Poreklo stanovništva sela Ozrem, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo se nalazi na mnogobrojnim kosama oko rečice Ozrenac i njene desne pritoke Brusnice.
Vode.
-Važniji izvori u selu su: Tijanovac (u Mandrama), Matovac, Rakonića Izvor, Madžarska Česma, Bunarić, Jojića Bunar, Studenac i Radučića Česme. Osim pomenitih kroz selo teku još Duboki Potok, Crna Rijeka, Potok sa Rude Glavice i dr.
Zemlje i šume.
Mesta na kojima su njive, livade i zabrani zovu se: Jagovina, Kostića Brdo, Čolska Glavica, Donje Polje, Međurečica, Stankova Bara, Podrumina, Šonjčevina, Jovanje, Kumanica, Urvine, Polje, Borovina, Takiša, Klempovina, Sječina, Jagnjilo, Klik, Priček, Ražoište, Jasik, Pšeničište, Perovina, Glavica, Širevac, Talovina, Klisura, Vranovina, Torine, Doljača, Orlova Glavica, Apetića Brdo, Trnjaci, Korist, Gorijevac, Rastov Brijeg, Suševine, Dubnica, Smrdljik, Lipovite, Ljestice, Kamarište, Voćnjačine, Aluge, Tanaskovića Luke, Lazine, Ražišta, Dovište (tj. Heldovište), Ba, Trešnjevina, Prljuša, Drljaj i Đorđuša. Na Kostića Brdu je bila „selina“, koja je prešla u privatnu svojina zauzimanjem. Na Ozrenici su dve vodenice.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa pa su mu kuće raštrkane i u porodičnim grupama. U selu je 182 domaćinstva. Razlikuje se Gornji i Donji Kraj a u njima su rodovske grupe. U Ozremu zovu Ozremicom „varošicom“ koja se razvila oko Ozremice i raskršća, malo ispred njenog ušća u Diičinu, ali je ta „varošica“ u ataru Beršića a po novoj katastarskoj podeli dve kuće u njoj su pripale Ozremu.
Zametak druge „varošice“ je u samom Ozremu, na nekadašnjem „Sastanku“ uz glavno groblje. Tu su škola, opština, zemljoradnička zadruga i nekoliko kuća. Groblje je na Sastanku, na Kamarištu, u Kumanici i na Jovanju – kod crkve koja je na granici prema Donjim Branetićima. Seoska slava je Mali Spasovdan.
Starine u selu.
Nedaleko od Sastanka je breg Dubnica i na njemu je veće „madžarsko“ groblje, obraslo u šumu. Još postoji nekoliko spomenika. Na njivi Kudeljištu, na potesu Ljesetinama, izoravaju se komadi cigle. Za staro groblje kod Jovanja se kazuje da je „madžarsko“ i da su tu sahranjeni svatovi, pobijeni od jelena („ljeljena“), koji je naišao iz šume. Priča se da je na Jovanju bila crkva brvnara. Na potesu Jezerini nailaze na „tocila“ a tu ima i šljaknje. Ovo se objašnjava time što je tu bio zbeg i što su tu živeli kovači Novak i Kovač, sa kojima je bio i Šonjo. Đedov Grob u Smrdljiku je grob pretka Pešovića, koga je na tom mestu zatekla mećava. Ranđin Grob: Štulina ćerka, čuvajući ovce, zaspala ja kraj vatre i na nju je pala granica koja je pregorela i ubila je. Na Sastanku, pored puta, ima više spomenika ratnicima, izginulim u Javorskom ratu. Selo je teško stradalo u toku Drugog svetskog rata, kada su pobijeni mnogi ljudi u selu. U narodu nema nikakvog objašnjenja imanu klanca „Mandre“.
Poreklo stanovništva.
Rodovi u selu su:
-Vujičići i Radukići, slave Đurđevdan. Oni tvrde da su najstariji rod u selu a poreklom su „iz Bosne“, „od Sjenice“. Vode poreklo od Goluba, koji je došao prvi i od Vujice, koji je došao za njim, po njegovom pozivu. Docnije je došao i treći brat (ili rođak) Raduka od koga su Radukići. Vujičići su dozvali i Marinka.
-Pešovići (ranije Živanići) i Rakovići (ranije Apetići) su jedan rod, slave Nikoljdan. Poreklom su od dva brata iz Crne Gore ili Sjenice. Možda su se ranije prezivali Vilipovići. Došli su u 18. veku. Jedan od predaka, Jovan, bio je kabadahija kod Gospodara Jovana u Brusnici. Rakovića ima iseljenih u Belanovici.
-Markovići i Milovanovići su jedan rod, slave Nikoljdan. Vode poreklo od dva brata, Marka i Milovana. Zajedničkog su porekla sa Markovićima u Semedraži.
-Joksići, Lazarevići, Stevanovići i Petrovići su jedan rod, slave Lučindan. Vode poreklo od dvojice braće za koje se ne zna odakle su došli.
-Novakovići, Kovačevići i Stevanovići su jedan rod, slave Nikoljdan. Poreklom su iz Crne Gore. Neki kažu da su poreklom iz mesta Kovača. Bili su se iselili i živeli oko 30 godina u okolini Šapca. Odatle su se neki vratili u Ozrem a jedan je otišao u Bačku. Od istog su roda:
-Đurovići u Polomu i Ozremu. Novakovići se dele na:
-Igoviće, Gajoviće i Tekoviće, čiji je predak Teodor-Teko učestvovao u boju na Ravnju. Stevanovići su od Kovačevića; njihov predak je otišao „na imanje“ među Stevanoviće, koji su bili zajedničkog porekla sa Marinkovićima i potomci im sada slave Jovanjdan.
