Poreklo prezimena, selo Kupuzište (Kladovo)

Poreklo stanovništva sela Kupuzište, opština Kladovo – Borski okrug. Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je u severnom delu Krajine, između Dunava, Slatine, Urovice i Brze Palanke. Pored Dunava je zaravnjena šljunkovita terasa a ostalo zemljište je brdovito i neka mesta imaju 300 metara apsolutne visine. Kuće su sa obe strane Kupuziškog Potoka, koji utiče u Dunav i jače je usekao korito, te kućama ne nanosi štete.

Vode.

Meštani koriste vodu iz tri izvora i više bunara.

Zemlje i šume.

Seoski atar je veliki. Mesta gde su njive, livade i gajevi zovu se: Šutu, Veliko Brdo (Đal Mare), Katune, Prlituri, Kuratura, Mustaca, Budurka, Seljište, Šest, Dumurovica, Suvaja, Padina (Pađina), Strmetica (Strnajec), Nerezina (Nerezija), Stupinski Kraj (Kotuj Stupinu), Goli Breg (Grindu Goli), Babec, Grnduri, Livade (Liveđore), Ogrez, Grbiconji, Mezul, Čolak, Ajruš i Barjaktar. Šume i utrine su na u Ogrezu i Ajrušu.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa i podeljeno je na krajeve: Gornji Kraj (Đal), Sredina Sela (Mižlok) i Donji Kraj (Valje). U krajevima su kuće međusobno udaljene od 15 do 50 metara.
Groblje je na mestu Prisaka, severno od sela.

Starine u selu.

Četaće je mesto gde je za vreme „Laćina“ bio grad. U Seljištu je najpre bilo ovo selo. Staro Groblje (Morminc Batrnj) je kod crkve i na njemu ima spomenika iz početka 19. veka.

Pisani podaci o selu u prošlosti.

Prvi pomeni o selu su iz kraja 18. veka; tada je zabeleženo pod imenom Kupusistie i Kupusits. U 1811.godini zabeleženo je Kupusište. Selo je 1846. godine imalo 93 kuće; 1866. – 98 a 1924. godine 120 kuća.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Po predanju selo je pre 200 godina bilo u Seljištu, kada se premestilo na sadašnje mesto, jer su meštani većinu imanja imali pored Dunava, na Malom Ostrvu (Ostrovo Mike), pa i preko Dunava.

U najstarije rodove nepoznatog porekla računaju se:

-Simonji, Stojonji, Zoronji i Buljubaši su jedan rod, slave Sv. Petku
-Lundžonji (Prvulovići) i Niculješti su jedan rod, slave Sv. Petku.
-Sandonji i Markonji su jedan rod, slave Veliku Gospojinu.
-Bađonji, Sv. Petka.
-Turiconji, Krštonji (Vasiljevići), Nikoljdan.
-Dragićešti, Sv. Petka.
-Stojkočeli, Nikoljdan.
-Tujkonji, Sv. Petka.
-Ružonji i Pandirešti su jedan rod, slave Nikoljdan.
-Antonešti, Sv. Petka.
-Sokoršti, Aranđelovdan i;
-Dragomirešti, Sv. Petka.
Bađonji i Dragićešti su imali staro kumstvo u Grabovici – Ključ a Stojkočeli u Jovaneštima i Grabovici, koji su srpskog porekla.

Posle pomenutih rodova a pre 19. veka doselili su se:

-Golubonji, Predonji (Radulovići) i Petriškonji, Aranđelovdan, su jedan rod ali su se razrodili. Doselili su se iz požarevačkog kraja a ded Golub je bio „vojnik Hajduk Veljkov“.
-Nezdravonji (Radulovići), Stanojonji i Florići, Nikoljdan, su svi jedan rod, doselili su se iz Tekije, gde su imali staro kumstvo. Stariji preci su „bežali u Vlašku“. U Ciganašu u Rumuniji imaju rod.
-Čauši, Jovanjdan, su iz Tekije i tamo su imali kumstvo. Praded starcu od 80 godina rođen je u Kupuzištu.
-Petkanjoni, Mitrovdan, su iz Gamanova u Bugarskoj. Zovu se po baba Petkani.
-Tudoronji (Surdonji, Cimbaji, Trailonji i Nedeljkovići), Sv.Todor, su iz „Vlaške“.

Rodovi doseljeni u 19. veku.

-Saftonji i Čemulesti su jedan rod, slave Sv. Petku. Doseljeni su iz Ciganaša.
-Popovići, Sv. Todor. Ded iz „Vlaške“ ušao u porodicu Cimba.
-Tanaskonji i Fokšani su jedan rod, slaev Sv. Petku. Doseljeni su iz Ciganaša gde imaju rod.
-Popovići, Sv. Petka, su iz „Vlaške“ a ovamo su se doselili iz“Džanjeva“ – Dušanovca.

Seoska preslava je na Spasovdan i Mali Spasovdan a crkva slavi Sv. Todora.

IZVOR: Prema knjizi Koste Jovanovića „Negotinska Krajina i Ključ“. Priredio saradnik Porekla Milodan.