Ново у дигиталној библиотеци – Књига о Ананићима

21. новембар 2014.

коментара: 10

Војислав Ананић, сални и неуморни сарадник портала Порекло, прошле године је написао хронологију о својим Ананићима, као и сродним породицама (по женској линији) Штрбац, Гајинов, Зокић, Томин и Глишин. 

Књига је сада доступна и у електронској форми на нашем порталу, а може да се преузме преко следећег линка:

Војислав Ананић – Куда су преци Ананића ходали

Хвала, Војиславе!

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. О Велици, селу у Плаву имате на сајту http://www.velika.me

  2. Војислав Ананић

    Хвала Вам, господине Ранко и поздрав! Војислав

  3. Поштовани Војиславе,

    ДНК анализа може да Вас одведе на потпуно погрешан траг јер се на српском ДНК пројекту тестирао врло мали број људи. Примјер је ДНК анализа за мене..ww.poreklo.rs/wp-content/uploads/2014/05/Бубање-анализа-ДНК-резултата.pdf
    Синиша Јерковић је дао анализу ДНК резултата и ја сам је презентирао у монографији, али та анализа нема никакве везе са реалним претпоставкама и предањима јер на 37 маркера нема поклапања нити са једном до сада тестираном породицом. Друго на овом пројекту су углавном породице које не живе у Црној Гори и покидале су везе са евентуалним сродницима у Црној Гори. За ове Јокиће на које се позивате једино мјеродавни подаци би били да се тестирао неко од Јокића из Велике. А за овог Јокића који је у српском ДНК пројекту не знамо да ли је поријеклом из Велике или није. Логично је да постоји неко поклапање у маркерима, што би рекли – Ми смо само људи, али претпоставка генетичара може да буде потпуно погрешна. Хоћу да кажем да ми се чини да губите енергију на истраживање поријекла Чере. О Чери ни његови потомци из Црне Горе врло мало знају. Они покушавају да докажу да је био Србин, католик, али све је то јако сумљиво.
    Друго, мислим да такође превише енергије трошите на анализу самог имена Ананије. Нијесам баш сигуран да су се калуђери женили и остављали потомке. Такав случај може да донесе само неко из братства Калуђеровић. Дакле, чини ми се да Ви треба да усмјерите пажњу само на оне Ваше претке који су имали презиме Ананић, а то је крај 17 и почетак 18 вијека То је иначе период који прате већина братстава у Црној Гори а вјероватно и шире. Иначе само анализирање хоплогрупе неће Вас далеко одвући. ДНК тест је само симпатично савремено откриће. Шта ако је нека наша баба згријешила да не кажем уграбила тренутак љубави са ко зна киме. И ето хаоса од ДНК закључка. Мислим да Ви треба да истражите своје претке на самој Банији а одакле је њихово поријекло тешко ћете утврдити преко ДНК пројекта.
    Морам да Вам кажем да се тачно знају ко су Четини потомци. Они о томе имају родослове са тачно уписаним појединцима. Мислим да би ту теорију требало да напустите, јер она није позната ни Чериним потомцима у Велици. И сами кажете да се презиме Ананић у писаним изворима помиње крајем 17 и почетком 18 вијека. То је дакле вријеме када се Чета појављује у Велици. Признаћете да није логично да се неки черин потомак у том времену појављује на Банији и то под презименом Ананић.
    Надам се да ми нећете замјерити на овом коментару. Он је само добронамјеран. Закључци морају да буду логични и да се временски поклапају..

  4. Небојша Новаковић

    Генетским испитивањем на сигуран начин долазите до порекла неког рода. Предања су често погрешна.

    Порекло групе родова N1a готово сигурно сеже до Пиве и Бањана. Делићи N1a са Златибора, воде порекло од Костића из Пиве. У истој сеоби дошли су и Пишчевићи, такође Пивљани.

    У селу до Семегњева, одакле су Делићи, постоји породица Шућур. Шућури из днк пројекта су такође N1a, а ово презиме постоји и у пивском племену. Шућури су у Пиви староседеоци и славе Св. Николу.

    Још неке фамилије које припадају хаплогрупи N1a воде порекло из Пиве. У питању су Кецојевићи и Јокановићи. Обе фамилије славе Св. Јована и негују предање о пореклу из Бањана.

