Порекло презимена, село Доње Јабуково (Владичин Хан)

26. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Доње Јабуково, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље се налази западно од Владичиног Хана на темену и странама двеју дугачких коса правца северозапад-југоисток. Поменуте косе пружају се лево и десно до Јабуковачке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Земљиште које захвата село је планинско.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца и из неколико бунара, који лети пресушују. Кладенци су: Туфегџиски, Лијачки, Речиновац и др.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Суво Дрво, Широка Падина, Марков Лаз, Зла Долина, Побијен Камен, Жежница, Лијач, Кун, Топила, Соколача, Ливадиште, Ливорова Њива, Орлов Кладенац, Параспур, Рашина Бара, Јабучица, Голи Чукар, Лесков Врт, Бреза, Лешје, Гарина, Девојачки Гроб, Трпковица, Станци, Селиште, Бачиште и Милаткова Глава.

Тип села.

Доње Јабуково је село разбијеног типа.Подељено је на десет махала или крајева. То су: Широка Падина, Лијач, Кун, Ливадиште, Трпковица, Павлова Падина, Миленковци, Лешје, Јовин Рог и Бреза. Куће у махалама су разбацане на различитим растојањима.

Доњи Јабуковац је 1952. године имао укупно 102 домаћинства.

Постанак села.

У махали Ливадиште мештани су ископавали: „лонци, згура, цигле, ћерамиде и по неку стару пару“. Мисли се да су ту живели становници који су били „туфегџије“ – „правили пушке, звонца и друго“. Данас у селу постоји Туфегџијски Кладенац.

По предању, Доње и Горње Јабуково су некада чинили једно село и звало се Јабуково и делило се на две махале – Доњу и Горњу. У свакој махали живеле су по четири стариначке српске куће. Када су ти становнци нарасли онда се Јабуково поделило на два посебна села. Доње Јабуково је у почетку било збијеног типа и налазило се на Селишту или Старом Селу – у средини села. Трла и колибе лежале су даље од кућа на више места у атару. Касније су се одељени задругари настањивали по колибама и тако је насеље постало насеље разбијеног типа.

Сеоска слава је Св. Никоа пролећни. Тада се приређују два сабора око крстова. Крстови се налазе на два рида.

Порекло становништва.

За старинце се сматрају ови родови:

-Миленковци, Никљдан;

-Тренчинци, Аранђеловдан и Никољдан;

-Лештарци, Аранђеловдан и:

-Клинчари, Св. Петка и Св. Јован. Последњи род дели се на мање групе:

-Лијачовци, Павло Падинци и др. Од рода Лештарци једна грана се зове:

-Широ Падинци.

Досељени родови:

-Стојановићи, Никољдан, су досељени из суседног села Кукавице. Тамо имају истоимене рођаке.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.