Порекло презимена Шимраковић

1. мај 2016.

коментара: 3

Шимраковићи су били средњовековна хумска породица из Зажабља. У изворима се први помиње 1433. и 1442. године Гргур Шимрак. Нешто касније наилазимо на Стефана Шимраковића који је био ожењен Катарином, ћерком Твртка Боровинића, са којом је имао сина Владислава. Породица је имала поседе у долини Неретве код Стоца, у жупи Жаба. Михаило Динић је навео још неколико особа са овим презименом, али је сматрао да се на основу тих података питање Шимраковића не може извести до краја. Динић пише да се Петар Шимраковић јавља као Петар Павловић хумски војвода Шимраковић, као и да се деца Владислава и војвода Петар Павловић помињу као наследници херцега Хрвоја.

Шимраковићи заузимају изузетно угледно место у Грбовнику. Њихово знамење је четрнаесто по реду, одмах иза Јабланића, а испред Охмућевића-Гргурића. Претпостављамо да разлог овоме лежи у блиским везама са ауторима Грбовника, јер се припадници ове породице већ почетком XVI века налазе у Сланом (1514.  године Владислав Шимраковић). На територији Дубровачке републике срећемо их током XVI и XVII века. У попису жупе Градац из 1745. године Шимраковићи се не помињу. Не треба заборавити и да се у Родословљу помињу као ”славни Шимраци”. Према Виктору Дуишину Шимраковићи су били један од четири рода Крстића, треће босанске династије, из Бобовца. На брачу је живела породица Dominis (alias Господнетић) која је била пореклом из Босне и према предању припадала роду Шимраковића од племена Крстића. Њихово знамење било је истоветно са грбом Шимраковића из Грбовника.

Шимраковићи се помињу у списковима средњовековне властеле где се вежу за различита подручја.

ИЗВОР: Срђан Рудић, Властела Илирског грбовника, Београд, 2006, стр. 239-240)

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Prof. dr sc. Aleksa Š. Vučetić

    Obično se ne javljam na blogove bilo koje vrste. Kao prvo, trebate praviti razliku između kategorija pleme i bratstvo, što na žalost ni novije generacije u Crnoj Gori ne znaju. Prezime Šimrković je slovenizirana varijanta prezimena Šimrak iz Grahova u Crnoj Gori. Doselili su u drugoj polovini X vijeka iz Skadra kao pripadnici plemena Riđani i jedna od najstarijih kneževskih, tj. plemićkih porodica u navedenom vizantijskom plemenu. Od X do kraja XV vijeka su bili kneževska porodica sa sjedištem u današnjem selu Zaslap, odakle su se preselili u Boku Kotorsku (Dračevicu u današnjem Herceg Novom), Hercegovinu, Dalmaciju i Bosnu, itd.). Zadužbinari su starije crkve u manastiru Savina u Herceg Novom. Predpostavljam da ovo ne znaju ni sami Šimraci iz Herceg Novog, što je i osnovni razlog zašto ovo objavljujem.

  2. Господине Проф. др сци,
    Добро је што се “обично” не јављаш “на блогове ило које врсте” јер ти је писменост врло слаба страна; и у основној школи очас би зарадио јединицу.
    И са повесницом стојиш исто тако; да није тако, не би лупетао којешта о “словенизираним варијантама” и “византијским племенима”.
    А због оних које понешто занима о Шимрацима (Шимраковићима), ваља рећи да је можда најпознатији међу њима био Јанко Шимрак (1883-1946), поунијаћени Србин из Жумберка (у Хрватској, западно од Карловца), момак који је у Павелићевом времену постављен за бискупа. После рата му је суђено и био ослобођен. Може се сматрати сигурним да му је први пописани жумберачки предак, из 1551. године, у селу Тисковац, био Радивоје Шимраковић, један од оних Срба који су током четврте деценије 16. века у тај крај прешли из Рашке, Брда и Херцеговине.