Порекло презимена, село Рајно Поље (Лесковац)

1. априла 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Рајно Поље, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Рајно Поље се налази у долини Рајнопољске Реке, која је усекла своје корито у најнижој језерској тераси и међу неогеним брежуљцима извајала долину благих нагиба.

Тип села.

Рајно Поље је село збијеног типа и на једној гомили.

Име села.

По првој легенди овде се први населио неки деда Раја, искрчио шуму, начинио њиву – поље и подигао своју колибу. По овом Раји и његовом пољу – њиви, касније настало село и назвало се Рајино Поље.

По другој легенди, за време Турака у долину Рајнопољске Реке од турског терора склањао се српски народ (раја) из равнице – поља, па је назив села Рајно Поље настало од речи „раја“ и „поље“.

Воде.

Главна текућица кроз село је Река или Рајнопољска Река која има две компоненте које се спајају у самом селу. То су Голема Долина и Влајчина Долина. Рајнопољска река на путу ка Јужној Морави прима са десне стране воду поточића Бојна Долина на месту Састанци и улива се у Јужну Мораву код спомен гробља, јужно од села Доње Слатине.

У атару села Рајног Поља постоје ови извори кладенци: Над Село, Сушица, Дикина Долина и Цакин Кладенац.

Бунаре нема свака кућа и дубина им је 10-12 метара. Осим тога село има неколико водовода и свака кућа има текућу воду из њега.

Земље и шуме.

Рајно Поље има атар величине 826 хектара. Од ове површине њиве и баште захватају 365, воћњаци 10, виногради 61, ливаде 38, пашњаци 66, шума 259 док јенеплодно 27 хектара.

Земља носи ове називе: Свети Спас, Доброглед, Раскрсје, Голема Долина, Рид, Бели Поток, Орниче, Планиште или Бобавиште, Чифчијске Њиве, Дулан, Гарван и Селиште.

Постанак села и прошлост.

Не месту Дулан откривени су стари зидови неке грађевине од византијске цигле. На месту Селиште ископавали су старе гробове и налазили људске кости. Ово показује на живот на овом простору у далекој прошлости.

За време Турака зна се да је село било почитлучено и да је имало господара, који је живео у самом селу.

Порекло становништва.

Село Рајно Поље је у доба ослобођења од Турака имало 27 кућа. Према пописуиз 1871. године у селу је било168 кућа са 807 становника.

Данас у сели живе ови родови:

Павловићи су из брестовачког Шарлинца по мушкој лози а по женској из Доњег Јајна.

Петковићи су из Врбова у околини Врања.

Маглинци (Стаменковићи) су из села Маглине.

Вучковићи су непознатог порекла.

Момчиловићи су из Брода.

Кузмановићи су из Брода.

Коцићи су староседеоци.

Марковићи су староседеоци.

Цветановићи су из Вртопа.

Китановићи су из Црне Траве.

Грујићи су из Гара.

Стојановићи други су из Комарице.

Младеновићи су из Комарице.

Занимање становништва.

Основно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз, Кромпир слабије. Дуван узгаја више од пола домаћинстава.

Рајнопољчани од воћа имају шљиве. Грожђе гаје у већим количинама и предају власотиначкој винарској задрузи а продају га и на лесковачкој пијаци. Нису повртари, у баштама гаје поврће само за себе.

Од стоке чувају краве, 2-3 по домаћинству. Оваца у селу има око 100 брава. Раније су поједине куће имале по 100 брава а најсиромашнији до 10 оваца. Некада су чували биволе. Неколико мештана се бави пчеларством.

Рајнопољци су печалбари. Највише су ишли у цигларе у Банат, ужу Србију и Македонију. У фабрикама ради само седам радника.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.