Poreklo stanovništva sela-zaseoka Savovo, Grad Kraljevo – Raški okrug. Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Savovo se nalazi na obema stranama Savovske Reke, po stranama njene doline.
Zemlje.
Zemljište u ataru ovog sela je sasvim nerodno, te ima malo njiva, veći deo zemljišta je pod livadama, te otuda ima više stoke, naročito goveda i ovaca.
Veći deo meštana ovog sela-zaseoka poseduje njive oko Kraljeva, te gotovo svi muškarci, sposobni za poljske radove, provedu veći deo leta na njivama. Tamo imaju kolibe i salaše. Kada im preko godine zatreba žita, idu konjima i donesu p koji tovar.
Starine i ime selu.
U Savovu se nalaze razvaline jedne stare crkve. Pričaju da je to bila crkva Sv. Save, pa je otuda i selo dobilo današnje ime.
Pola sata hoda severo-zapadno od ušća Savovske Reke u Studenicu nalazi se jedna mala crkvica nazvana Isposnica Sv. Save. Desetak minuta hoda od nje uz brdo nalazi se Kaca Sv. Save. To je jedno bunarsko udubljenje u steni sa tragovima od zida naokolo. Predanje kaže da je tu živeo Sv. Sava a posle njega i neki drugi isposnici.
Poreklo porodica.
-Zojići i Riznići, Jovanjdan. Oni su stara porodica.
-Usiljani, Lučindan. Doselili se se iz sela Usilja sa gornjeg toka reke Studenice.
Zaselak Ornice.
Položaj zaseoka.
Savovska Reka izvire u Čemernu. Njene pritoke su dosta razgranate i tamo gde se svi ti potoci skupljaju nalazi se zaselak Ornice.
Vode.
Izvora ima tri. Najglavniji je Česmica.
Šume.
Svuda oko zaseoka nalazi se šuma.
Bačije su na opštinskoj zajednici u Ržištima.
Tip zaseoka.
Ornice su mali zaselak od desetak kuća, koje su razređene po jednoj masivnoj kosi, koju su potoci, koji sastavljaju Savovsku Reku, od Čemerna izdvojili.
Poreklo prodica.
-Gare, Nikoljdan. Doseljeni su iz Crne Gore. Stara su porodica. Ima ih 5 kuća.
U ovom zaseoku su i tri kuće Gara koje slave Mitrovdan. Za njih kažu da su poreklom od nekog dovotka u kuću Gara. Dovodak je primio njihovo prezime ali ne i slavu. Oni ne znaju poreklo ovog dovotka.
Zaselak Ponori.
Položaj zaseoka.
Ponori se nalaze u podnožju Čemerna na talasasto – zaravnjenom zemljištu, gde su kuće izgrađene na međusobno odstojanju od 60 do 80 metara.
Zemlje.
Zaselak ima ispuste za stoku po Čemernu. Bačije su odmah uz zaselak, pri dnu čemrna.
Ime zaseoka.
U gornjem deli zaseoka nalazi se nekoliko plitkih tanjirastih vrtača, presvučenih humusom i obraslih travom. Zbog ovoga je (vrtača, ponora), možda došlo ime zaseoku.
Starine u zaseoku.
Narodno predanje kazuje da je ovde nekada bila velika varoš, ali se ovo ni po čemu drugom ne može potvrditi, jer od kakvog većeg starog naselja danas nema nikakvih tragova.
Poreklo porodica.
-Gračaci, Nikoljdan, Ovo je najstarija porodica u ovom zaseoku.
-Bukumire, Nikoljdan. Doselili su se odnekud iz Crne Gore.
-Bogavci, Lučindan. Doseljeni su od Sjenice. Pričaju da su im preci bili trgovci.
-Zlatići, Ilindan. Doselili su se iz Zapotoča u Moravičkom srezu.
Zaselak Glavoče.
Položaj zaseoka.
Pod presedlinom, koja razdvaja Đakovo od masiva Čemerna nalaze se kuće zaseoka Glavoča. Zaseok se popeo znatno u visinu i to za 500 metara iznad ušća Savovske Reke. Ima svega 12 kuća. Bave se stočarstvom, jer ima dosta paša i livada, ali je oskudan u oranici, jer je zemlja vrlo neplodna.
Postanak zaseoka i poreklo porodica.
Ovo je nov zaselak. Njega su, kao što će se videti, zasnovali doseljenici iz okolnih zaselaka. Prvi je iskrčio okućnicu u ovom zaseoku ded današnjih Gara.
-Gare, Nikoljdan. Ovde su doseljeni od Gara iz Ornica.
-Borovićani, Jovanjdan. Doseljeni su iz Borovića pod Golijom.
