Порекло презимена, село Медаре (Сјеница)

Порекло становништва села Медаре, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Медаре је једино приградско насеље које је Статутом општине Сјеница 1964. године добило статус самосталног насеља; представља физиономски део Сјенице удаљен 3,5 км од града. Село се налази на 1.040 м надморске висине, на десној долинској страни Јабланице, притоке Увца. Лоцирано је југоисточно од Сјенице, на путу Сјеница – Раждагиња. Сврстава се у насеља разбијеног типа. Средином XX века Медаре су били заселак Сјенице. У првој деценији XXI века у селу се издваја неколико махала: Глогићи, Дебело брдо (Хасановићи), Хонићи и Нуховићи. Сеоски атар припада Катастарској општини Сјеница (површине 3.098 ха). Према попису 2002. године село је имало 384 становника.

Кроз сеоски атар протиче река Јабланица, а кроз село и поток Туховац, који долази из Дубнице. Поред Медара, на граници са атаром села Бреза протиче поток Јуковача. У селу има неколико извора мале издашности. Најпознатији извори су Чесма, Трн, Шедрван, Беглук, Глибан, Добра вода итд. Највеће површине сеоског атара су под ливадама, од којих су најпознатије: Јабланице, Пискавице, Дунишићке ливаде, Туховци, Јуковаче итд.

Село су основали досељеници из Црне Горе. Становници села сматрају да је назив добило по меду јер се становништво у прошлости интензивно бавило пчеларством, а у селу је постојао велики број кошница. Миле Недељковић каже: „У средњем веку су била насеља са посебним занимањем становништва, као насеља занатлија – Коларе, Копљаре, Ратаре, Седларе, Стреларе, Туларе и др. По томе би Медаре било насеље произвођача меда, узгојитеља пчела, али се за то, у конкретном случају, не располаже историјским подацима.” [Недељковић, 1999, 105] У селу постоје три локације на којима се налазе “латинска гробља”.

Становништво се углавном бави сточарством и земљорадњом, као и сва друга села Сјеничког краја. Село је струју добило 1971, а асфалтни пут 1989. године, када и села Раждагиња и Зајечиће. Мештани се водом снабдевају водоводом који је изграђен 2003. године. каптирањем Ферхатовог врела у Раждагињи. Село нема школу и ђаци путују у Сјеницу. Становници Медара су телефонске везе добили 2006. године.

Мештани су углавном запослени у Сјеници, а пољопривредом се баве као допунском делатношћу.

Од дневних миграната, њих 10 су радници, 20 су ученици средњих школа, и 70 ученици основних школа.

Податке који се односе на село Медаре добили смо од Хилма Глогића. Имајући у виду чињеницу да писаних докумената о селу скоро да и нема, ови подаци су од великог значаја.

Због близине Сјенице, где се становништво запошљавало, у Медарима процес депопулације није био јаче изражен услед чега ово село има бржи пораст броја становника од већине сјеничких села. У периоду 1948-2002. број становникаје порастао 38% мадаје 1971. забележен пад у односу на 1961. годину. Број домаћинстава је у истом периоду порастао 72%. У селу је 1976. године било 36 домаћинстава, и од те године број домаћинстава се повећава. Просечан број чланова у домаћинству је у опадању од 1981, тако да је 1991. евидентирано 41 домаћинство са 5 и више чланова (56,16%), а 2002. године у ову категорију је ушло 46 домаћинстава (58,23%). Многи мештани Медара раде или су радили у иностранству. У селу су направили куће и враћају се да ту живе.

Број становиика и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству      

Година       Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                      278                                        46                                           6,04

1953.                      323                                         51                                           6,33

1961.                      370                                         62                                           5,96

1971.                      260                                         41                                           6,34

1981.                      338                                         53                                           6,37

1991.                       367                                         73                                          5,02

2002.                     384                                         79                                           4,86

Домаћинства у селу Медаре:

Глогић Хилмо
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. Једно лице је запослено у Сјеници. Два члана домаћинства похађа основну, а једно лице средњу школу. Баве се гајењем говеда. 598

Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе (из околине Плава и Гусиња). Доселили су се у Медаре почетком XIX века.

Род: Хонићи, Спаховићи.

Глогић Салко
Домаћинство има 11 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. У домаћинству је једно лице запослено ван територије Сјеничког краја, 6 радно способних чланова траже посао, а 4 члана похађају основну школу. Домаћинство се бави узгојем говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Хонићи, Спаховићи.

Хонић Идриз
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. У домаћинству је једно лице запослено у Сјеници, 2 радно способна члана траже посао, а 2 члана похађају основну школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Хонићи су најстарија породица у Медарима. Доселили су се средином XVIII века из Црне Горе.

Род: Глогићи и Реџовићи.

Хасановић Зикро
Домаћинство има 7 чланова. Од основне школе и аутобуске станице је удаљено 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. У домаћинству је једно лице запослено у Сјеници, а 3 радно способна члана траже посао. Једно лице похађа основну школу, једно средњу школу, а једно факултет. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија потиче из Црне Горе. У сродству су са Хасановићима из Дубнице, одакле су се и доселили у Медаре.

Род: Кучи из Боришића, Муховићи и Зорнићи.

