсуство трагова људског насеља и културног живота. Једино што  је за етнографију занимљиво, јесте Славничка воденица на Пустој Реци. Ова воденица је била култно место, па је тај значај и данас задржала*.

*Уочи Ђурђевдана долазе жене код воденице, па кроз њену буку провлаче трице (мекиње) и со и потом их дају стоци. Исто тако хватају у флаше воду која пролази кроз „цивун“ на буки, па њоме поје стоку све у циљу да би стока давала обилније млеко.

Земље и шуме.

Атара села Славника има простор од 379 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 217, воћњаци 19, виногради 14, ливаде 22, пашњаци 63, шуме 32 док је неплодно 22 хектара.

Земља носи ове називе: Преко Реку, Бостаниште, Тршевине, Ограђе, Лозје или Старо Лозје, Рид, У Поље, Мекишар и Чука.

Порекло становништва.

И у овом елу је број становника у сталном опадању; 1953. године Славник је имао 74 куће и 410 становника; 1961. број кућа се попео на 83 а број становника пао не 389 док је 1971. године имао 82 куће и само 291 становника.

Садашње становништво чине ови родови:

-Банковићи су пореклом из Црвене Јабуке.

-Димитријевићи су пореклом из Бугарске.

-Видојевићи су из Црвене Јабуке.

-Милићи су из Црвене Јабуке.

-Јоцићи су пореклом из Бугарске.

-Глигоријевићи-Јаловци су пореклом из Бугарске.

-Стојичићи су из Клисуре на бугарској граници.

-Бранковићи су из Црвене Јабуке.

-Ђорђевићи су из Црвене Јабуке.

-Стојилковићи су пореклом из Бугарске.

-Златковићи су пореклом из Бугарске.

-Банковићи други су из Црвене Јабуке.

-Стојановићи су из Божице.

-Стефановићи-Ивкови су из Црвене Јабуке.

Роми:

-Саитовићи.

-Феризовићи.

Занимање становника.

Славничани се баве земљорадњом и сеју на својим њивама пшеницу, кукуруз од којих усева се јавља тржишни вишак, затим, мало пасуља, кромпира, овса и ражи. У баштама саде поврће – лук, паприку, купус и друго. Има домаћинстава чија земља „лежи“ – необрађена. Тако стоји необрађена земља Младена Банковића. Он чак не чува ни краве. Једино у кући држи живину. Сади само мало кромпира. Живи од радничке пензије. Банковић је стар 73 године. И остала домаћинства су старачка. Млади људи иду у печалбу и на јесен се враћају кући. Омладина се школује. Има их и факутелтски образованих. Они су раскинули са селом.

У Славнику постоји четвороразредна основна школа као истурено одељење основне школе у Брестовцу. Њу похађају полазници основне школе из Речице.

Сточарство је стајско и чувају само краве, по две по домаћинству у просеку, мада има домаћинстава и без једног грла. Има нешто оваца. Свиње се чувају за домаће потребе.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top