Порекло презимена, село Лећевица (Далмација)

Порекло становништва у селу Лећевица, општина Лећевица (Далмација). Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић.

Лећевица је село Далматинске Загоре, у близини Сплита. Припада истоименој општини. Смештена је северно од планине Козјак, у залеђу Каштела. У Лећевици се налази римокатоличка црква Светог Мартина.

Срби живе у засеоку Убле (Убли), који се налази између Лећевице у ужем смислу и Радошића. Раније су Убли имали статус посебног насеља. Црква Рођења Пресвете Богородице подигнута је 1770. године.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена (Убли)

БЕАРА (38) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ЛИВАЈА (48) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

КРИВИЋ (20) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ОСТОЈИЋ (26) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ПРКУТ (21) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

СТРИЖАК (7) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

• Презимена су највероватније настала од православних Стричевића, који се помињу у млетачком катастру из 1711. године. У 19. веку су у православним матичним књигама уписивана презимена Стричевић-Беара и Стричевић-Стрижак.

Хрватска презимена (Лећевица)

БАШИЋ (32) – (присутни у 18. веку)

БУЖАНЧИЋ (91) – (присутни у 18. веку)

ДЕЛИЋ (42) – (присутни у 18. веку)

КЕЛАМ (46) – (присутни у 18. веку)

ПРДИЋ (44) – (присутни у 18. веку)

СТРИЧЕВИЋ (12) – (присутни у 18. веку)

ТЕШИЈА (6) – (присутни у 18. веку)

МАРКИЋ (19) – (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић