Novo u digitalnoj biblioteci – Knjiga o Ananićima

10 komentara

1. 21. novembar 2014. u 21:26

   Ranko

   O Velici, selu u Plavu imate na sajtu http://www.velika.me

   Odgovori

2. 22. novembar 2014. u 02:44

   Vojislav Ananić

   Hvala Vam, gospodine Ranko i pozdrav! Vojislav

   Odgovori

3. 22. novembar 2014. u 13:06

   Ranko

   Poštovani Vojislave,

   DNK analiza može da Vas odvede na potpuno pogrešan trag jer se na srpskom DNK projektu testirao vrlo mali broj ljudi. Primjer je DNK analiza za mene..ww.poreklo.rs/wp-content/uploads/2014/05/Bubanje-analiza-DNK-rezultata.pdf
   Siniša Jerković je dao analizu DNK rezultata i ja sam je prezentirao u monografiji, ali ta analiza nema nikakve veze sa realnim pretpostavkama i predanjima jer na 37 markera nema poklapanja niti sa jednom do sada testiranom porodicom. Drugo na ovom projektu su uglavnom porodice koje ne žive u Crnoj Gori i pokidale su veze sa eventualnim srodnicima u Crnoj Gori. Za ove Jokiće na koje se pozivate jedino mjerodavni podaci bi bili da se testirao neko od Jokića iz Velike. A za ovog Jokića koji je u srpskom DNK projektu ne znamo da li je porijeklom iz Velike ili nije. Logično je da postoji neko poklapanje u markerima, što bi rekli – Mi smo samo ljudi, ali pretpostavka genetičara može da bude potpuno pogrešna. Hoću da kažem da mi se čini da gubite energiju na istraživanje porijekla Čere. O Čeri ni njegovi potomci iz Crne Gore vrlo malo znaju. Oni pokušavaju da dokažu da je bio Srbin, katolik, ali sve je to jako sumljivo.
   Drugo, mislim da takođe previše energije trošite na analizu samog imena Ananije. Nijesam baš siguran da su se kaluđeri ženili i ostavljali potomke. Takav slučaj može da donese samo neko iz bratstva Kaluđerović. Dakle, čini mi se da Vi treba da usmjerite pažnju samo na one Vaše pretke koji su imali prezime Ananić, a to je kraj 17 i početak 18 vijeka To je inače period koji prate većina bratstava u Crnoj Gori a vjerovatno i šire. Inače samo analiziranje hoplogrupe neće Vas daleko odvući. DNK test je samo simpatično savremeno otkriće. Šta ako je neka naša baba zgriješila da ne kažem ugrabila trenutak ljubavi sa ko zna kime. I eto haosa od DNK zaključka. Mislim da Vi treba da istražite svoje pretke na samoj Baniji a odakle je njihovo porijeklo teško ćete utvrditi preko DNK projekta.
   Moram da Vam kažem da se tačno znaju ko su Četini potomci. Oni o tome imaju rodoslove sa tačno upisanim pojedincima. Mislim da bi tu teoriju trebalo da napustite, jer ona nije poznata ni Čerinim potomcima u Velici. I sami kažete da se prezime Ananić u pisanim izvorima pominje krajem 17 i početkom 18 vijeka. To je dakle vrijeme kada se Četa pojavljuje u Velici. Priznaćete da nije logično da se neki čerin potomak u tom vremenu pojavljuje na Baniji i to pod prezimenom Ananić.
   Nadam se da mi nećete zamjeriti na ovom komentaru. On je samo dobronamjeran. Zaključci moraju da budu logični i da se vremenski poklapaju..

   Odgovori

4. 22. novembar 2014. u 13:43

   Nebojša Novaković

   Genetskim ispitivanjem na siguran način dolazite do porekla nekog roda. Predanja su često pogrešna.

   Poreklo grupe rodova N1a gotovo sigurno seže do Pive i Banjana. Delići N1a sa Zlatibora, vode poreklo od Kostića iz Pive. U istoj seobi došli su i Piščevići, takođe Pivljani.