-Erovići, Lučindan. Doseljeni su iz Erske od Golije.
-Rakići, Nikoljdan. Ovde su prešli iz obližnjeg zaseoka Kaludre.
Zaselak Kaludre.
-Položaj zaseoka.
Kaludra se nalazi nisko na levoj strani reke Studenice.
Vode.
Vodu koriste sa dva izvora, Kod Vrbe i Pod Selom.
Zemlje i šume.
Imanja su po Brdu i Borovoj Lucu a šume u Krčevini i Otočkom Brdu.
Bačije se oko zaseoka.
Ime zaseoku.
Narod da se ovaj zaselak zove Kaludra zbog toga što su ovde nekada boravili kaluđeri. I danas se u sredini zaseoka poznaju duvarine od njihovih ćelija.
Postanak zaseoka i poreklo porodica.
I ovaj zaselak je nov po postanku. Zasnovali su ga većinom doseljenici iz susednih zaselaka.
-Bačkulje, Simeundan. Doselili su se ovde iz zaseoka Doce. Ima ih dve kuće.
-Rakići, Nikoljdan. Ovde su starinci i odavde su se raselili po okolnim zaseocima – Rastištu, Glavoču i Ržani. Ima ih dve kuće.
-Lazovići, Mitrovdan. Doselili su se iz Stare Srbije. Ima ih jedna kuća.
-Aleksići, Lučindan. Doselili su se iz Biskupića u Staroj Srbiji.
Zaselak Selište.
Položaj zaseoka.
Selište je mali zaselak od dvanaest kuća, koje su podignute po strmoj strane jedne đakovske kose.
Postanak zaseoka i poreklo porodica.
Za ovaj zaselak se zna da su ga zasnovali doseljenici iz Đakova, krčeći goru.
-Pavlovići (Jovičići), Mratindan. Jedna su porodica sa Pavlovićima iz Đakova, odakle su se doselili. Ima ih 6 kuća.
-Stepovići, Stevanjdan. Prešli su ovamo iz Đakova. Ima ih šest kuća.
Zaselak Radaci.
Položaj zaseoka.
Radaci se nalaze između Đakova i Selišta na visini od 700 metara.
Tip zaseoka.
U Radacima je svega sedam kuća, koje su se zbile oko jednog izvora.
Poreklo porodica.
-Radaci, Stevanjdan, su jedina porodica u ovom zaseoku. Oni su starinci.
Zaselak Đakovo.
-Položaj zaseoka.
Na jugo-zapadnoj strani 300 metara ispod glavnog grebena Đakova na vrlo velikom prostoru, na nekoliko podesnih mesta, raspoređeno je nekoliko grupa kuća koje čine zaselak Đakovo.
Tip zaseoka.
Svaka grupa kuća toliko je samostalna i od ostalih vidno izdvojena da bi se potpuno za zaselak, svaka od ovih grupa kuća, mogla smatrati. Glavni razlog što nije tako je što su sve ove grupe kuća naseljene gotovo jednom istom, samo razrođenom, porodicom.
I ove grupe kuća meštani zovu zaseocima, samo što ovde ova reč ne znači zaselak u širem smislu – malo selo, već zaselak u užem smislu – kao deo sela.
Đakovo je razbijeno o ove zaseoke (ja bih rekao krajeve, op. Milodan): Križevac, Sretež, Vrtače, Na Vodovodama, Pačavrće, Strmoglavicu i Goveđu.
U Križevcu, Sretežu i Vodovodama su Pavlovići; u Pačavrćima su Bogojevići; u Vrtačama su Čuljovići(Pavlovići), u Strmoglavi si su Dulovići i Karovići (obe od Pavlovića) i u Goveđoj su Stojići.
Starine u zaseoku.
Ima jedno staro groblje, koje zovu Džinovsko Groblje. Po grobovima se nalazi prosto, netesano, kamenje većih dimenzija, gotovo utonulo u zemlju, Ovo groblje se nalazi u Strmoglavici, na mestu koje se zove Piskavica.
Poreklo porodica.
-Pavlovići (Dulovići, Karovići i Ćuljovići), Mratindan. Oni su stara i mnogobrojna porodica raseljena po mnogim zaseocima u okolini. Ovde su se odavno doselili iz Crne Gore.
-Bogojevići, Jovanjdan. Doseljeni su iz sela Šekulara. Jedan od njihovih predaka bi je knez i zvao se Simo Pačavra. Po tome im se zaselak-kraj zove Pačavrići.
-Stojići, Nikoljdan. Oni su starinci.
IZVOR: Prema knjizi Radomira Ilića „Ibar“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)