Порекло презимена, село Рвати (Рашка)

13. јул 2015.

коментара: 4

Порекло становништва села-засеока Рвати, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Рвати, заселак Кнежевићи
Рвати, заселак Кнежевићи

 

Положај села-засеока.

Рвати се налазе у странама Орловца и Гушавог Дуба, западним деловима копаоничке подгорине, која се завршава на десној обали Ибра. Цело земљиште је овде састављено од серпентина и разбијено је сувим јаругама у неколико брда, по којима су распоређене куће.

Воде.

Мештани користе воду са ових извора: Стараче, Под Дражевићским Брдом, Код Бреста и У Великом Пољу.

Земље и шуме.

Места где су њиве и ливаде носе ове називе: До, Котлине (по котловима, џиновским лонцима, којих има у кориту Ибра), Острвица, Бабин Поток и Старо Село.
Утрина је у Раздољу, Шума у Осоју и Ђурђеву Долу.
Бачије су по Копаонику на општинској утрини.

Старине у селу-засеоку.

У месту Острвици имју трагове од неке старе цркве. Ту се налази и једно старо гробље, које зову Латинско Гробље.
У Бабином Потоку, у месту које се зове Старо Село, било је некада велико село, па је опустело.

Порекло породица.

-Аћимовићи, Никољдан. Стара породица. Има их једна кућа.
-Јанићи, Митровдан. Стара породица. Има их две куће.
-Глувчевићи, Св. Петка. Стара породица. Има их три куће.
-Товрљани, Св. Петка. Стара породица. Има их три куће.
-Покимице, Св. Александар Невски. Досељени су давно из Васојевића у Црној Гори. Има их 12 кућа.
-Вељовићи, Св. Ђорђе (Ђурђиц или Ђурђевдан). Досељени су одавно однекуда од Мораве. Има их три куће.
-Дражовићи (Деспотовићи), Ђурђевдан. Доселили су се пре 120 година из Комина у Старој Србији. Због тога их још зову и Коминцима. Има их 10 кућа.
-Кнежевићи, Св. Врачи. Доселили су се из Јелакаца – Копаоник. Има их 12 кућа.
-Савићи, Митровдан. Доселили су се из Тушимља у Старој Србији пре 18 година. Свега их је једна кућа.
-Коларевићи, Никољдан. Доселили су се скоро из Драмића у Старој Србији. Има их једна кућа.
-Зврмбаловићи, Никољдан. Доселили су се из Драмића када и Коларевићи. Има их две куће.
-Кошани, Св. Петка. Доселили су се из Чечине у Моравичком срезу. Има их две куће.
-Миловановићи, Јовањдан. Доселили су се пре неколико година из Тушимље у Старој Србији. Свега их је једна кућа.

Заселак Мислопоље.

Положај засеока.

Мислопоље се налази на десној страни Ибра на два километра испод варошице Рашке. Оно се налази у самом подножју једне повисоке косе, која је огољена и без икаквог прорашћа. Покривена је танким слојем црвенкасте земље, кроз коју су свуда избиле веће и мање групе серпентина, из чега је искључиво и састављена цела коса.
Мислопоље се протегло у дужину, готово у правој линији. Испод кућа по равници око Ибра су њиве. Овај заселак је врло сиромашан. Око кућа готово да нема никаквих зграда; дворишта су неограђена.
Утрина је на брду Шанцу. Бачија нема.

Воде.

Мештани воду пију са извора Кладенца и Код Доње Баче.

Име засеоку.

За постанак имена овог засеока народ зна ову причу: Кад је Краљевић Марко пошао на Косово задржао се овде три дана размишљајући да ли да иде или не. Отуда је дошло име засеоку Мислопоље.

Порекло породица.

-Росићи, Св. Ђорђе (Ђурђоиц или Ђурђевдан). Стара породица. Има их три куће.
-Красојевићи, Митровдан. Доселили су се из Мељанице код Рибнице у Старој Србији. Има их 5 кућа.
-Чизмићи, Ђурђевдан. Доселили су се из Дежеве, северозападно од Новог Пазара. Свега их је једна кућа.

ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. dragan

    vecina podataka nije tacna…

  2. Милодан

    Поштовани Драгане!

    Књига је писана почетком 20. века. Од тада је прошло више од једног века. У међувремену се десило доста тога, тако да су нетачности, може се слободно рећи, сасвим могуће и, рекао бих, нормалне.
    Поздрав!

    Слободан Милић, Милодан

  3. Милодан

    Порекло становништва села Рвати, према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“.

