Порекло презимена, село Кривељ (Бор)

10. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Кривељ, општина Бор – Борски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Krivelj

Положај села.

Село се налази на такозваној Кривељској Реци или како је мештани називају Ваља Маре. Она настаје од потока: Црвена, Сакаштица, Церова, Ујова, Бањица и Сарака. Лети понекад пресушује. Не наноси штете селу осим у приобалном сеоском имању приликом провала облака или наиласка бујица када засипа шљунком обрадиву земљу. На десној страни реке, идући до потока Црвени има око 300 а на левој страни око 360 домова. Због недостатка простора није цело село поред реке. Куће су раштркане по удаљеним брдским странама, а има их и у планини. Атар села је веома велики, дуг је преко 20 километара.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са извора. Кладенаца има веома много, преко 300, бунара око 50. У сели постоји општински водовода са две чесме а приватних чесама има 25.
У селу дувају ветрови. Кошава, северац, горњак и југ или бели ветар.

Тип села.

Село је збијеног типа. Има и два засеока, Брезоник и Церова. Засеоци нису подељени на крајеве, као село реком на два, северни и јужни. У засеоку су куће збијене, особито у Брезонику, који је удаљен од села један сат а Церова на сат и по хода. У самом селу куће су збијене, поређане углавном у улице, неправилно изукрштане.

Земље и шуме.

У селу има довољно обрадиве земље, пашњака и шума. Село има салаше на планинским местима где се чува стока преко лета, обрађује земља, прибира људска и сточна храна. На салашима се зими чува и храни стока.

Име села и засеока.

Кривељ је добио име по једном високом брду – Кривељу. Заселак Брезоник је добио име по истоименој речици а тако и Церова по речици која кроз њега протиче.

Старине у селу.

У атару села постоји место звано Селиште, за које се прича да је ту некада било село, још пре доласка предака данашњег становништва Кривеља. На њему се запажају трагови старог гробља. Има трагова од старог гробља код Бањице, близу турске воденице, али се о њему ништа поуздано не зна. Ту се по који пут нађе стара сребрна парица, гривна и сличан накит.
У Кивељском камену, који се и данас експлоатише у циљу топљења бакарне руде, постојало је римско утврђење, од којег је данас мало шта сачувано. Ту се, поред цигала и земљаних судова, често налазе предмети од гвожђа, ситан бкарни а ређе и златан новац.
Трагови старих путева постој у местима: Од Бела Маре преко Оташу Бузеј за Кривељску Реку; од места Бара преко великог Кривеља и Шерета за Огашу Кирићеск и преко Краку Бугареск за планину и даље према Жагубици.

Постанак села и порекло становништва.

Атар села је, по причању, био дуго пустара, јер је тамошњи живаљ уништен од Турака или избегао на север. Веле да је неки турски паша из Видина довео и потом ту населио најпре: Ћосу, Радивоја, Бировескуа, Барбула, Преду и Германа од којих су настале следеће породице:
-Ћосићи:
-Радивојевићи;
-Бировески (садашњи Пауновићи и Микуловићи);
-Барбуловићи;
-Предићи и;
-Германовићи.
Они су се заселили поред реке и до извора Бањица, где је данас центар села. Ипод Бањице подигао је неки Турчин воденицу а доцније су Радивоје и Ћоса, код места Ђумнице, ниже од прве, направили другу воденицу, где су и живели.
Остале породице доселиле су се за њима из разних прекодунавских крајева.
Број кућа по славама је следећи:
Цвети славе:
-Цокићи – 4 куће.
Велику Госпојину – 3.
Малу Госпојину:
-Јовићи – 24.
С. Петку:
-Чивокановићи, Фирановићи, Оташевићи, Владићи, Станковићи, Рагоријевићи и Лападатовићи – 61.
Митровдан:
-Богдановићи и Радивојевићи – 69.
Аранђеловдан:
-Пауновићи, Лућановићи, Николићи и Стапаревићи – 115.
Алимпијевдан:
-Јанкуцићи, Станимировићи и Фирановићи – 128.
Никољдан:
-Шћопићи, Трујкићи, Суруловићи, Првуловићи и Германовићи – 108.
Јовањдан:
-Симоновићи и Бугариновићи – 39.
Мратиндан:
-Рошкановићи – 8.
Томиндан:
-Србуловићи – 4.

Сеоска слава је Вознесење Христово. Заветина немају. Троши с много на помене за подушје мртвих, које се дају до 7 година по смрти умрлог.
У ратовима од 1912-1919. године погинуло је или умрло 222 ратника из Кривеља. Њима је у црквеној порти, поред самог пута у центру села, подигнута спомен-чесма од црвеног шведског гранита у облику пирамиде са белим орлом на врху.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.