Глогић Ариф
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 4 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, а 4 лица траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија је досељена из Црне Горе. Пореклом су из Плава или Гусиња. Доселили су се у Медаре зато што су „пали у крв” – због крвне освете.

Род: Спаховићи и Хонићи.

Глогић Лато
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. У домаћинству нема запослених лица, 4 члана траже посао, а 1 је ученик основне школе. Главни извор прихода је сточарство – узгој говеда и живине.

Порекло: Фамилија потиче из Плава у Црној Гори.

Род: Спаховићи и Хонићи.

Глогић Фарук
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. Једно лице је запослено у Сјеници. У домаћинству је 1 ученик основне школе и 1 средњошколац. Главни извор прихода је сточарство – узгој говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

Род: Хонићи.

Глогић Рифат
Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 3,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и опремљена је санитарним уређајима. Једно лице је запослено у Сјеници. У домаћинству су 2 студента и 1 средњошколац. Баве се узгојем говеда.

Порекло: Фамилија је досељена из Црне Горе пре 200 година.

Род: Спаховићи и Хонићи.

 

Исељеници из села Медаре:

1.      Грацић Алија

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се 1956. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу економску школу.

2.      Хонић Омер

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1959. године у Загреб ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.      Рамићевић Фарук

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1964. године у Истанбул ради запослења и осталих разлога. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.       Грацић Хамдија

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1971. године у Сарајево ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

5.        Хонић Хуснија

Домаћинство има 14 чланова. Иселили су се 1964. године у Истанбул ради запослења и осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

6.         Хонић Хамдо

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Истанбул 1954. године, ради запослења и осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7.           Грацић Шућро

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сарајево ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

8.           Глогић Туфо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Сарајево 1974. године, ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.            Глогић Халил

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Нови Пазар ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу школу (просветни радник).

10.           Хонић Џафер
Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1964. године у Истанбул ради запослења и осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

Према подацима прикупљеним на терену, житељи Медара исељавали су се углавном у Сарајево, Истанбул, Нови Пазар и Загреб. После Балканских ратова (1912-1913.), када је Рашка област враћена у састав Србије, становништво Мердара се до 1964. године исељавало у Турску. Анкетом смо сазнали да су разлози исељавања запослење, школовање и непознати разлози. У том периоду исељавале су се фамилије Рамићевића, Хонића, Глогића итд. Рамићевића више нема у Медарима, а живели су и у селу Дубница. Највише исељеника је било из породице Хонић, а исељавали су се све до 1964. године. У селу се налази велики број савремених кућа направљених од тврдог материјала, чији су власници на привременом раду у земљама западне Европе. Велики број млађих становника села је на привременом раду у иностранству мада има и породица које су се иселиле у западну Европу, углавном у Немачку, и то 70-их и 80-их година XX века. Многи од тих исељеника су пензионисани, али се не враћају у Медаре иако имају држављанство Србије и стално пребивалиште у Медарима. То је најизраженије код породице Грацић.

У последњој деценији XX века у Медарима је број становника до 19 година живота смањен за једно лице, а становништво са 60 и више година се незнатно повећало, са 8,19% 1991. године на 9,12% 2002. Ово говори да село има демографску будућност. Индекси старења је 1991. био 0,19, а 2002. године 0,22 индексна поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     366      99,83

остали             1          0,27

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        374      97,39

Муслимани    8          2,08

Остали            2          0,53

По подацима из претходне табеле у селу живе Бошњаци (97,39%), и Муслимани (2,08%). Становници воде порекло из Црне Горе. Истраживања на терену говоре да су досељеници и основали село. Заступљене су фамилије: Глогићи, Хасановићи, Хонићи, Грацићи, Папићи, Зорнићи, Тахировићи, Нуховићи, Халиловићи и Хамидовићи. Хонићи су најстарије племе у Медарима. На ове просторе су се доселили средином XVIII века. Глогићи су досељени из Црне Горе (околина Плава и Гусиња), почетком XIX века. Хасановићи су у сродству са Хасановићима из Дубнице, а у Медаре су се доселили из овог села. Грацићи су пореклом од Граца из села Дујке (МЗ Раждагиња). Папићи, Зорнићи, Тахировићи и Халиловићи су досељеници из МЗ Кладница, док су Хамидовићи из Брезе (МЗ Раждагиња). Нуховићи су стара аганска породица из Сјенице. Пошто су у Медарима имали посед, ту су се и населили.

У Медарима је 1981. били 209 становника са преко 15 година живота, 1991. године 251 и 2002. године 265. Број лица без школске спреме се у периоду 1981-2002. године смањио 60%, а са 4 разреда основне школе 33%. Повећао се број лица са основном школом 71%, средњом школом 205% и са вишом школом и факултетом 500%. Број неписмених лица 1991. износио је43 (17,13%), а2002. године 18 (6,79%).

Близина Сјенице условила је да и 1991. (59,90%) и 2002. године (50,63%) домаћинства извор прихода остварују ван пољопривреде, а иако су говедарство и овчарство 1981. водеће гране са 225 грла говеда и 184 овце, њихов број је 2002. године драстично смањен (85 грла говеда и 4 овце).

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић