Порекло презимена, село Рудњак (Краљево)

7. јуна 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Рудњак, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

 

Топографске прилике.

Село је око потока Рудњачке Реке. Мале Реке, Мирашког (Милошевског) Потока, Попове Реке и на десној страни речице Гокчанице.
У селу су брда: Велико Брдо, Велико Чело, Вршка, Влашка Чукара, Гавранов Крш, Зелени Крш, Јејавик, Карапанов Крш, Караула, Мала Студена, Пецић, Солило, Циганска Чукара, Ново Брдо и Градиште.

Воде.

Реке и потоци: Ибар, Гокчаница и потоци: Добродолачки Поток, Лазов Поток, Ланишки Поток, Лепенац, Лепенчић, Мала Река, Мирашки (или Милошевски) Поток, Питом Поток, Попова Река, Преслачи Поток, Раковички Поток, Ружин Поток, Сенокосни Поток, Цигановац, Јаловик, Гајовићка Река и Мачковац.
Извори су: Ајдручка или Прека Чесма, Бабина Вода, Извор у Локвама, Лупња, Љубовац, Извор у Лепенцу, Извор у Малој Њиви, Извор у Сенокосу, Извор у Брду и Извор у Отавицама.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Кључ; Орашак, Орашје, Њиве на Преслу и Ливадак.
Ливаде: Бањица, Брдо, Грмчића Поље, Жарче, Илијин Брег, Јелинац, Катуниште, Кључ, Мачковац, Ливаде на Лазу, Отавице, Перовац (или Перово Лозје), Сенокос и Лепенац.
Шуме: Мала Студена и Велике Кобасице.
Утрине: Лаз, Ланиште, Локве, Локвице, Папратница и Старо Село.
Бачије: Локве, Ланиште и Старо Село.

Тип села.

Село је подељено на засеоке: Рудњак – испод Карауле, на десној страни Рудњачке Реке и око Мале Реке; Жупањци испод Планинице, на левој страни Рудњачке Реке; Попова Река око истоименог потока и на заравни Преслу; Заступље испод Вршке на десној стани Гокчанице и Мираши – око Мирашког (или Милошевског) Потока.

Остали подаци о селу.

Село има 16 родова са 97 кућа
Гробља има пет. Сваки заселак има засебно гробље.
Сеоска заветина је „Друга Тројица“ – Други дан Духова.

Име селу.

Према народном предању име селу долази отуда што су овде „старе мајданџије“ копале руде „у старо време“.

Старине у селу.

У Цеовима се познају неке закопине. Ту су, веле, била „латинска“ окна. Поред окана има гомила троскве, „шљакњишта“.
На Илијином Брегу, на левој страни Рудњачке Реке, постоји неко старо гробље. По предању у том гробљу су се копали „Латини“. Према Илијином Брегу корито Рудњачке Реке је усечено у самој „шлакњи“. Ту су, према народном предању, „Латини плакалу руду“. У Поповој Реци, близу куће Стевана Павловића, је Влашка Чукара а испод ње је једно место, које зову Влашке Куће. Ту нема никаквих трагова негдашњег насеља.
На Студеној Планини, на врху Градишту, је био некакав град. Од њега је водио пут преко Карапанова Крша црквини у Мирашима. У Мирашима има темеља мале цркве. Црквица – дужине 5 и ширине 3 метра – је била изграђена од ломљеног камена. Темељи су ограђени „тарабом“. Код цркве је сабор 9/22 августа. У Поповој Реци, више кућа Јевтовића, је црквиште Петровача (или Петрова Црква), која је била посвећена Св. Апостлу Петру, мада нема микаквог трага од какве грађевине. На малом камену побожне жене пале свеће уочи недеље и пазника.

Порекло родова.

