Порекло становништва села Ресник, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ресник је са обеју страна Ресничког Потока – леве приточице Лепенице и Потока Церовице.
Воде.
Село је богато живом водом али се поред ње мештани служе и водом из копаних ђермова. Бунара-извора има десет, и то: У Горњем Крају су Куглица, Студењак, Качаревићки, Селенићки и Бунар код Клења; у Дибокићу – Дибокић и Срећков Бунар; у Шумицама Васићка и Бунар код цркве. Код паличког железничког моста је бунар Стублина. У Церјаку и Церовици нема знатније живе воде. Копаних ђермова има 29.
Сеоски потоци теку доста дубоким јаругама, сиромашни су водом и не плаве ни поља ни куће ресничке. Лепеница их плави и засипа плодним муљем. Само када су високе воде, што се догађа врло ретко, она наноси велике штете пољским усевима.
Земље и шуме.
Зиратна земља је у селу између крајева и ван села, иза сеоских кућа, удаљени до 50 минута пешачког хода. Шума је поглавито на Шупљаји.
Реснички атар заузима простор величине 2644 хектара и то: под њивама 2000, под ливадама 482 и под шумом 162 хектара.
У атару овога села имају својих имања мештани Малог Крчмара, Милатовца и Бадњевца а и ресничани имају своје земље у атарима поменутих села.
Тип села.
Ресник је подељен на пет крајева, који се зову: Горњи Крај, Дибокић, Церјак, Церовица и Шумице.
Силазећи низ Реснички Поток долази најпре са десне стране Горњи Крај, наспрам њега – лево од потока – је Дибетић, који се простире на обема странама потока. Испод Горњег Краја је Церјак – дели их јаруга Круглица. Испод Дибетића су Шумице а коса која дели Реснички Поток и Церовице је крај Церовица.
Кућн групе или махале у Реснику имају 5 до 44 куће. У Горњем Крају су: Павловићи (Манасићи), Вилиповићи, Качаревићи, Милојевићи (Роми) и Мијаиловићи; у Дибокићу су Несторовићи (Комненовићи) и Крајинци; у Шумицама су Радивојевићи (Стевањци), Живићи и Весићи.
Име селу.
У селу нема приче која тумачи настанак његовог имена, а за поједине крајеве постоје поуздана тумачења. Тако је Горњи Крај назван, јер је највиши на ресничком Потоку, Дибокић је назван по дибокој (дубокој) јарузи. Церјак и Цеорвица су добили имена по церовој гори док је Шумица названа по шуми, која је доцније искрчена.
Старине у селу.
У Тетребишу постоји Сватовско Гробље, где су се сусрели, посвађали, потукли и изгинули неки сватови. Не зна се који су сватови били и када се то догодило.
Постанак села и поркло становништва.
Ресник је основан у доба Прве сеобе, пре око 210 година. Основала су га три рода: Вилиповићи, Несторовићи-Коменоновићи и Павловићи-Манасићи. Они данас у селу имају 149 домова што је скоро половина од укупног броја сеоских кућа.
У испису Др. Драг. Павловића ово се село, под називом Ressnik, помиње у августу 1719. године, када га је град побио. Други пут се наводи у Извештају о селима ваљевске епархије 25. новембра 1735. године као Ресникђ, трећи пут, опет у XVIII веку, код Лангера 1738. године као Rossnik.
У XIX веку Ресник је правилно записан налази у Уписнику 1818. године, Назначениу 1819. године, Пописнику 1822. године, код Вука у Даници 1827. године и код Пирха 1829. године. Код Гавриловића у Речнику пише се као Ресникђ.
Ресник је растао упоредо рађањем и новим досељавањима. За време Друге сеобе доселила су се два рода, у доба Кочине Крајине дошла су три рода, о Првом устанку 11 родова и после 1815. године 30 родова.
Село је добило своје становништо из 13 разних области. Највећи број родова – 16 дошло је из саме Лепенице, 5 родова из Старе Србије, из Бугарске -5, Нишаве -4, Тимока -4, Сиколске реке -3, Осанице -3, Јасенице, Груже и Босне по два рода а по један род се доселио из Црне Горе, Ђетиње у Жупе.
Сви родови (19 са 259 кућа) који су досељени до 1815. године, добегли су овамо у збегове. Остали су дошли у Ресник из разно-разних разлога; на женино имање -13, на купљено имање -6, као дунђери -4, као довоци -3, као слуге -2, као ковач и усињеник по један род.
Порекло породица.
Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:
Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.
-21, Вилиповићи (Опште је презиме је и Миливојевићи а посебна су: Живанићи, Вилиповићи, Ђорђевићи-Горобиљчевићи а од њих су Миловановићи и Николићи; Миливојевићи, Лазаревићи, Милићевићи и Милошевићи), Пљевља, Никољдан.
-56, Несторовићи (Комненовићи – Несторовићи, Рајковићи, Јоксимовићи, Марковићи, Синђелићи-Милошевићи, Стевановићи, Величковићи, Радојичићи, Дедићи, Пешаковићи-Симићи, Живановићи, Павловићи, Радовановићи и Срећковићи), Пљевља, Ђурђиц.
