Порекло презимена, варошица Текија (Кладово)

15. октобра 2015.

коментара: 0

Порекло становништва варошице Текија, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Tekija

Положај насеља.

Ово је најзападније и најсеверније насеље у Кључу. Велики текијски атар захвата угао који је Дунав начинио при прелазу са североситочног на југоситочни правац, те захвата земљиште између Дунава, Сипа, Петровог Села и Пореча. Западно од варошице Текије је Ковилово Поље, изнад кога се диже брдо Слава Божја и узвишења Великог и Малог Штрпца. Источно од варошице, одмах до Дунава, уздижу се терасе у одсецима, изнад којих је површ Мироча. Већина кућа у варошици Текији, која је поред Дунава, према румунској варши Оршави, са обе стране Текијске Реке а знатно мање ихе је „на салашима“, на појединим местима у атару.

Воде.

У варошици се користи вода из безименог извора и из многих бунара. У атару су многи извори. Источно од варошице, на половини пута за Сип, под високом стеном Џеврин, је извор Џервин, чија вода се осећа на мирис сумпора.

Земље и шуме.

Најбоља земља за обрађивање је у Ковиловом Пољу. У осталим деловима атара има мало зиратне земље, више је под шумом, ливадама и утрином. Земљишни називи су: Соларија, Кашајна, Грчица (Туртулика), Џеврин, Кастел, Подунивише, Сунчано Брдо, Велика Ћуприја, Кочин Гроб, Пољана (Поене), Черганова Чука, Баукова Рупа (Крову Бауку), Коритарско Брдо, Дуго Поље (Поана Лунга), Слатина, Врапча, Пепелиште (Шенушер), Бачија, Крстур, Голо Брдо (Ђал Голи), Милија, Лаз, Слава Божја, Врдиче, Брјатар, Врапча, Родов Крак, Сараори и Пропицешћи. Државне шуме су Велики и Мали Штрбац.

Тип насеља.

У варошици су крајеви: Чаршија, Царанија – источно од Чаршије и Текијске Реке; Циганија – западно од чаршије и на југу Црквено Брдо (Ђал Бисерика). Око 50 кућа је „на салашима“ и размакнуте су по неколико стотина метара.
Гробље је јужно од варошице, на брежуљку Одуш.

Име насељу.

Насеље је, веле, добило име по турској „Текији“, која је била у „Четаћу“ (Граду), негде између Дунава и Текијске Реке.

Старине у насељу.

Најстарији остатак из прошлости је Тројанов пут, који је водио дунавском клисуром и доста је очуван у Казану, где је усечен у стени изнад највишег нивоа Дунава. Према наређењу цара Тројана, за чије време је саграђен пут, на изласку из клисуре, два и по километра од варошице Текије у стени је урезана Тројанова табла (Tabula Traiana), шиока 5 а висока 1,75 метара, испод које води римски пут у стени усечен, ширине 1,75 метара. На стени Џервину има трагова од зидина али се о њима ништа не прича. Кастел (Fort Alisabeth) је рушевина градића између Текије и Сипа, који су подигли Аустријанци за владе Карла VI. Четаће (Град) поред Дунава, где има трагова од зидина, кажу да је остао од Турака. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је место где је било турско гробље. Кочин Гроб, где је био подигнут дрвени крст, а данас споменик, веле да је место где је укопан Капетан Коча.

Писани трагови о насељу у прошлости.

Године 1783. помиње се „Турски хан Текија“ а 1807-1810. године забележено је насеље Teke, док на Вајнгартеновој карти је записано Tekie. На аустријској карти „Темишварски Банат“ место Tекије је забележено је пусто место Kovilova, које је 1783. године имало „око 20 кућа“. На Вајнгартеновј карти записано је насељено место Kobilova.Текија је 1846. године имала 162 куће, 1866-209 а 1924. године 223 куће.

Постанак насеља и порекло становништва.

Прича се да су Текију засновали становници ранијег насеља, које је било у Ковиловом Пољу. У ове осниваче данас се рачунају само три рода:

-Текељани (Текељарешти), Св. Петка;
-Војимировићи (Јордачевићи), Митровдан и;
-Петровићи (Мијешти), Св. Петка.
Прадед Петровића је рођен у Текији а сва три рода не знају за своје порекло.
У прве досељенике у Текију убрајају се:

 

-Бзгановићи (Илијевићи), Св. Петка;
-Рађешти, Св. Јован Златоусти и;
-Бузачести (Михаиловићи), Св. Петка.
Прва два рода су из „Влашке“ а трећи су из Речези у Румунији.

Родови досељени у 19. веку:

-Болбоћини, Мала Госпојина, су из „Влашке“.
-Бојановићи (Лазаревићи), Св. Петка. Дед Лазар је из Баја де Арама у Румунији.
-Ступаревићи, Св. Петка, су из Јаловице у Румунији.
-Удрикешти (Динуловићи), Никољдан. Дед Димитрије је дошао из „Влашке“.
-Тасићи (Тасешћи), Никољдан, су из Старе Србије.
-Фићешти, Никољдан. Дед дошао из „Влашке“.
-Атанацковићи, Никољдан. Дед је „Рус“, дошао из „Влашке“.
-Стојичешти (Траиловићи), Никољдан, су пореклом из околине Ниша.
Из „Влашке“ су се доселили:
-Јоновићи, Аранђеловдан;
-Карађуље, Св. Петка;
-Кукуљевићи, Никољдан и;
-Глигорешти, Никољдан.
-Стојковићи, Никољдан. Дед се доселио из Јагодине.
-Бугарчевићи, Никољдан, су из Штубика у Крајини.
-Грекуљешти, Аранђеловдан, су из „Грчке“.
-Миљковићи, Аранђеловдан. Отац је из Доње Драгове код Ниша.
-Величковићи, Аранђеловдан. Отац је дошао из Велеса, ушао у кућу Удрикешта.
-Марковићи и Традафировићи, Ваведење, су из Старе Србије.
-Николићи, Никољдан, су из Росока код Дебра у Македонији.
-Точакоњи, Аранђеловдан, су „Унгурјани“ из Плавне у Крајини.
Из Конарева у Банату су се доселили:
-Дујкићи, Никољдан;
-Лајтани, Аранђеловдан;
-Петронеско-и, Никољдан;
-Лазаревићи (Сразаревићи), Алимпијевдан;
-Новаћеско-и, Никољдан;
-Палпешти, Св. Петка и;
-Морани, Никољдан.
-Димитријевићи, Јовањдан, су из Криве Паланке.
-Живковићи, Св. Врачи, су из Зајечара.
-Младеновићи, Св. Петка, су из „Бордеља“ –Љубичевца.
-Секулићи, Св. Параскева, су из Кладова а пореклом су из Прилепа.

Око 50 породица, кућа разних родова, који станују на салашима доселили су се у најновије време из Крајине а нарочито из Плавне и Малајнице. Ове породице нису испитиване.

Црква слави Никљодан, а сеоске заветине су Илиндан и Мала Госпојина.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.