Порекло презимена Дугић

4. децембар 2014.

коментара: 10

ТЕСТИРАНИ ДУГИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

ДУГИЋ

Хаплогрупа: I2a>I-PH908

Место порекла: Скугрић Горњи, Модрича, Република Српска

Крсна слава: Игњатијевдан

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ


ТОДОРОВИЋ (ДУГИЋ)

Хаплогрупа: I1>I-FGC33034

Место порекла: Грапска Доња, Добој, Република Српска

Крсна слава: Ђурђевдан

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић

Презиме Дугић спада у ред ретких презимена. Налазимо га концентрисаног у трима мањим и међусобно удаљеним географским и историјским целинама на простору бивше СФРЈ. Један део Дугића живи у Хрватској, у околини Загреба; други у Босни, у околини Модриче; и трећи у Шумадији, углавном у околини Крагујевца. Све три ове групе Дугића су верски и национално различите и не постоје подаци који би указивали на њихово међусобно сродство.

Етимологија презимена Дугић

О етимолошком пореклу презимена Дугић мало је где било речи, а с обзиром на вероватно различито порекло родова који носе ово презиме, и оно само може да се разликује од једног до другог примера. Неки од могућих начина настанка овог презимена јесу да је настало од личног имена Дуга, о чему рецимо пише Боривоје М. Дробњаковић када говори о Дугићима из Саранова (Општина Рача) у свом делу Јасеница, или да је презиме Дугић настало од надимка Дуги, који описује изразито високог и мршавог човека, а о чему опет пише Паун Дурлић у свом Лексикону влашке културе. Осим у поменутим антропонимима, корен овог презимена налазимо и у топониму Дуга, кога срећемо на простору Старе Херцеговине, Црне Горе и Косова и Метохије, одакле неки од ових родова потичу. Имајући у виду све наведено можемо рећи се да појединачно свако од ових значења може узети као оригинално ако се посматра кроз призму познате повести једне одређене породице са овим презименом.

Порекло презимена Дугић у Републици Србији

По бројности, презиме Дугић у Србији срећемо у Крагујевцу, Београду, Саранову, Тополи, Смедеревској Паланци, Рачи, Наталинцима, Панчеву, Младеновцу, Аранђеловцу, Реснику, Вишевцу, Бањи, Звечки, Беочину, Сомбору, Горњем Милановцу, Јагодини, Доњим Јарушицама и Ђурђеву.

Боривоје М. Дробњаковић у свом делу Јасеница из 1923. године, од породица са презименом Дугић у јасеничком крају наводи следеће:

У Мраморцу је забележена једна кућа Дугића, који су се ту доселили крајем XIX века из Ђурђева. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило. [1]

У Саранову су такође забележени Дугићи. По предању, дошли су из Сјенице двојица браће, Дуга и Кидиш, од којих су настали Дугићи и Кидишевићи, а од њих касније Лазаревићи и Симићи. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило и броје у то време 83 куће. За време пропасти (Првог српског устанка?) бежали су у Срем, где су неки и остали, док су се други вратили у Сараново. Из Саранова један део ће их се одселити у Ђурђево, и од њих ће настати Павловићи и Прокићи.

Крајем XIX века поједине породице су се почеле спуштати преко Јасенице на своја имања и засновале су крај Поља, где се налазе и данас, између осталих и Дугићи, укупно шест кућа. [2]

У Ђурђеву је забележена једна кућа Дугића, пореклом из Саранова, слава им је такође Свети Архангел Михаило. [3]

У Церовцу је забележена једна кућа Дугића, пореклом из Саранова. [4]

Према наведеном, правци сеоба овог рода Дугића би били:

1. Сјеница → Сараново → Ђурђево → Мраморац

2. Сјеница → Сараново → Церовац

Из овог рода је и познати уметник на фрули Бора Дугић, који у једном од својих интервијуа говори и о свом пореклу, где између осталог каже:

Највише сам о свом даљем пореклу сазнао од мог земљака, чувеног етнолога и новинара Милета Недељковића, који се професионално бавио миграцијама у централној Србији, али и од Роберта Радића из Доње Раче, иначе Милетовог ђака. Он је истраживао порекло неколико фамилија, баш из села Ђурђева, где сам рођен, па између осталог и порекло Дугића. Сазнао сам, између осталог, да Дугића има веома мало. Све што их има, а има их и у Босни – потурчених, стигли су тамо, одавде из Шумадије. Елем, моји преци потичу из племена Палавестра, који су живели у околини Скадра. Бежећи од Турака мигрирали су северно, и тако стигли до централне Шумадије. Палавестре су, иначе, најбројније у овом региону, с тим што су вековима преузимали различита презимена, па су се тако њихови корени временом заборавили. [5]

Имајући то у виду, даље порекло овог рода Дугића треба тражити у повести племена Палавестра.