   U selu do Semegnjeva, odakle su Delići, postoji porodica Šućur. Šućuri iz dnk projekta su takođe N1a, a ovo prezime postoji i u pivskom plemenu. Šućuri su u Pivi starosedeoci i slave Sv. Nikolu.

   Još neke familije koje pripadaju haplogrupi N1a vode poreklo iz Pive. U pitanju su Kecojevići i Jokanovići. Obe familije slave Sv. Jovana i neguju predanje o poreklu iz Banjana.

   Odgovori

5. 22. novembar 2014. u 14:24

   Ranko

   Tačno Nebojša, ali i sam kažeš da određene porodice njeguju predanja. Dakle i predanja su vrlo važna i DNK analiza ih potvrdi ili dematuje. Nijesam pristalica da se porijeklo istražuje samo na osnovu DNK rezultata. Ni jedna porodica za koju je DNK za Bubanje utvrdila da nam je srodna u Bubanjama za to nema predanja. Razlog je što se mali broj ljudi testirao i to većina koja nema predanje o porijeklu.
   Inače misli,m da DNK nepogrešivo kaže činjenice, ali se mora voditi računa i o tradiciji. Nije baš sve rezultat izmišljanja.

   Odgovori

   • 22. novembar 2014. u 15:03

     Nebojša Novaković

     Naravno Ranko, predanja + istorijski izvori + genetika. Ne ide jedno bez drugog.

     Odgovori

6. 22. novembar 2014. u 16:05

   Vojislav Ananić

   Poštovane kolege, sad sam potpuno sluđen. Danas svi polažu nadu u genetiku, kao najsavremeniju metodu u istraživanju porekla očinstva i rodoslova. I tamo, kod mojih rezultata sa haplo testa za DNK, piše da je tačnost 96%. E, sad, ako je moguće da i oni iz DNK laboratorije iznose neproverene i netačne rezultate sa svojim potpisima i pečatom, onda, kome da verujem? Istina, kod nas su uvek bile neke bune i ratovi i moguće da je neka moja baba i “zalutala” sa nekim iz predstavnika drugog naroda. No, to se može postaviti kao pitanje kod porekla svakog prezimena. Prevrnuo sam svu tradiciju. Ali, ona je mnogo daleka. Iskreno sam se obradovao kada sam naišao na podatke sela Sunja iz okoline Skadra iz 15. veka. Odmah sam to povezao i sa našim večitim seobama kao sudbinom, i sa krvnom osvetom na tim prostorima, sa Čerom, sa mestom Velika pod Čakoromi, sa kretanjima na zapad, odnosno, ka Baniji gde postoje i naselje i reka Sunja. Jer, seobe u tom pravcu su i kretale od tih krajeva, od od Banjana i Drobnjaka. Ako je u pitanju krsna slava, u Drobnjacima uglavnom svi slave Đurđevdan kao i ja do današnjih dana. Drage kolege i nadam se dobronamerni ljudi, ja sam i naveo da za poreklom Ananića tragam preko trideset godina (a imam skoro 68). Od živih podataka od rođaka, podaci ne dosežu daleko. Od onoga što sam mogao da pronađem na internetu, ko će i tome sa potpunim pouzdanjem verovati? Selo Velika sam proučio koliko god sam mogao. Znači, problem mi nije bio od dolaska Ananića na Baniju, nego me večito mučilo odakle su stigli na Baniju. Vrlo retko i moje prezime da bi se od njega krenulo u istraživanje kom plemenu npr. pripadaju, a time i pratio dalji tok seoba. Stoga mi ostaje da zaista poverujem da smo otuda iz okoline Skadra, pogotovo što se tamo pominje selo Sunja u 15. veku. Naravno, verujem i u savremenu nauku i genetičke rezultate Ananića, koje sam u knjizi prezentirao. Na neke opipljivljije dokaze, do sada nisam naišao. Ako neko od Vas zna, bio bih mu do groba zahvalan. Jer, kao što sam u knjizi i naveo, sve ostavljam u amanet mom unuku i možda kasnijim potomcima da rad nastave dalje i da dođu do pune istine.