-Kovačevići drugi i Petrovići prvi-Šonjovci su poreklom od pradeda Maksima, koji je došao od Sjenice i koji se privančao i Kovačeviće, slave Stevanjdan.
-Rankovići, slave Nikoljdan. Oni su odavno u selu. Bila nekada tri brata popa, kuća im je bila u Livadicama a crkva u Zapadama u ataru Beršića. Jedan od njih se zvao Ranko. Naišli Turci i tražili od ukućana da im „vodaju opanke“, a oni, Turci, da noće sa njihovim ženama. Braća ubiju sva tri Turčina i zakopaju ih pod pročevlje. Dok su to radili, pominjali su međusobno popa Ranka i popa Milovana. Nisu obratili pažnju na tursko momče koje je bilo kod konja i čulo razgovor. Momče izjutra ode i javi Turcima, te oni sutradan dođu i nabiju na kolac svu trojicu braće.
-Čolići, slave Đurđevdan. Oni su poreklom iz Bosne, preko Drine. Kada su odatle dolazili, razdvojili su se, pa su jedni otišli u Vraniće. Ima ih u Beršićima i Donjim Branetićima.
-Tanaskovići. Ima ih 11 domova i nisu svi zajedničkog porekla i pored toga što svi slave Đurđevdan. Od Tanaska, koji je živeo u vreme Prvog ili Drugog ustanka vodi poreklo 5 domaćinstava. Tanasko je bio drugi muž Vasilije, za koju se priča da se volela sa nekim koji je dizao ustanak (knez Miloš) pa je za njenu ljubav odredio granice Ozrema, koje su Tanaskovi sinovi obeležili šancem prema Loznju. Ostalih 6 domaćinstava vode poreklo od Nikole, koji je bio neki srodnik Tanasku i njegove žene Anke.
-Marinkovići, slave Jovanjdan. Poreklom su „iz Bosne“, od Javora, a iz mesta odakle su pravi Kostići. Doselio im se ded i najpre služio ovde a posle je pozivao drue.
-Kostići, slave Aranđelovdan. Vode poreklo od Koste Vasiljevića iz Prislonice, koga je neka baba od Maksića videla u Prijeljini, te ga dobavila sebi i posinila. Kostića ima u Polomu i Loznju a nedavno se jedna porodica odselila u Banat.
-Nikolešići, slave Nikoljdan. Poreklom su od Sjenice.
-Maksići, zvani i Đolovići, slave Đurđevdan. Ne zna se njihovo poreklo.
-Petrovići drugi, slave Nikoljdan. Ne zna se njihovo poreklo.
-Filipovići, slave Đurđevdan po imanju. Praded, odnosno ded, Milovan Filipović bio je iz Bogdanice. Bio je siromah, išao je po selima kao sluga. Stoja, udovica od Vujičića „privenča ga“ i od njega su svi Filipovići.
-Jakovljevići i Babići, slave Đurđevdan. Oni vode poreklo od deda Milina od Đorđevića u Gornjim Branetićima, koji je došao „babi“ u kuću i zbog toga se oni sada zovu i Babići.
-Milenkovići, slave Jovanjdan po imanju. Ded im je od Milenkovića u Postruzi, pa se „privenčao“ u Ozremu.
-Dimitrijevići (dva doma) su došli iz Donjih Branetića, „privenčali se“ pre 30 i 28 godina.
-Gačići su došli iz Loznja, posle Prvog svetskog rata. Jedan je od pravih Gačića a drugi od Gačića-Paunovića.
-Stevanović Mi, slavi Aranđelovdan po imanju. On j došao iz Gornjih Branetića 1919. godine na imanje u Krstiće.
-Đurović, slavi Stevanjdan. Ded ili praded je došao iz Poloma, a inače su ti Đurovići od ozremskih Novakovića.
-Ivanovići. Otac je došao iz Poloma „na imanje“ u Vujičiće a sin iz Slavkovice na imanje u Rankoviće, pre Velikog rata.
-Trnavac D (nečitko) je došao iz Gornjih Branetića kao kafedžija 1916. godine.
-Milošević, slavi Nikoljdan. Došao je iz Donjih Branetića „na imanje“ u Pešoviće odmah posle Velikog rata.
-Drobnjak je došao iz Donjih Branetića „na imanje“ u Nikolešiće 1924. godine.
-Nešković, slavi Nikoljdan. On je došao „na imanje“ iz Loznja 1925. godine.
-Vesović, slavi Đurđevdan. On je došao iz Loznja 1925. godine na kupljeno imanje.
-Besnić (ili Bosnić, nečitko), slavi Nikoljdan. On je rodom iz Like, radio kao zidar na crkvi, oženio se i nastanio 1926. godine.
-Jovović je došao iz Donjih Branetića na kupljeno imanje, oko 1938. godine.
-Obućina je prešao nedavno iz Loznja na svoje imanje.
-Maksimović Sl. je došao kao uljez u Maksimoviće, 1945. godine iz Mutnja.
-Paunovići, slave Nikoljdan po imanju. Donela ga majka iz Takova kao vanbračnog sina, kada se kao udovice preudala u Novakoviće.
-Glišić M, slavi Nikoljdan. On je vanbračni sin, došao iz Ručića uz majku koja je bila od Milovanovića, pre 58 godina, kada se ona udala. Prezime je po očuhu.
Bez muških članova su ova domaćinstva:
-Štulići su nekada bili nekada čuven i bogat rod, poreklom od Užica. Na sastanku u takovu 1815. godine bili su iz Ozrema Pavle i Petar Štule.
-Ilići. Osnivač ovog roda bio je iz Boljkovca.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)