Порекло презимена, село Сушевље (Лесковац)

19. фебруара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Сушевље (по књизи Сушевје), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Suševlje

Положај села.

Село лежи на десној страни Јужне Мораве уздигнуто на земљишту високом од 500 до 800 метара. Околна несеља су: Бричевје на североистоку, Гариње на југозападу, Љутеж на југоистоку и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора. Познатији извори су: Јестребов Кладенац, Цветкова Падина, Синички Кладенац, Маковишки Кладенац и др.
Село, и поред тога што се назива Сушевље, је доста богато водом. По богатству у води и плодности земљишта ово је познато насеље. У том погледу од околних села испред њега се налази само место Граово. У баштама Сушевља 1956. године било је парадајза тешких и до пола килограма. Сеоски виногради су засађени пре око 30 година – није било године а да није било рода. Воћарство је такође развијено.

Земље и шуме.

Поједини крајеви сеоског атара носе ове називе: Маковиште, Говеђа Глава, Цер, Глог, Цветкова Падина, Острило, Језеро, Јанковица, Дурићево Гумно, Средобрдина, Средна Торина, Синача, Баба Пејкин Рид, Куњак, Колова Орница, Стрмец, Попова Росуља, Дрење, Лебедска Падина, Лађа, Бучје, Самарова Падина, Бојићева Чука, Равниште, Азирова Њива, Латинско Црквиште, Меаниште, Попова Лука – покрај Јужне Мораве, Сланиште, Спаиски Ора, Лука, Царичина и Царичин Поток.

Тип села.

Сушевље је село разбијеног типа. Поједине групе кућа зову се по називу места на којима се налазе – Маковиште, Говеђа Глава, Причје, Синички Рид или по родовима који у њима живе – Ракинци, Радиљовци, Пискуљинци, Ђорђијанци, Митинци. Село је 1958. године имало 60 домова.

Прошлост села.

Потес Латинско Црквиште лежи поред махале Ракинци. Данас су тамо њиве и ливаде. Остатака од старина нема.
Место Дурићево Гумно добило је име по некадашњем спахији. На месту Спаиски Ора било је старо орахово дрво. Ту се налази и „лепа вода“. На месту Пољаково једном је село доделило њиву неком Пољаку. Азирова Њива зове се по неком муслиману. За називе Царичин Поток и Царичина нема никаквих легенди. Меаниште је место поред Јужне Мораве. Тамо су биле две механе, које су држали мештани Сушевља – Деда Андреја и Деда Крста. Механе су затворене „када је прорадио воз“. Приликом грађења железничке пруге на месту Бунајевски Поток биле су бараке. У њима становали Италијани, који су били зидари и техничари.

Постанак села.

Старији мештани причају да је некада атар Сушевља сав био под шумом. У другој половини XVIII века ту су се почели насељавати досељеници, који су основали село. Најпре су дошли преци данашњих родова Пискуљинци и Радиљовци. После њих су долазили преци осталих родова – Деда Илијинци, Ракинци и други.
Сеоска слава је на дан Св. Николе – пролећног. Преслава је првог маја код места Стари Запис. Она је заведена 1957. године, јер су мештани на тај дан спровели електрично осветљење у Сушевљу.
О већим празницима мештани посећују цркву у варошици Предејану.

Порекло становништва.

Не зна се порекло ових родова:

-Пискуљанци, Аранђеловдан. За њих се каже да су „старинци“. Спадају у осниваче села.
-Радиљовци, Св. Врачи. И они су стари род. Прича се да су досељени негде „из планине“.

Родови познатог порекла:

-Деда Илијинци, Никољдан, су пореклом са Власине. Тамо су живели у Гаџиној Махали. Род је основао предак Никола, који се овде доселио крајем XVIII века. У роду се зна ова генеалогија: Михајло, 65 година-Таско-Крста-Илија-Никола, који се доселио. Никола спада у осниваче Сушевља. Куће су им у махали Маковиште.
-Ивковићи и Ракинци, Митровдан. Раније су били један род. Пореклом су из Црне Траве у сливу Власине. Куће су им у махали Синички Рид.
-Тошићи, Никољдан, су дошли из Градишта. Даље порекло не знају. Куће су им у махали Причје.
-Митинци, Аранђеловдан, су досељени из Теговишта, са друге стране Јужне Мораве.
-Ђорђијанци, Лучиндан. Они су из неког села у околини Гњилана. За њих се говори, да су у месту старине „крали коње“ због чега су побегло овамо. Имају рођаке у суседном Гарињу – Деда Ивановци.
-Поповићи, Јовањдан, су досељени из Џепа. Они су једни од последњих досељеника. Од овог рода потицао је и Тодор Поповић, инспектор финансија Вардарске бановине.
-Станисављевићи, Никољдан, потичу од домазета досељеног из Предејана.
-Милосављевићи, Митровдан, потичу од посињеника, који је дошао из Дедине Баре близу Грделице.

Изумрли и исељени становници.

Раније у Сушевљу постојали су родови:

-Ђокеревци и Брдарци. Касније су изумрли.
-Калајџици су својевремено живели у Сушевљу. Они су делом изумрли а делом су одсељени. Од тог рода се памти предак по имену Крста Калајџија.
-Радиљевци, Поповићи, Стојан, Ракинци и Деда Илијинци су се иселили у варошицу Предејане.
-Цакићи су се иселили, по једно домаћинство, у Грделицу и Прекодолце код Владичиног Хана.
-Петковићи су колонизовани у Каравукову – Бачка.
Исељеника овог села, гране данашњих родова, одсељени су у Скопље, Мршевцу код Скопља, Миланову код Лесковца, Београду и Буљкесу у Војводини.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.