Негдашњи родови:

-Терзићи (Ћатовићи), Никољдан, у Мираше су се доселили из Бара на Рогозни. Иселили су се у Брезну. Данас се једна ливада у Мирашима зове Терзикуша.
-Богићевићи, Лучиндан, су били такође у Мирашима. Доселили су се „од Пазара“. Одавде су се неки иселили у Готовац и у Крушевицу и тамо се зову Миловановићи. Последњи потомак је умро 1929. године.
-Пецићи, Аранђеловдан, у Рудњаку били су досељени из Јелакца у Александровачкој Жупи. Не зна се шта је било са њима. Успомена на њих сачувала су у називу брда – Пецић.

Данашње станоништво:

Сви родови воде порекло од досељеника. Најстарији родови су се доселили у 18. веку и то:
-Јевтовићи (Томовићи, Павловићи и Милојевићи), Томиндан, су у Поповој Реци а доселили су се од Дежеве најпре у Брезну у Подибру а отуда је Турчин, сеоски спахија, превео овамо њихова претка Јевта и дао му земљу да се настани. Броје шесто колено од досељења.
Жупањци (у Жупањцима) и Милошевци (у Мирашима), Стевањдан – прекада „Мали Св. Стеван“ 2. августа, су исти род. Жупањци су се доселили из из Жупање у Ибру. Настанили су се поред Планинице и засновали засеок Жупањце. Милошевци су се настанили најпре у Доброј Букви (у Гокчаници). Када им је сеоски спахија затражио пар волова, па да им уступи земљу за насељавање, одговорили су: „Честити аго, да имамо волова имали би и долова“. Ага, љут због оваквог одговора, отера их и настани у „ломним“ (брдовитим) Мирашима.
-Џоде (Главчићи, Павловићи и Илићи), Никољдан – прекада Св. Мојсије, стара слава. Пореклом су из Попа у Штавици. Илићи су најпре били у Брезни (у Подибру), па се после кратког времена вратили и настанили овде. Тамо су им остали сродници Милашиновићи и Живковићи, који славе Аранђеловдан. Главчићи су били најпре у Ковачима (у Плани) у засеоку Попама (или Главама), отуда се презивају Главчићи. Из Ковача (Попа) је прешао њихов предак и настанио се на месту на коме је данас кућа Јове Главчића. Род су Главчићима у Драгосинцима, Крушевици, Грачацу и Подунавцима.
-Раковићи (Петровићи први и Ђоковићи), Никољдан – прекада Св. Никола млади, су се доселили „од Дежеве“. Род су им Попоречани и Петровићи у Драгосинцима и у Ратини и Вукашиновићи (Петровићи) у Рибници.

Родови досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

-Радичевићи (Илићи), Аранђеловдан, су из Врачева у Дежевском срезу.
-Љубичићи, Јовањдан – прекада „мали“ Св. Јован, 24 јуна. Удова Љубица доселила се са два сина од Косоваца из Јошаничке Бање у Ибру.
-Војмиловци и Танасковићи, Јовањдан – прекада Св. Јован „летњи“, су исти род. Танасковићи су из суседног Церја од Лопаћана а Војмиловци су од Војмиловића у Плани.
-Нерићи, Никољдан, су из Копривнице у Дежевском сезу.

Досељени у периоду после 1850. године:

-Смиљковићи, Никољдан, су из Јошаничке Бање у Ибру.
-Ђорђевићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Дубрава, засеока у суседној Плани.
-Жарчани, Јовањдан – Св. Јован „летњи“, су од Жарчана из Церја.
-Црноглавци, Аранћеловдан – пракада Св. Јоаким и Ана, су из Црне Главе на Копаонику.
-Ердоглије, Св. Врачи – прекада Св. Врачи „летњи“, су из Лозна у Студеничком срезу, дошао „на мираз“ у Танасковиће.
-Петровићи други, Пантелијевдан, су од Вуканића из Церја.
-Гмитровићи, Јовањдан – прекада Св. Јова „летњи“, су од Гмитровића из Церја, доселили се на купљено имање својих сродника Луковића, који су се иселили у Врбу.
-Зечевићи, Јовањдан – прекада Св. Јован „летњи“, су од Зечевића из Церја, доселили се „на мираз“ у Главчиће.
Гмитровићи и Зечевићи су се доселили после Великог рата.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.