  5. Тачно Небојша, али и сам кажеш да одређене породице његују предања. Дакле и предања су врло важна и ДНК анализа их потврди или дематује. Нијесам присталица да се поријекло истражује само на основу ДНК резултата. Ни једна породица за коју је ДНК за Бубање утврдила да нам је сродна у Бубањама за то нема предања. Разлог је што се мали број људи тестирао и то већина која нема предање о поријеклу.
    Иначе мисли,м да ДНК непогрешиво каже чињенице, али се мора водити рачуна и о традицији. Није баш све резултат измишљања.

  6. Војислав Ананић

    Поштоване колеге, сад сам потпуно слуђен. Данас сви полажу наду у генетику, као најсавременију методу у истраживању порекла очинства и родослова. И тамо, код мојих резултата са хапло теста за ДНК, пише да је тачност 96%. Е, сад, ако је могуће да и они из ДНК лабораторије износе непроверене и нетачне резултате са својим потписима и печатом, онда, коме да верујем? Истина, код нас су увек биле неке буне и ратови и могуће да је нека моја баба и “залутала” са неким из представника другог народа. Но, то се може поставити као питање код порекла сваког презимена. Преврнуо сам сву традицију. Али, она је много далека. Искрено сам се обрадовао када сам наишао на податке села Суња из околине Скадра из 15. века. Одмах сам то повезао и са нашим вечитим сеобама као судбином, и са крвном осветом на тим просторима, са Чером, са местом Велика под Чакороми, са кретањима на запад, односно, ка Банији где постоје и насеље и река Суња. Јер, сеобе у том правцу су и кретале од тих крајева, од од Бањана и Дробњака. Ако је у питању крсна слава, у Дробњацима углавном сви славе Ђурђевдан као и ја до данашњих дана. Драге колеге и надам се добронамерни људи, ја сам и навео да за пореклом Ананића трагам преко тридесет година (а имам скоро 68). Од живих података од рођака, подаци не досежу далеко. Од онога што сам могао да пронађем на интернету, ко ће и томе са потпуним поуздањем веровати? Село Велика сам проучио колико год сам могао. Значи, проблем ми није био од доласка Ананића на Банију, него ме вечито мучило одакле су стигли на Банију. Врло ретко и моје презиме да би се од њега кренуло у истраживање ком племену нпр. припадају, а тиме и пратио даљи ток сеоба. Стога ми остаје да заиста поверујем да смо отуда из околине Скадра, поготово што се тамо помиње село Суња у 15. веку. Наравно, верујем и у савремену науку и генетичке резултате Ананића, које сам у књизи презентирао. На неке опипљивљије доказе, до сада нисам наишао. Ако неко од Вас зна, био бих му до гроба захвалан. Јер, као што сам у књизи и навео, све остављам у аманет мом унуку и можда каснијим потомцима да рад наставе даље и да дођу до пуне истине.

    С поштовањем,
    Војислав Ананић

    П. С. Хвала вам на укључивање у коментар поводом моје књиге и огромног труда, прочитаних књига и залагања уопште да дођем до неке истине о свом пореклу.

  7. Војислав Ананић

    Извините, пропустио сам оно о “женидби” калуђера. Лепо сам у књизи навео да се самим замонашењем, нису могли женити. Али су до замонашења могли бити жењени и имати децу. Нису отишли сви у монахе још у својој младости. Неки су касније отишли у монахе да “служе Богу” или због свог тешког живота, или да “откупљују” своје грехе из ранијих дана, Но, вероватније је да је стриц своме сину давао име свог познатијег брата, поготово ако је нпр. био епископ. Тиме би му обезбеђивао неку сигурнију и срећнију будућност. То може бити случај и код духовног имена Ананија(е). А у књизи сам навео и од када се код нас уводе презимена (код Хрвата раније, од Тридентског концила). Код Турака тек у 20. веку. Хоћу рећи да су и Ананићи почели да се служе тим презименом тек откада су се населили на Банију. До тада, нико није чуо за то презиме, ни у околини Скадра који је некада био српска престоница, ни у селу Велика, нити било где у Бањанима или у Дробњацима. О црногорским племенима да и не говорим. Бар су они томе много придавали значаја.