-58, Павловићи (Манасићи од којих су: Недељковићи-Миловановићи, Васиљевићи, Милојевићи, Јањићи до којих су Ђорђевићи, Урошевићи, Јањићи, Милутиновићи и Живковићи; Јаћимовићи од којих су Мијајловићи, Ђорђевићи, Матејићи, Симићи и Степановићи; Ранђићи – Миловановићи од којих су Николићи, Стевановићи и Тодоровићи; Ђорићи, Ристићи-Баџаковићи од којих су Миливојевићи, Лекићи и Срећковићи; Лекићи од којих су Алексијевићи и Радићи-Николићи), Никшић (Црна Гора), Лучиндан.
Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:
-99, Васићи (Прокићи, Станојевићи, Лукићи и Пантићи), Ђаковица (Стара Србија), Аранђеловдан.
-189, Радивојевићи (Драгутиновићи, Калајџићи – Гавриловићи и Димитријевићи; Милијићи-Ђорђевићи; Радивојевићи, Ђаковићи, Ђорђевићи и Павловићи), Сјеница, Стевањдан.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:
-390, Мијаиловићи (Ђорђевићи и Димитријевићи), Пирот, Аранђеловдан.
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
-606, Величковићи, Босна, Аранђеловдан.
-618, Вујадиновићи, Пирот, Никољдан.
-703, Живковићи (Петровићи и Ристићи), Зајечар, Никољдан.
-725, Јанићи (Несторовићи и Славковићи), Сиколе (Сиколска Река), Никољдан.
-768, Качаревићи (Манојловићи, Новичићи, Јовановићи, Аксентијевићи, Митровићи, Савићи и Стевановићи), Зајечар, Ђурђиц.
-775, Кочетари (Микићи), Пирот, Никољдан.
-776, Крајинци (Јеремићи, Мијаиловићи, Петровићи, Вучићи и Пајићи), Сиколе (Сиколска Река), Св. Врачи.
-790, Лалићи (Стевановићи), Сиколе (Сиколска Река), Ђурђиц.
-977, Радовановићи (Милосављевићи), Жупа (Крушевац), Аранђеловдан.
-1003, Ристанићи (Пантићи), Сараново (Јасеница), Јовањдан.
Досељени у периоду од 1823. до 1903. године:
-1183, Илићи, Лесковац (Гружа), Св. Петка.
-1202, Жабарчевићи (Жабарци и Срећковићи), Жабаре (Јасеница), Мратиндан.
-1319, Милановићи, непознато (Брзан), Ђурђиц.
-1372, Лазаревићи, Ђетиња (Ужице-Златибор)
-1399, Миловановићи, непознато (Мајнић), Јовањдан.
-1446, Мијаиловићи, непознато (Ботуње), Ђурђиц.
-1457, Дедићи, непознато (Жировница), Симеундан.
-1483, Вучковићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1528, Цветковићи, Трн. Клисура (Бугарска), Св. Петка.
-1535, Петронијевићи, непознато (Драгобраћа), Јовањдан.
-1554, Анђелковићи, Трн. Клисура (Бугарска), Стевањдан.
-1559, Јоксимовићи (Милојевићи), непознато (Рамаћа), Св. Врачи.
-1570, Јовановићи, Трн. Клисура (Бугарска), Јовањдан.
-1635, Илићи, Комарице (Осаница), Никољдан.
-1742, Милошевићи, непознато (Крчмаре), Јовањдан.
-1825, Илићи, непознато (Церовац), Ђурђиц.
-1841, Стевановићи, непознато (Маршић), Никољдан.
-1858, Врачаревићи, Тимок, Св. Врачи.
-1908, Петковићи, Трн (Бугарска), Св. Петка.
-1918, Бањчевићи, непознато (Лужнице), Аранђеловдан.
-1950, Несторовићи, непознато (Војиновац), Митровдан.
-2007, Мишовићи, непознато (Доброводица), Св. Петка.
-2056, Димитријевићи, непознато (Корман), Јовањдан.
-2081, Димитријевићи, Осат (Босна), Јовањдан.
-2142, Обрадовићи, непознато (Горње Грбице), Никољдан.
-2175, Радивојевићи, непознато (Лужнице), Ђурђиц.
-2219, Милојевићи*, Комарице (Осаница), 1843*, Св. Петка.
-2224, Димитријевићи*, Комарице, 1853*, Св. Петка.
-2252, Станојевићи*, Гунцати (Гружа), 1876*, Св. Петка.
*Роми, година досељавања.
Остали подаци о селу.
Ресник је 1903. године имао 49 родова у 306 кућа са 1623 становника, међу којима су три рода ромске националности. На дан 31. децембра 1910. године у селу је било 328 кућа са 1890 становника а 31. јануара 1921. године у селу је живело 1608 становника.
Сеоска црквица је у Шумицама. Она је саграђена 1888. године. У порти црква има седам трпезара.
Село има два гробља. Једно је у Полицама у Церивцу, где се укопава скоро цело село а друго у Мандићу, где се укопавају досељеници пореклом из Тимока и Бугарске.
Сеоска заветина су Младенци а литија се носи на Спасовдан.
ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
*
ДОДАТАК: Попис пореских глава (турски тефтер) из 1836. године, архивски документи (омогућио сарадник портала Порекло Ненад Спасић):
Страница 1
Страница 2
Страница 3
Коментари (0)