    Родови.
    Изумрли су:
    -Докторовићи, стари досељеници “од Новог Пазара”. Славили су Св. Алимпија Столпника. На њиховом имању су:
    -Поповићи (1 кућа, слава земље-имања је Св. Алимпије Столпник, а “очина” слава је Св. ап. и јев. Лука).
    -Пргомелци–Пргомеље, новије презиме Јовановићи славили су Св. Архангела 8 новембра. Познати као Чопадији, били су с кућама у Чопадији и суседи Срећковића. Изумрли су сасвим 1924. године.
    -Милојевићи спадају у Чопадију; “они су Чопадија”. Славили су Св. ап. и јев. Луку. Дошли су из Трнавца–Рудара и Бабиног Дола у новопазарској околини, Постењској општини, на реци Рашкој. Данас у Трнавцима живе:
    -Милојевићи-Петровићи, с кућама у Милојевском Малу — Милојевској Мали. У књигама павличке цркве Нова Павлица бележе се у времену 1840–1863. Много су се селили. Забележио сам их у селима Копаоничког подручја слива Расине у селима Александровачке Жупе.
    -Милошевићи, живели су у Бабином Долу и помињу се 1844. године. И они су дошли из Трнавца код Новог Пазара. Сасвим су изумрли.
    -Микаиловићи или Михаиловићи, забележени као житељи “бабодолски” у Чопадији и од Чопадије. У гробљу на Кули сахрањен је Милоје Михаиловић, умре 1842. године. Михаиловићи бележе се у црквеним протоколима 1846. и 1848. Јевтовићи, становници Бабиног Дола у Чопадији помињу се 1866. године. По свој прилици и они су изумрли. Цела Чопадија држала је од старина кумство с Поповићима Лопаћанима Јовањчанима из Радојевине у Бадњу и Поповићима, Лопаћанима, Јовањчанима из Тиоџа у Рудници.
    -Јанићи (1 кућа, Митров дан);
    -Јаћимовићи (5 кућа, Св. Никола);
    -Глукчевићи (3 куће, Св. Петкајесења и летња) издају се за старинце.
    Напомена: Милошевић Луко (тако) из Трнавца код Новог Пазара умро (према натпису на надгробном споменику 1. новембра 1867. и сахрањен у гробљу код Петрове цркве, био је даљим пореклом из Трновца или Шопског Рудара у Кратовско-злетовској рударској области. Доцније, 1882. године умро је Лука Палагија из новопазарског Трнавца, даљим пореклом из Кратова у Македонији. Сахрањен је у гробу свог “земљака” Милошевића. У гробљу код Петрове цркве сахрањени су и ови “Трнавчани”: Трнавчанин Павле, умро 1860 и Трнавчанин – Милутиновић Јеремија, умро 1868. године. Ови Трнавчани били су пореклом из Трновца крај Шопског Рудара.
    -Срећковићи (4 куће, Ђурђиц и Ђурђев дан) једини род Чопадије, држи се и данас.
    У Великој сеоби или нешто раније доселили су се преци:
    -Деспотовића и Станића (36 кућа, Ђурђевдан и Ђурђиц) из Комиња на Рогозници, а по месту Комињу, зову их Комињцима, док су старином Кудре, Кудрићи, од племена Дробњака.
    -Покимице: Пејчићи и Симоновићи (28 кућа, “Св. Лесендра”, 30. августа и Св. Арханђео, 8. новембра) су од племена Васојевића, дошли су у неко село на Рогозни, па се после кратког задржавања спустили у Рвате. Један род с Покимицама су Михаиловићи–Покшиице у Мелентији и Великом Рибару.
    За Покимицама у селу су се настанили:
    -Кнежевићи, Курлаје или Шљери из Јелакца (Барина) у Јошаници, па их називају Јелакчанима (14 кућа, Св. Врачеви у новембру и јулу).
    У време Карађорђевог војевања доселили су се:
    -Кошани (4 куће, Св. Петка) из Кошана, засеока села Чечине у Моравицама.
    После рата 1877/78, услед насталог злог стања, долазе “бежанци” “из Турске”, из новопазарског краја н настањују се у селу:
    -Милосављевићи (1кућа, Св. Петка);
    -Илићи (1 кућа, Св. ап. и јев. Лука);
    -Ћосић (1 кућа, Св. Никола).
    -Беочани или Минићи (2 куће, Св. Јован, 7. јануара) из Беоца у левом сливу Ибра.
    -Костићи (4 куће, Св. Никола);
    -Крсмановићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан);
    -Вучетић (1 кућа, Св. Јован зимњи) су се доселили “од Дежеве”.
    Из Тушимље у Новопазарској Жупи су:
    -Ковачевићи (5 кућа, Митровдан и Св. пр. Илија);
    -Петровићи, Веселиновић и Миловановић (4 куће, Св. Јован Крститељ) и:
    -Савићи (2 куће, Митров дан).
    -Коларевић (1 кућа, Св. Никола) је из Драмића на планини Голији.
    После 1900. године настанили су се:
    -Баљевић (1 кућа, Св. Никола) из Трнаве код Рашке.
    Из села Трнаве је дошао:
    -Бројачевић-Јоксимовић, надимком “Мајдак” (1 кућа. Јован), он је на миразу у кући Мајдака.
    -Ђоровић (1 кућа, Св. Јован Крститељ и Св. Јован Претеча) је од Ђоровића–Самокресовића из Лисине.
    -Милошевићи (2 куће, Св. Арханђео 8. новембра и Св. Арханђео 13. јула), од Милошевића из засеока Ораха у Павлици.
    -Миловићи (1 кућа, Св. Никола) су од Миловића из Поцесја.
    -Пауновићи (1 кућа, Св. Јован, 7. јануара) дошао је из Остатије у Моравици.
    -Гајтановићи (1 кућа, Св. Алимпије Столпник)је од Гајтановића из засеока Беоца.

  4. Милодан

    Порекло становништва села Рвати – засеок Мислопоље, према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“.

    Родови:

    -Росићи (4 куће, Св. Алимпије Столпник) издају се за старинце.
    -Красиојевићи (5 кућа, Св. ап. и јев. Лука и Митровдан) стари су досељеници од Зечевића из Доњих Казновића.
    -Чизмић (l кућа, Св. Ђурђе–Ђурђевдан) дошао је од “Дежеве”.
    Нови су досељеници, после 1900. године:
    -Милошевић (1 кућа, Св. Јован, 7. јануар) од Милошевића из засеока Каменске у Студеници. Даљим пореклом су из Шекулара у Плавско–гусињској области.
    -Драгићевић (1 кућа, Св. Василије – Нова година) из Мланче у Студеници.