Danas je Sveta Petka – krsna slava Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo”

Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. oktobra (14. oktobra po julijanskom kalendaru) proslavljaju Prepobodnu mati Paraskevu – Svetu Petku. Portal Poreklo želi srećnu slavu svima koji slave ovu veliku svetiteljku srpskog porekla. Sveti Petku, kao krsnu slavu, proslavlja i Društvo srpskih rodoslovaca “Poreklo”, osnivač portala poreklo.rs.

Sveta Petka ili Paraskeva (grč. Παρασκευή – petak) je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka.

Rodila se u gradu Epivatu (Pivat – na turskom Bojadis), koji se nalaziše između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleća. Ona beše srpskog porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog (989-996).

Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja: “Ko hoće za mnom da ide, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom da ide” (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11. stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu.

Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo, da bi bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Turke. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd. Kada sultan Sulejman I 1521. godine osvaja Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).

Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj lekovitih izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u Kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.

Sveta Petka uživa veliko poštovanje kod Srba, a po broju onih koji su je uzeli za svoju slavu ova svetica zauzima peto mesto – iza Sv. Nikole, Sv. Jovana, Sv. Đorđa i Sv. Arhanđela Mihaila.

IZVOR: Zvanični sajt SPC, Vikipedija