Оно што остаје упитно када је реч о највећем броју Дугића са простора Републике Србије, јесте да ли су они сви потомци ових Дугића о којима говори Боривоје М. Дробњаковић, или је реч о више разнородних породица. С обзиром да их је већина сконцентисана на једном уском и ограниченом простору, има места мишљењу да је реч о све једном роду, са неким изузецима који су могли настати досељавањем Дугића из Источне Славоније или Босне.

Порекло презимена Дугић у Босни и Херцеговини

По бројности, презиме Дугић у Босни и Херцеговини данас срећемо у Модричи, Скугрићу, Таревцима, Календеровцима, Вукосављу, Добоју, Брчком, Трњацима, Ораховици, Дервенти, Међашима, Орашју и Доњим Осјечанима.

Као што је већ на почетку речено, Дугићи у Босни живе претежно у околини Модриче. На тај простор су се доселили крајем 18. или почетком 19. века из Херцеговине. [6] Први пут се спомињу у Попису Срба харачких обвезника у Модричи и околини из 1851. године, када је презиме Дугић забележено у Толиси (Општина Модрича), и у коме су споменута имена браће Ђуре и Тодора Дугића, те Ђуриних синова Петра, Милића и Стјепана. На основу чињенице да је од свих места у околини Модриче ово презиме забележено једино у Толиси, Толиса се сматра матичним местом свих данашњих Дугића у Босни. Крсна слава им је Свети Игњатије. [7]

Оно што је занимљиво, јесте да поред православних Дугића на овом подручју данас живе и Дугићи муслимани, чије је матично место село Таревци (Општина Модрича), десетак километара северно од Толисе. Није познато да ли су ове две групе породица у међусобном сродству, али с обзиром на реткост овог презимена, географску блискост и историјске околности на тим просторима, није искључено да је неки појединац или група породица прешла на другу веру.

Колико је то било политички и социјално нестабилно подручје, нарочито током 19. века, сведочи и избијање Требавске буне 1858. године, када се православно хришћанско становништво, прећутно подржано и од локалног муслиманског и католичког живља, подигло против самовоље бегова да и даље убиру трећину, коју је Турска влада десетак година раније и законом укинула. [8]

О драматичним догађајима по становништво овог краја који су потом уследили, сведочи и Меморандум Руске владе европским силама из 1860. године, у ком се наводи да су Турци у Посавини спалили 200 хришћанских кућа, да је 500 хришћана побијено, а 230 одведено у ропство. Страдала су српска села: Обудовац, Човић Поље, Доњи Жабар, Горњи Жабар, Баткуша, Слатина, Црквина, Крушково Поље, Тишина, Брвник, Милошевац, Врањак, Горња Толиса, Копривна, Кожухе, Осјечани и друга. [9]

Све наведено је било разлог расељавању великог броја становништва. Један део тог становништва, који је успео да умакне пред осветом, пребегао је на територију суседног Аустријског царства, други део спас је потражио код других бегова, чији поседи нису били захваћени устанком, а један мањи број је спас могао наћи и у преласку на ислам.

У историјским изворима презиме Дугић срећемо још и у Шематизму Митрополије дабро-босанске за 1882. годину, у коме је ово презиме забележено у Маглају, и где се између осталог каже да је крсна слава овог рода Свети Никола. [10] Није познато да ли ови Дугићи имају неке везе са раније помињаним Дугићима, али постоји могућност да се неки од њих ту оженио и узео женину славу, што је био чест обичај у то време.

Од породица које су пореклом од Дугића, а које се данас другачије презивају, јесу Тодоровићи из данашње Грапске Доње (Општина Добој). Њихов предак Милић, син раније поменутог Тодора Дугића, након пропасти Требавске буне, преселио се заједно с братом и родитељима из Толисе у тадашњу Грапску Хришћанску. Доласком Аустроугарске управе у Босну и Херцеговину 1878. године, вероватно још на првом попису становништва из 1879. године, многим породицама ће бити мењена презимена, па ће тако и Дугићи у Грапској Хришћанској постати Тодоровићи. Крсна слава им је Свети Ђорђе.

