Poreklo prezimena, selo Miroševce (Leskovac)

16. aprila 2017.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Miroševce, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Miroševce se nalazi na krajnjem jugu Porečja i to na istočnom obodu onog dela pobrđa koje se nalazi između tokova Veternice na istoku i Jablanice na severozapadu. Na istoku od Miroševca je Bukova Glava, na jugu Vina a na zapadu je sušičko selo Igrište. Položaj Miroševca spada u najtipičnija seoska naselja; ima pobrđe i ravnicu, na obali je reke, tako da ima i polje za obradu i brežuljke za šumu, voće i vinograde, pašu za stoku i vodu.

Ime selu.

Kada su Sloveni došli na ove prostore primili su hrišćanstvo, sveštenik je dolazio na ovo mesto, da pod jednim velikim hrastom maže mirom svoju pastvu, da je miroše, pa je po tom osnovu selo dobilo ovaj naziv. Ipak ovo treba prihvatiti kao narodno predanje.

Postanak sela i prošlost.

Položaj koji Miroševce zauzima bio je oduvek zgodan za ljudski život i ljudsku naseobinu. Ovaj kraj nije ostao nezapažen neolitskom čoveku koji je na potesu Selište-Salačine ostavio tragove svojih naselja. Bilo je ovde i rimskih naseobina poromanjenog stanovništva. Postoji ovde i kula Kraljevića Marka „na brdu koje se zove Humap“, gde „ima jedna stara gradina“. Postoji bunar – „bunarine“, za koje postoji predanje da je rimski bunar.

U Miroševcu postoje da lokaliteta Selište; jedan je ispod Umca a jedan na potesu „Slivče“ sa severne strane sela.

U potesu Vrtike postoji Crkvište gde je, po predanju, bila crkva posvećena Sv. Nikoli. Po predanju ovde je nekada bilo selo pod imenom Garina, koje je u doba Prvog srpskog ustanka razoreno.

Prvi pisani dokument sela Miroševca jeste povelja koju je u Novom Brdu potpisao kao državni poglavar Stefan Lazarević. Tom poveljom knjeginja Milica sa sinovima Stefanom i Vukom, daju ruskom manastiru Sv. Pantelejmonu u Svetoj Gori, pored drugih sela, i selo Miroševce.

Pod Turcima je Miroševce u XIX bilo gospodarsko selo i podeljeno između dvojice čitluk – sahibija. Bili su to: Mustafa-aga i Emin-aga. Obojica su živeli u Leskovcu. Emin-aga je bio arbanaškog porekla.

Han pominje Miroševce i navodi da je ono 1858. godine imalo 48 kuća. Posle oslobođenja od Turaka ovo selo je i malo 111 poreskih glava, što je najveći porast za period od nešto više od 20 godina.

Vode.

Sa istočne strane sela Miroševca, celom njegovom dužinom, teče Veternica. Osim toga iz pobrđa, zapadno od sela slivaju se dva potoka – Koševka i Otomija, koji leti presušuju.

Izdanska voda u Miroševcu bliska je površini pa gotovo svaka kuća ima svoj bunar. Donedavno su postojala tri seoska bunara ali su ih pojedinci prisvojili.

Zemlje i šume.

Atar sela Miroševca je veličine od 1070 hektara, od koje površine pada na obradivu zemlju 455 hektara, te po tome ovo sela spada u najbogatija sela Porečja, izuzev Strojkovca i Donje Jajno.

Zemlja nosi ove nazive: Salačine, Kolibište, Slivče, Turske Njive, Vrtika, Šegave, Donje Orašje, Ograđe, Lozište, Paraspur, Vrtike, Trševine, Lozište, Lipar, Košavka, Zajkova Dolina, Umac, Solila, Jezero-Pampursko Jezero i Markove Livade.

Poreklo stanovništva.

Miroševce se, naročito posle oslobođenja od Turaka, svrstalo u najveća sela Porečja, kako po svome ataru tako i po broju stanovnika. Selo je podeljeno na sledeće mahale: Koševska, Dudinska, Pampurska, Mandžinska, Jerska, Otomija (Novo Selo) i Lugare. Prema popisu stanovnika iz 1959. godine u njemu je živelo 187 domaćinstava i 1061 stanovnik.

Stanovnici ovog sela pripadaju ovim rodovima.

-Krstanci su doseljeni iz sela Zajčevca na Kosovu.

-Madžakini su sa Kosova, selo Zajčevac.

-Papudžanovi-Pašinci su iz Zajčevca.

-Pešin su doseljeni iz Grgurovca.

-Ćulavci su iz Zajčevca.

-Jajinci su starosedeoci.

-Pavlovci su starosedeoci.

-Dudinci su doseljeni iz Igrišta odakle su proterani od Arbanasa.

-Stamenkovci su starosedeoci.

-Pampurci su starosedeoci.

-Pindraci su starosedeoci.

-Kocinci su starosedeoci.

-Štavinci su starosedeoci.

-Gumčini su starosedeoci.

-Šopci su iz Šopluka.

-Rumenkini (po babi Rumeni) su iz Trstene – Poljanica.

-Buljčini su starosedeoci.

-Mandžinci su starosedeoci.

-Jovinci su iz Zajčevca.

-Gininci su starosedeoci.

-Petrovci su starosedeoci.

-Jerci su iz Hercegovine.

-Kokinci-Červišovi su starosedeoci.

-Mickini su preterani od Arbanasa iz Igrišta.

-Vranjanci (u mahali Otomija-Novo Selo) su iz okoline Vranja.

-Lugarci-Jovići su starosedeoci.

-Lugarci – druge porodice su pridošle iz porečkih sela: Belog Potoka, Bunuše, Brze…

Zanimanje stanovnika.

Bave se zemljoradnjom. Seju pšenicu, kukuruz i druga žita. Gaje voće i imaju vinograde. Imaju više uslova za voćarstvo i vinogradarstvo nego što ga sada koriste.

Stočarstvo je stajsko. Mnoge kuće imaju dobre krave.

Miroševčani se bave i zanatstvom. Imaju registrovane ove zanatske radnje: 5 zidara, po jedan kovač, drvostrugar, krojač, mlinar, traktorist, vršač, harmonikaš, bačvar, stoličar, ugostiitelj, obućar i vunovlačar.

U selu postoji prodavnica „Trgoprometa“ iz Leskovca. U selu je sedište poljoprivredne zadruge „14 oktobar“ koja raspolaže sa 46 hektara zemlje i mašinski park od 4 traktora točkaša, kombajna, 4 vršalice, prikolica, priključne mašine i jedan kamion. Imaju poštu i sedište mesne kancelarije. Bave se pčelarstvom. Imaju osmogodišnju školu kao i isturena odeljenja u Slavujevcu, Igrištu i Gorini. Imaju biblioteku koje radi kao istureno odeljenje biblioteke u Vučju. Imaju bioskop čijim filmskim predstavama prisustvuje najviše gledalaca u okolini, izuzev Vučja.

IZVOR: Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.