Порекло презимена, село Стањево (Александровац)

16. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Стањево, општина Александровац, Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Стањево је сада предграђе вароши Александровца, али се још одржава као село. Раније се село налазило на падинама Врањег Брда, у месту Локви, где се још види старо сеоско гробље, које је са насељем измештено у долинску раван. Због влаге су се преселили на сунчанију, леву страну реке, одакле је лакши приступ граду и експлоатацији пољопривредних површина.

Земље.

Сеоски потеси имају следеће називе. Доње Поље, Трњак (под кукурузом) и Парлози (виногради). Имали су заједничку утрину у Врањем Брду, коју су изделили пред Други свестки рат.
Старо Стањево има два винограда и пољане: Велико и Мало Стањево, где су имали своје подруме и планиници, који се данас стално насељавају. Уз старо сеоско насеље, које се брзо преображава, изграђено је око 250 лепих новонасељеничких кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Старо Стањево, тамо где се првобитно налазило, примало је досељенике, преко планине, из области на западу Копаоника.
То су старији родови:

-Медари (Живадиновићи и Шиљићи), Св. Врачи. Предак је дошао „од Ибра“. Њихова стара и врло велика кућа, грађена од брвана без иједног металног клинца, дуго се одржала као успомена на претке, који су из ње изашли. Један од предака, Живадин, морао је да бежи од зулума аге Вишњића, који је у Стањеву имао свој дворац. Побегао је после убиства аге у Топлицу, у село Шиљоман. Доцније, кад се вратио на старо огњиште, по том селу добио је презиме Шиљић.Према томе, једна грана Медара се презивала по родоначелнику Живадину а друга по селу Шиљоману.
-Лачњевци, Никољдан и, раније, Св.Петка.. Предак се доселио из Лачњева у ибарском крају због убиства Турчина. Бег дошао да прибира десетак и том приликом захтевао за себе њихову сестру Росу. Њен брат Милош, преобучен у сестрину одећу, убије агу. Због тога су морали да побегну и да промене славу. Доселила се три брата: Драгутин, Аврам и Милан, који су се презивали Маљевићи а даљим пореклом су, како кажу, били из Црне Горе. Драгутин је подигао кућу бусару и у њу унео гусле. И сада његов праунук Вукадин пева уз гусле. Броје од досељења четири колена, Љубо, Вукадин, Јефтимије и Драгутин.
-Луковићи, Никољдан. Они су пореклом из Беоца, код Рашке – долина Ибра. Најпре су се доселили у Бзенице (Копаоник) а отуда дошли у Стањево.
-Беочани. Предак дошао из Ушћа на Ибру. Не каже се коју славу славе.
-Ђукићи су дошли из Плоча на Жељину.Не каже се коју славу славе.
-Бонџићи су из Бзенице на Копаонику, не каже се коју славу славе и други мањи родови, који су у новије време досељени из планинских села.

ИЗВОР: Милисав Лутовац „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.