О даљем пореклу Дугића који славе Светог Игњатија, а самим тим и оних породица које су од њих настале, постоји теорија да потичу од племена Малешеваца из Старе Херцеговине. Та теорија је заснована управо на слављењу Светог Игњатија као крсне славе, која је доста ретка у српском роду и углавном се везује за потомке Малешеваца. [11] С друге стране важно је обратити пажњу и на Дугиће из племена Дробњака, које помиње Константин Петковић 1877. године. [12] Њихова крсна слава је Свети Ђорђе, па постоји могућност и да су ови Дугићи можда пореклом из Дробњачког племена. У сваком случају, непосредних историјских доказа ни заједну од ових теорија нема, али одговор на нека од ових питања у будућности би могла дати генетичка генеалогија.

Порекло презимена Дугић у Републици Хрватској

По бројности, презиме Дугић у Републици Хрватској срећемо у Доњем Десинцу, Загребу, Борову, Сасима, Вуковару, Буњевцима, Драганићу, Ријеци, Пули, Думовцу, Трпињи и Зелину Мрзловодичком.

Дугићи католици живе живе на простору уже Хрватске, и сви су један род. Матично место им је Доњи Десинец (Општина Јастребарско) и ту се сматрају староседеоцима.

Старије помене презимена Дугић на простору данашње Републике Хрватске срећемо 1579. године у селу Обриж, у Мославини, где се спомињу Matko Dugić и Ferenc Dugić, [13] као и у Западној Славонији, и то у Чешљаковцима у Попису из 1701/1702. године. [14]

Нека слична презимена, као што су презимена Дугоњић у Плетерници, забележено 1545. године, [15] и Дуговић у Каптолу, забележено између 1755. и 1766. године, [16] иако из релативно блиских места, не морају значити и да су поменуте породице у сродству.

Презиме Дугић још срећемо и у Попису коњичких чета на славоснској граници из 1638. године, где је у чети капетана Јанка Патачића забележен Marco Dugitsch. [17]

Осим Дугића католика, у Републици Хрватској живи и једна грана Дугића православаца, пореклом из Босне, који су се на просторе Источне Славоније доселили током шездесетих година XX века, а о којима је било речи у делу о Дугићима из Босне.


[1] Боривоје М. Дробњаковић, Јасеница, Београд, 1923, стр. 324

[2] Исто, стр. 348

[3] Исто, стр. 348

[4] Исто, стр. 372

[5] Катарина Вуковић, Порекло фрулаша Боре Дугића, доступно на: http://www.poreklo.rs/2012/03/29/poreklo-bore-dugića-frulaša/

[6] Миленко Филиповић, Прилози етнолошком познавању Североисточне Босне, Сарајево, 1969, стр. 89

[7] Исто, стр. 90

[8] Milan Prelog, Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade, Zagreb, 2009, str. 2-67

[9] Rajko Ilišković, Neustrašivi borac protiv turske tiranije, Beograd, 2004, srt. 78-80

[10] Ђорђе Николајевић, Шематизам Митрополије и Архидијацезе дабро-босанске, Сарајево, 1882, стр. 210

[11] Александар Бачко, Малешевци – род који слави Светог Игњатија, Београд, 2007

[12] Константин Петкович, Черногория и черногорцы, Санкт Петербург, 1877

[13] Fazileta Hafizović, Popis Sandžaka Požega 1579. godine, Osijek, 2001, str. 391

[14] Buturac Josip, Stanovništvo Požege i okolice 1750-1950, Zagreb, 1967, str. 454

[15] Isto, str. 320

[16] Isto, str. 444

[17] Алекса Ивић, Миграције Срба у Славонију током 16, 17. и 18. столећа, Суботица, 1926, стр. 69-70

Avatar photo

Аутор чланка:
Бранко Тодоровић

Члан Друштва српских родословаца "Порекло" од 2014. године. Председник Одбора за хералдику и главни уредник Форума Порекло.

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Лепеничанин

    У селу Ђурђево, у засеоку Лукање, које се дуго рачунало као засебно село, ненадмашни истраживач Тодор Радивојевић, у свом делу “Лепеница”, почетком XX века пописао је 9 породица Дугића (са посебним презименима Петровић 7, Павловић 1 и Алексић 1 породица).

