Порекло становништва села Бежиште, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Положај и тип.
Село лежи под Врелским Ридом у подножју Суве Планине а у долини Бежишког Потока, који истиче из Врела и чини један од изворишних кракова Коритничке Реке. Оно је на месту где се поменути поток састаје са неколико повремених токова, — између Куле (823 м) и јез. пода Благовести (625 м). У селу се служе водом са каптираног Бежишког Врела, извора и бунара који су дубоки 5 до 9 м. Главни су извори: Радованов Кладенац, Стуба,, Влајин Кладенац, Корита, Глог, Трст, Јанићина Падина, Драгулиновац, Чучковац и Сеоска Чесма.
Село је по типу збијено са разређеним крајевима. Неколике куће измештене су по косама око села и имају разређене дворове. Издвојеније крајеве чине: Николинци 10 к. и Павловци 8 к.
Границе сеоског атара повучене су на местима: Суво Дрво, Међа, Велкова Глава, Радованов Кладенац, Станичка, Рачино Ориште, Реснички Бунар, Припор и Коларница са Ресником, Суво Дрво, Селско Браниште, Ковиљица, Војин До и Црвена Страна са Шљивовиком. Са Крчимиром омеђено је на: Поповој Ливади (Браћа Јанковић), Три Баре, Острој Бари, Тутуништу и Ракошу. Од Ракоша граничи се у изнетим међама, са Г. Коритницом. Са Штрбовцем међа је на Пејином Гробу, а са Богдановцем на Коларници. Коларница је тромеђа: Бежишта, Ресника и Богдановца, а Пејин Гроб: Штрбовца Бежишта и Богдановца. Топографска имена за сбрадиве површине су: Јајина Падина, Џучковац, Крушак, Крушје Густо Трње, Кицина Ливада, Мали Ресник. Голема Њива, Благовести, Војин Дол, Чука, Свињаррик, Село, Грижа, Тодорове Појате. Бреговита и делом обрађена места су: Кула, Занога, Дел, Буковица и др. Утрина захвата: Јасењак, Јеловар, Ћосин Вртоп, Ђађину Ливаду, Остру Бару, Тошино Корито, Три Баре Јасичје и Јасење.
Порекло становништва.
Старинци су:
– Млаџинци и Павловци (Ћирићи, Младеновићи, Павловићи; 4 к., св. Арханђео). Приводњаци су: Светозар Јашић из Братешевца од Јашинаца у Млаџинце и Власта Тричковић од Литкаловаца из Ресника у Павловце.
– Дерлинци (Јоцићи; 1 к., св. Арханђео). Има их отсељених у Обреновцу, Иванграду и у селу Дероње, Срез оџачки.
– Ђађинци (Митровићи; 1 к. Св. Арханђео). Има их отсељених у Алексинцу.
Досељеници су:
– Николинци и Тазинци (Николићи, Ранчићи, Игњатовићи, Петровићи; 17 к., св. Петка): из Шушкавице. Приводшаци су: Лазар Игњатовић из Крњина од Марњановаца у Николинце и Ђура Петровић из Ракова Дола у Тазинце. Николинаца има отсељених у околини Панчева.
– Митинци и Ћиринци (Митићи, Ћирићи; 14 к., св. Никола): из Царева Дела. Има их отсељених у околини Панчева.
– Мининци (20 к., св. Ђорђе; Минићи): из Сврљига. Има их отсељених у Оџацима.
– Пашалинци (Јовановићи; 12 к., св. Стеван): из Богдановца. Има их отсељених у околини Панчева.
– Говедаровци (Здравковићи; 5 к., св. Арханђео): из Брестов – Дола. Приводњак је Мила Пешић из Проваљеника.
– Качаревци (Игњатовићи; 4 к., св. Арханђео): из Сурачева.
– Лисичкови (Стојадиновићи 6 к., св. Арханђео): из Шушкавице. Има их у Опову, Срез ковачички.
– Ђорђевићи (2 к., Нова Година): из Раснице; Срез нишавски. Отсељених од овог циганског рода има у околини Панчева.
Сеоска слава је Спасовдан. Село има Своје гробље.
ИЗВОР : СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)