    Извините, али, исправите ме ако грешим.

    С поштовањем,
    Војислав Ананић

  8. Поштовани Војиславе,

    Није проблем у талности података које је презентирала лабараторија. Проблем је што се нијесу тестирала братства из Велике. Јокића по Србији има различитог поријекла. Мој ДНК тест је показао да смо блиски неком Лукачевићу из хрватске. Лукачевића има и у Зети и славимо исту славу, али овај тестирани Лукачевић из Хрватске нема никакве везе са Лукачевићима из Зете, У Црној Гори Черине потомке људи једноставно зову Шаљани. Ко је био Чера то нико није у стању да каже. Прочитајте мој текст О племенима, братствима и родовима и видјећете да га и ја помињем. Истразивао сам становништво Велике зато што једно предање доводи у везу Величке Радевиће са Бубањама. То је описивао и Милисав Лутовац, али се покатало да то није тачно. Наиме, ради се о томе што пола становника Велике слави св. Алимпија Столпника као и Бубање, али немају никакву крвну везу. Ја сам могао да се позовем на академика Лутовца и да развијем ту причу до нивоа једне монографије. Нијесам то урадио зато што не постоји традиција о томе. То што се поклапају топоними у Банији са топонимима код Скадра не значи да су га пренијели Ананићи. Морате у томе бити врло опрезни и несмијете одмах доносити закључке. Моји комшије су и Јокићи (Шаљани) и Бошковићи (Цеклињани) а сви су Величани и знам њихова предања. Бошковићи као и ја славе св. Алимпија и та братства се у Васојевићима зову и Алимпијевићима, али се тачно зна ко је од кога. Ви имате исти проблем као и Јован Ерор. Сеобе су учиниле да се заборави поријекло братства, али то не значи да се неће појавити неки извор. То знам јер сам доста дуго радио на самој монографији братства Бубања. Ми смо имали једну, али се она није бавила дубљим поријеклом што је мени сметало и што сам допунио. О самој концепцији писања монографија упутство је дао Јован Цвијић, али сам ја мало одступио од то клишеа и сазнање подијелио у неколико поглавља што можете и да видите. Најтеже ми је било да напишем поглавље Преци са чак преко 190 фуснота. Имао сам и верзију у којој сам био потпуно промашио, али се увијек нађе неко добронамјеран да скрене пажњу на грешку. Хоћу да Вам кажем да Черу не можете доводити у везу са Ђорђем Кастриотом. Морате бити врло опрезни. Ви имате доста материјала само то морате тако систематизовати да ваши потомци могу наставити рад. Бојим се да инсистирањем на поријекло од Шаљанина Чере да им вежете руке а нарочито што сте тај закључак донијели на основу тестирања једног Јокића за кога се не зна поуздано да је од Величких Јокића.

  9. Војислав Ананић

    Господине Ранко, што се тиче топонима села Суња код Скадра из 15. века, интересантно је да сам га пронашао тек после ДНК анализе и десило се да се поклапа са очитавањем података господина Синише Јерковића. Врло интересантно. А и логично, да име свог некадашњег села дају насељу у које су стигли на Банији. О Суњи код Скадра је на МОНТЕНЕТУ на 93. страни изнео податке господин Божидар Алексе Вукчевић “Срби Склавоније и Скадра 15. вијека и Хиландарски посјед Каменица”. Ако то немате, напишите ми Вашу мејл адресу да Вам пошаљем или се обратите Јовици.. Све што сам у књизи изнео, има некаквог смисла и повезано је. Евидентно је да је презиме Ананић настало по неком Ананији (што сам у књизи и објаснио – из имена је изостало оно интервокалско Ј па није Ананијевић, него Ананић. Као и Илија – Илијић- Илић). О томе да водимо порекло презимена по неком Ананији, говорио ми је у телефонском разговору још давно и проф. Нишкановић. И сами знате, да је мука жива “ископати” податке о тако давним временима. Ако сам негде и погрешио, ко зна боље, нека ме исправи. Нисам сујетан и нећу се љутити. Напротив, моји потомци, ако се тиме буду хтели бавити, имаће тачније податке.
    Још једном, хвала на коментарима.
    Поздрав,
    Војислав Ананић