    Вероватно се ради о сродницима Дугића из Саранова, које је суседно село Ђурђеву. Оба села су кроз историју била у Лепеничкој кнежини Крагујевачке нахије. Изузетно поуздани Радивојевић наводи да су Дугићи пореклом од Новог Пазара (не од Сјенице, иако је то малтене исто) и да су досељени за време Првог српског устанка.. Не знам одакле потичу подаци тог Радића о Палавестрама из Скадра од којих наводно потичу Дугићи, мени то делује као нечије домишљање..

    • Бранко Тодоровић

      То су ти Дугићи, пореклом из Саранова, о којима пише и Дробњаковић. Хвала у сваком случају за те Радивојевићеве податке, могу се касније уметнути у чланак у виду корекције и допуне.

      Што се тиче ове теорије о пореклу из околине Скадра и од племена Палавестра, о томе нисам успео ништа више да сазнам. Једине Палавестре које сам успео наћи, су оне из Херцеговине, а на основу мало онога што је о њима написао Дедијер, не могу се изводити неки даљи закључци по питању њихове везе са Дугићима из Саранова.

  2. Лепеничанин

    Многи не знају да је период од друге половине 19. века заправо време када се десила масовна исламизација на простору Босне. Султанове мере донете са намером да Османско царство приближе западној цивилизацији, у Босни су протумачене у сасвим супротном смислу.

    Започета је бездушна пљачка и подјармљивање хришћанског становништва, тако што би сваки довољно безобразан муслиман себе прогласио “господарем” неког земљишног поседа који је до реформе био у ствари државни посед. Како наводи историчар Милорад Екмечић, дошло се до тога да многи од такозваних “бегова”, у ствари скоројевићких силеџија, под својом влашћу имају само једног кмета, па је успостављен однос у ком један човек буквално живи од рада другог човека.

    Исламизација Срба те1858. године из наведених разлога била је врло обимна, али је брзо и заустављена јер новим “беговима” није било у интересу да изгубе то мало робова које тек што су стекли. Дугићи из Тареваца су готово сигурно те 1858. године истог тренутка прешли на ислам и тако задржали свој земљишни посед.

    • Defendor

      О томе сам доста читао истражујући ово питање. Сви подаци до којих сам дошао говоре у прилог овој претпоставци. Овај прилог сад то још сликовитије дочарава.

      Иначе, недавно сам сазнао да постоји још један извор који би нам могао помоћи у одгонетању овог питања, и можда непосредно потврдити везу између православних и муслиманских Дугића у Босни, јер покрива период од пар година пре буне и време непосредно после буне, а у питању су матичне књиге толишке парохије које се воде од 1856. године. Није искључено да се у њима налазе неке напомене о парохијанима који су се преверили?

  3. Лепеничанин

    Мало сам истраживао и порекло “мојих” односно лепеничких Дугића чија је матица Сараново.

    У књизи о војводи из Првог српског устанка Павлу Цукићу и Цукићима, Живојин Андрејић помиње да су, према породичном предању, преци Цукића једно време провели у Дежеви код Новог Пазара. Одатле је војвода Павле Цукић за време устанка довео претке данашњих Филиповића из Ђурђева и Дугића из Саранова. Дежева је шири предео крај истоимене реке, а претпоставља се да су Цукићи тада боравили у данашњем селу Плешину.

    Према томе, шумадијски Дугићи са славом Аранђеловдан потичу сигурно из околине Новог Пазара, а имајући у виду правац сеоба, вероватно су даљим пореклом из Брда (Васојевићи, Пипери, Морача…). Немају никакве везе са босанским Дугићима.

