Порекло становништва села Бреза, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Бреза је село, смештено у Сјеничкој котлини. Налази се у висинском појасу 1.040-1.080 м на левој долинској страни Јабланице, десне притоке Грабовице. Удаљена је од Сјенице 9 км и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Назив села потиче од бреза (фитоним), којих има у селу и околини. Село чини шест махала: Хамидовска, Ејуповска, Зијадићка, Јаховска, Реџовска и Селмановска, Мештани кажу да је село на угљу. Ову тврдњу темеље на чињеници, да се територији села налази на простору, који се пружа између Сјенице на западу и Штавља на истоку, познат као миоцени басен лигнитно-мрког угља. Овај басен у литератури је познат под називом Сјеничко-штаваљски. Површина басена је око 150 км2, при чему неогене седименте пресеца река Вапа. Укупне резерве угља, у до сада истраженим деловима басена, процењују се на око 213 милиона тона [Павловић, 1995]. Бреза припада Катастарској општини Зајечиће, са површином сеоског атара 877 ха. Према попису 2002. године село је имало 212 становника.
Дубиње је заселак села Бреза и има 15-20 кућа. На Дубињу је била сточарска фарма и сточарски станови за раднике са фарме. Фарма је срушена бомбардовањем 1999. године. То је до 1946. била земљорадничка задруга, а од 1948. године је прерасла у сточарску фарму.
Земљорадничке задруге су до 1946. године постојале и у Дугој Пољани и у Карајукића Бунарима (и оне су прерасле у фарме). У Дубињу се налазио аеродром са асфалтном пистом и био је један од већих војних аеродрома у бившој СФРЈ, познат под именом “Пештерска лађа”. Становници Дубиња су се овде доселили углавном после Другог светског рата из Брезе, Богута и Багачића, а до тада ту су били катуни породице Врца (данашњи Врцићи) из Сјенице. Све до Другог светског рата Дубиње је било сјеничка утрина (пашњаци).
Село Бреза је под овим именом уписано у XVI веку као мезра и у време пописа је било ненасељено. Према подацима из 1921. године, имало је 35 домова и 224 становника. После Другог светског рата Бреза је била саставни део села Зајечиће да би Статутом општине Сјеница из 1964. године добила статус самосталног насеља.
Најважнија занимања становништва овог села су сточарство и ратарство. Село је без привредних објеката и установа. Бреза нема школу, а домаћинства су телефон добила 2006. године. Каптирањем Цуцачког врела у Раждагињи изграђен је водовод, са кога се водом снабдевају села Бреза и Медаре. Деца из овог села иду у школу у Зајечићима. Рубом села пролази асфалтни пут који је изграђен 1989. године. Бреза је струју добила 1972, а макадамски пут 1982. године. У селу се налази мектеб.
Ово насеље је у периоду 1948-1961. остварило пораст броја становника 25%, да би се у периоду до 1991. број становника смањио 82%, а до 2002. године се повећао 138%. Број домаћинстава је пратио популациону динамику, тако да је порастао од 1948. до 1961. године 23%, па се смањио до 1971. године 38%, а затим повећао до 1981. године 4% и смањио до 1991. године 56%, и повећао до 2002. године 129%. Просечан број чланова у домаћинству је такође имао успоне и падове јер су их условљавали фактори који су утицали на бројно кретање становништва и домаћинстава. По попису из 1991. било је 8 домаћинстава са 5 и више чланова (38,10%) да би 2002. године било 25 домаћинстава ове категорије (54,17%).
Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 403 60 6,71
1953. 471 67 7,02
1961. 505 74 6,82
1971. 260 46 5,65
1981. 246 48 5,12
1991. 89 21 4,23
2002. 212 48 4,41
Домаћинства у селу Бреза:
1. Селмановић Шабан
Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 9 км, а од основне школе 2 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, без санитарних уређаја и воде. Струју су добили 1971. године. У домаћинству је 1 ученик основне школе.
Порекло: Породица потиче из Црне Горе.
Род: Селмановићи.
2. Кадрић Нуриф
Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од аутобуске станице 10 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Два лица су запослена у родном селу, а 4 лица траже посао. У домаћинству су 2 ученика основне школе. Баве се узгојем говеда.
3. Селмановић Јакуп
Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од аутобуске станице и основне школе 9 кт. Кућа је грађена од тврдог материјала, са санитарним уређајима и водом. Три лица траже посао, 2 су ученици основне и једно средње школе.
Исељеници из села Бреза:
1. Реџовић Омер
Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Истанбул 1965. године без конкретног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.
2. Хасановић Хасан
Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се у Истанбул 1971. године без конкретног разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.
3. Зијадић Азем
Домаћинство има 7 чланова. Иселили се у Сарајево 1978. године ради школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.
4. Селмановић Емин
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево 1982. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио факултет (професор руског језика).
5. Селмановић Смајил
Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Сјеницу 1999. године ради лакшег живота. Носилац домаћинства је без школске спреме.
6. Машовић Назиф
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сарајево 1976. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
7. Машовић Ибрахим
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сарајево 1977. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.
8. Касумовић Руждо
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1982. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.
9. Селмановић Решад
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу 1990. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу школу (пекар).
10. Хамидовић Расим
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сарајево 1997. године ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме.
11. Бегановић Иљаз
Домаћинство има 3 члана. Иселили су се код синова у Сарајево 1996. године. Носилац домаћинства је без школске спреме.
12. Селмановић Шаћир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Нови Пазар 1975. године ради “лепшег живота”. Носилац домаћинства је завршио средњу школу.
Житељи села Брезе су се, у потрази за бољим условима живота, исељавали највише у Сарајево, Сјеницу и Истанбул.
Учешће младог становништва до 19 година живота у укупном становништву 1991. је износило 38,20%, а 2002. године 29,72%. Становништво са 60 и више година живота повећало се са 10,12% у 1991. на 23,11% у 2002. Индекс старења кретао се од 0,26 1991. до 0,77 индексних поена 2002. године. На основу броја становника и демографске старости, може се рећи да Бреза има демографску будућност.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни – –
муслимани 89 100,00
остали – –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби – –
Бошњаци 208 98,11
Муслимани – –
Остали 4 1,89
Село Бреза је, по вероиеповести, 1991. године имало 89 муслимана, што је чинило 100% становништва. По националној структури, 2002. године је било 98,11% Бошњака и 1,89% осталих. Мештани сматрају да су им се преци доселили у XVIII веку из Црне Горе и Бродарева. У селу се одржавају вашари на Св. Ћорђа (када се одржавају и коњске трке) и у јулу за време муслиманске нове године.
У Брези је 1981. било 163 становника преко 15 година живота, 1991. године 61 и 2002. године 162 становника. Број лица без школске спреме се од 1981. до 2002. године смањио 27%, са 4 разреда основне школе 50%, а повећао се са основном школом 55% и средњом школом 77%. Са вишом школом 1981. је било једно лице, а са завршеним факултетом 3 лица, и само једно 2002. године. У Брези је, по попису 1991, било 13 (21,31%), а 2002. године 30 неписмених становника (18,52%).
Становници овог села су највећи део својих прихода и 1991. (38,09%) и 2002. године (47,92%) углавном остваривали из непољопривредних делатности. Говедарство је доминантна пољопривредна грана иако бележи стални пад.
ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)