ПАРДАЊ (данас МЕЂА)

По казивању старих људи, одувек је село било на истом месту. Најпре су постојала два дела села: Српски Пардањ и Тотовски Пардањ – који је био онде где је сад Немачки. Једни од Тотових су се из овог дела раселили, други помађарили, а неку у новије време и понемчили.

Најстарији део Пардања био је код села. И сад налазе по градинама трагове зумуница и пећке, јер куће су пре биле све унутра, по градинама. Тек од пре 40-50 година почели су ”износити” куће на улицу.

”Под работом” је био и Српски Пардањ: био је власништво горфа Бутлера, а после његове смрти, пошто је био без рода, зумељу су држали арендаши и плаћали за то држави.

Пардањ је још старији од Модоша. Изгледа дса су прво насеље и овде подигли поред речице која јте текло Кривом долином. Слушали су да су први насељеници Пардања дошли из Сланкамена и Земуна. За Стајиће кажу да су први дошли, затим Којићи, Лукићи и неки Рајићи (били су два брата: Која и Раја и њохови потомци и сад славе истог свеца Св. Јована). Од Рајића је сад само један. Мисле да их је гроф Бутлер довео и дао на земљу.

Веома је тежак положај овог пограничног српског села био због тога што је добра трећина његовог атара остала у Румунији. Приликом повлачења српске војске из Темишвара и оних крајева јавила се мисао да наш народ у овом делу Баната дигне устанак и одупре се уласку румунске војске и заузимању ових крајева. Али до тога устанка није дошло: наш је народ у овом делу Баната вома разређен и туђим живљем искидан, ау уз то и доста утучен тешким притиско туђинске власти, већ није био оно што су били банатски Срби 16.века, који су листом устали на ноге против Турака и јуначки се с њима понели.

Поводом цркве кажу: ”60 нумери” је било кад су се населили Срби и подигли ову исту цркву која и сад стоји. Веле да је рекао патријарх Чарнојевић: ”Нисте ви могли сами сазидати, једва сте себи земунице могили напрати”, и да су циглу ”намастири” дали за ову њихову цркву да се из Сегедина довуче. С десне стране цркве, до зида, налази се сломљени крст, а други крст од црвеног камена је уз црквени зид са натписом ”ДИМИТРИЈЕ НЕДЕЉКОВ, † 1826, и жена му СИМЕУНА, † 1829”. У књизи ”Житија светих” има запис у коме се каже да је 1746. године приложио пардањској цркви ЈОВАН ЧОКРЉАН за душу своју и своје браће: Јована, Максима, Стевана и Мате и свог сина Стевана.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

  • АДАМОВИ – ЦАРАНИ (2, Св. арх. Михаил), дошао из Итебеја у кућу Царанових
  • БОГДАНОВИ – ЦАРОВИ (2, Св. Никола), дошао из Итебеја у кућу Радојчиних
  • ЖИВАНОВИ – БАЈИЋИ (10, Св. Никола), Бајићи – по свом старом презимену из Земуна; кад им је делио земљу, спахија их је назвао Живанови, по тадашњем претку.
  • ЖИВКОВИ – ПОПИНИ (9, Св. Никола), уписани у протоколу као Живкови-ћи; прадеда старца од 70 година дошао је овамо из Србије као попа и његови су имали и своју земљу (поповски паор); има их у Рудни исељених
  • КЛАНИЧИН (1, Петковача – по кући Никићевих), из Иванде, дошли пре 50 година
  • ЛУПУЛОВИ (3, Петковача), из Вења дошао у кућу Лазукућа
  • МАКСИМОВИ (1, Ђурђиц) – ТОДОРОВИ (4, Ђурђиц) и МИЛИЋЕВИ једног су порекла и славе Ђурђиц; дошли су из Земуна
  • МАЛИ – ЧА-РАЈИНИ (5, Св. Лазар), стари су му дошли овамо из Србије: три брата, три сесије
  • НИКИЋИ (9, Петковача), стари су им дошли из Гргетега у Срему, где и сад има Никића, само што тамо славе Св. Стефана; од Никића има насељеника у Фенлаку; стара фамилија.
  • ПАВЛОВ (1, Петковача), дошли из Итебеја пре 20-30 година (мој додатак – значи крајем 19. или почетком 20.века)
  • РАДОСАВЉЕВИ (22, Св. арханђел Михаил), сад се пишу РАДОСАВ, у множини –и; све их зову заједничким именом Раути; једино су они носили беле, дуге кожухе, а сви остали, као и други Банаћани, жуте; имају и поједине групе надимака: Мојсини итд.; мисле да су такође из Срема; стара фамилија
  • СЛЕПЧЕВ (1, Св. Никола), прадеда дошао из Мехале, у Темишвару, а једни од њих се сасд презивају ЛАЗИЋИ (4, Св. Никола), по кући у коју је ушао предак; Слепчеви су стара фамилија, имали су и сесију

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

  • АМИЖИЋИ (3, Св. Игњатије), нагађају сродство са онима у Модошу
  • АНДРЕЈИНИ (3, Св. Никола), ималу су ”паор земље”; има исељених у Канаку, у Ђуру, у Итебеју
  • БОЖИНИ (1, Св. арх. Михаил)
  • ВЕСЕЛИНОВИ – ШВАБИНИ (5, Св. арх. Михаил)
  • ВОЈИНОВИ (1, Св. Јован), имали су ”паор земље”
  • ВУЈИНОВИ (5, Св. Јован)
  • ВУЧЕ(И)НИЋИ, сад СТЕВАНОВИ (3, Св. арх. Михаил)
  • ЈОСИМОВИ – ШМРКАЛОВИ (2, Св. Јован), а звали су се пре ПОП-ЈОСИМОВИ; био је предак неки поп Јосим
  • КОЈИЋИ (15, Св. Јован), од првих насељеника
  • КОСТИНИ – КОПШИЦИНИ (3, Св. Јован)
  • ЛАЗАРОВИ – ГРАЂАРОВИ (1, Св. Јован Златоусти)
  • ЛАЗИЋИ – ПОЉЧА и ЏИЛИ-АШЕВИ (4, Св. Никола и Св. Јован) и ОЦИЋИ (Св. Јован), поп Васа Лазић 1749.
  • ЛУКИЋИ (18, Св. Стефан); многи се иселили и у Бугарску и у Србију, у Параћин, Ћуприју; била је највећа фамилија још и у време насељења, и у Самошу
  • МИЛИЋЕВИ (4, Ђурђевдан)
  • СТАНОЈЕВИЋИ и БРАНКОВИЋИ су једног порекла и славе једног свеца
  • МИЛОВАНОВИ – МАТИСАКОВИ (5, Врачеви)
  • МИХАЈЛОВ – АЦКОВ (1, Св. Никола)
  • МОМЧИЛОВИ – ПУЈИНИГОЈКОВИ (6, 4 Ђурђиц, 2 Петковача), Гојкови су доведени из Сечња у фамилију и славе Петковачу
  • НЕДЕЉКОВИ (7, Св. Јован)
  • НОВАКОВИ – СОЛИЋИ (1, Св. Јован), право и старо презиме им је СОЛИЋИ.
  • ПАНТИЋ – ФУТАЈДЕРТАТАРСКИ (1, Св. Никола)
  • ПЕЈИНИ – ПЕЧУЛ (1, Св. арх. Михаил)
  • ПОПАДИЋ (1, Св. Лазар)
  • РАЈИЋИ и КОЈИЋИ; била су два брата: Која и Раја и њихови потомци и сад славе истог свеца, Св. Јована; један од првих насељеника, са великом земљом; сад их нема
  • РУЖИЋ – ЧАРКИН (1, Ђурђиц); један одсељен у Гад и тамо је Ружин, као и у протоколу
  • СЕКУЛИЋИ – БАКОШЕВИ (2, Св. Никола)
  • СТАЈИЋ (1, Св. Никола), прва фамилија овде насељена; ”разметали се”, има их у Јаркову, Бечеју, Итебеју, Дињашу итд.
  • СТАНОВИЋИ (6, Ђурђевдан)
  • СТЕВАНОВИ – БУЛЕТАНОВИ (3, Св. арх. Михаил), имали су сесију и сувачу
  • СТОЈАНОВ – ТУЦАКОВИ (4, Св. Лазар)
  • ТОДОРОВИ – КОМЕРДИНОВИ (4, Ђурђиц), истог су порекла са Максимовим и Милићевим; Ђока Тодоров је од њих, врло интелигентан родољуб овог села, био је и као изасланик из Бната на Мировној конференцији у Паризу
  • ЧОКРЉАН-СКИ, сад МИЛУТИНОВИ (4, Св. Јован), а Чокрљани надимак

 

Остали су родови пардањски досељеници из новијег времена, из околних банатских села.

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

БЕЧЕЈСКИ, умро без деце – БРАНКОВИ(-ЋИ), Ђурђевдан, који су можда били неки род са патријархом Бранковићем (?); последњи, Маленица Бранковић, умре је пре 6-7 година; била су овде два свештеника од њих – ГЕРЕНЧЕВИЋ – ДИМИТРИЈЕВИЋ – ЈАНКОВИЋ – МИШКОВ – МУРАРОВ – ПАРИВОДИЋ – ПИСАРОВИЋ, био је дошљак, кабаничар – ПОПОВИЋ, био свештеник – РАДОЈИЧИНИ – СТОЈИНИ.

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

БУГАРСКИ, неки се иселили, а била је богата фамилија – ДУНЂЕРСКИ, јамачно су биле занатлије са стране, из Великог Бечкерека; не зна се о њима ништа – ЕРДЕЉАН, били само привремено, краће време – ИВАКОВИЋИ, били само ”за време” – КРЕЦУЛОВИ, иселили се у Вршац – МАРТИНОВ – ПЕТРОВ, одселио се у Гад – РОДИЋ, јамачно били занатлије са стране; не зна се о њима ништа – ЧИКОШИ, били неко време

 

ЦИГАНИ:

ЛУКАЧЕВИ, били покућари – МАКСИМОВИ (1, Св. Никола), покућари

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.