  4. Бранко Тодоровић

    Дугићи жртве Другог светског рата:

    ДУГИЋ Тодора БЛАГОЈЕ, р. 1923. г., из Скугрића Горњег (БиХ)
    ДУГИЋ Јове ЈОВО, р. 1909. г., из Старог Села Топускога (ХР)
    ДУГИЋ Тиосава МИЛАН, р. 1919. г., из Рсаваца (СРБ)
    ДУГИЋ Милије РАДОМИР, р. 1920. г., из Саранова (СРБ)
    ДУГИЋ Мирка РАДОВАН, р. 1924. г., из Доњих Јарушица (СРБ)
    ДУГИЋ Живојина ВИДОЈЕ, р. 1912. г., из Саранова (СРБ)
    ДУГИЋ Велимира ВИТОМИР, р. 1921. г., из Саранова (СРБ)
    ДУГИЋ Драгутина ЖИВОЈИН, р. 1922. г., из Саранова (СРБ)
    ТОДОРОВИЋ Михаила ДИМШО, р. 1922. г., из Грапске Доње (БиХ)

    Извор: Непотпуни списак жртава Другог светског рата у Југославији

  5. Бранко Тодоровић

    У Попису славонских посавских места из 1723. године, у Градишци се спомиње извесни Matos Dugich, што би могла бити нека карика између славонских и хрватских Дугића.

  6. Бранко Тодоровић

    Дугића је својевремено било и на Озрену код Добоја. У књизи Срби на Озрену и Возући (Београд, 1998), Ранка Пејића, у селу Бријесници је својевремено живео колар Митар Дугић. Као део тог рода највероватније су били и четрворо Дугића (Јованка, Стоја, Госпава и Василије) који се спомињу у Јавној благодарности, објаваљеној у Источнику фебруара 1901. године, а поводом захвале приложницима Светосавске бесједе одржане у Манастиру Озрен уочи Св. Саве исте године.

    • Бранко Тодоровић

      Што се тиче ових бријесничких Дугића они су очигледно у некој свези са Дугићима који се помињу у Маглају 1882. године, јер славе исту крсну славу, Никољдан, те не памте да су је икад мењали.

      Према породичном предању, порекло презимена изводе из личног имена Дуга, како се звао њихов предак који је дошао из Црне Горе за време турске владавине. Тај Дуга је имао неколико синова, од којих се један звао Ђорђо, а он је имао седам синова (Илију, Дујка, Митра, Сима, Лекса, Васкрсија и Ђокана). Ђокан је погинуо као момак и није имао потомство. Симо је имао кћерку Стоју. Илија из два брака имао је две кћерке, Милу и Десу. Васкрсија је имао кћерку Тоду.

      Митар је имао три сина (Мирка, Јанка и Драгу), а умро је крајем Другог свјетског рата, када је имао око 80 година, што значи да је могао бити око 1865. годишта.

      Митров син Мирко има три сина (Сава, Миладина и Милорада).

      Митров син Јанко има деветоро дјеце, а синови су (Душко, Вајо, Миливоје и Боро).

      Митров син Драго има десеторо дјеце, пет кћери и пет синова (Војина, Радована, Љубана, Драгана и Милана). Драго је био 1916. годиште.

      На основу наведеног, можемо извући једну линију: Дуга – Ђорђо – Митар – Драго – Љубан.

      Љубан Дугић је био информатор прилога, а Мирослав Мркоњић податке доставио.

  7. Бранко Тодоровић

    Нађох извесног Авдију Карпузовића (Дугића) поријеклом из махале Бузаџића. Спомиње се у Sarajevskom nekrologiju Mula Mustafe Bašeskije, који је превео Риза еф. Мудеризовић из турског рукописа, а чији превод је објављен у Гласнику Историјског музеја у Сарајеву, том 31, 1919, стр. 44. Тамо се наводи да је Авдија Карпузовић (Дугић) умро 1771. године у Сарајеву.

    Као прилог овим муслиманима у Сарајеву, треба додати да се Дугићи муслимани спомињу и у околини Рогатице, тачније у селу Брда, где су 1835. године пописани Мухамед и Алија Дугић, као власници чифлука у махали Брда, џемату Дуб, а што је у форми пописа објавио Авдо Сућеска у чланку Popis čifluka u Rogatičkom kadiluku iz 1835. godine, Prilozi za orijentalnu filologiju, том XIV-XV, 1969, стр. 260.

    На основу чега се може закључити да се ради највероватније о истом роду Дугића, који вуку порекло негде са тог простора, а да је сам тај простор могао бити негде успутна станица Дугићима из Толисе, од којих ће се такође једна грана муслимана одвојити средином XIX века.

    Што се тиче херцеговачког порекла босанских Дугића, као прилог томе говори треба споменути Радета Обреновог Дугића (рођ. 1895), из села Мируше, код Билеће. Село је потопљено шездесетих година приликом акумулације воде за потребе хидроелектране.