   S poštovanjem,
   Vojislav Ananić

   P. S. Hvala vam na uključivanje u komentar povodom moje knjige i ogromnog truda, pročitanih knjiga i zalaganja uopšte da dođem do neke istine o svom poreklu.

   Odgovori

7. 22. novembar 2014. u 17:05

   Vojislav Ananić

   Izvinite, propustio sam ono o “ženidbi” kaluđera. Lepo sam u knjizi naveo da se samim zamonašenjem, nisu mogli ženiti. Ali su do zamonašenja mogli biti ženjeni i imati decu. Nisu otišli svi u monahe još u svojoj mladosti. Neki su kasnije otišli u monahe da “služe Bogu” ili zbog svog teškog života, ili da “otkupljuju” svoje grehe iz ranijih dana, No, verovatnije je da je stric svome sinu davao ime svog poznatijeg brata, pogotovo ako je npr. bio episkop. Time bi mu obezbeđivao neku sigurniju i srećniju budućnost. To može biti slučaj i kod duhovnog imena Ananija(e). A u knjizi sam naveo i od kada se kod nas uvode prezimena (kod Hrvata ranije, od Tridentskog koncila). Kod Turaka tek u 20. veku. Hoću reći da su i Ananići počeli da se služe tim prezimenom tek otkada su se naselili na Baniju. Do tada, niko nije čuo za to prezime, ni u okolini Skadra koji je nekada bio srpska prestonica, ni u selu Velika, niti bilo gde u Banjanima ili u Drobnjacima. O crnogorskim plemenima da i ne govorim. Bar su oni tome mnogo pridavali značaja.

   Izvinite, ali, ispravite me ako grešim.

   S poštovanjem,
   Vojislav Ananić

   Odgovori

8. 22. novembar 2014. u 17:29

   Ranko

   Poštovani Vojislave,

   Nije problem u talnosti podataka koje je prezentirala labaratorija. Problem je što se nijesu testirala bratstva iz Velike. Jokića po Srbiji ima različitog porijekla. Moj DNK test je pokazao da smo bliski nekom Lukačeviću iz hrvatske. Lukačevića ima i u Zeti i slavimo istu slavu, ali ovaj testirani Lukačević iz Hrvatske nema nikakve veze sa Lukačevićima iz Zete, U Crnoj Gori Čerine potomke ljudi jednostavno zovu Šaljani. Ko je bio Čera to niko nije u stanju da kaže. Pročitajte moj tekst O plemenima, bratstvima i rodovima i vidjećete da ga i ja pominjem. Istrazivao sam stanovništvo Velike zato što jedno predanje dovodi u vezu Veličke Radeviće sa Bubanjama. To je opisivao i Milisav Lutovac, ali se pokatalo da to nije tačno. Naime, radi se o tome što pola stanovnika Velike slavi sv. Alimpija Stolpnika kao i Bubanje, ali nemaju nikakvu krvnu vezu. Ja sam mogao da se pozovem na akademika Lutovca i da razvijem tu priču do nivoa jedne monografije. Nijesam to uradio zato što ne postoji tradicija o tome. To što se poklapaju toponimi u Baniji sa toponimima kod Skadra ne znači da su ga prenijeli Ananići. Morate u tome biti vrlo oprezni i nesmijete odmah donositi zaključke. Moji komšije su i Jokići (Šaljani) i Boškovići (Ceklinjani) a svi su Veličani i znam njihova predanja. Boškovići kao i ja slave sv. Alimpija i ta bratstva se u Vasojevićima zovu i Alimpijevićima, ali se tačno zna ko je od koga. Vi imate isti problem kao i Jovan Eror. Seobe su učinile da se zaboravi porijeklo bratstva, ali to ne znači da se neće pojaviti neki izvor. To znam jer sam dosta dugo radio na samoj monografiji bratstva Bubanja. Mi smo imali jednu, ali se ona nije bavila dubljim porijeklom što je meni smetalo i što sam dopunio. O samoj koncepciji pisanja monografija uputstvo je dao Jovan Cvijić, ali sam ja malo odstupio od to klišea i saznanje podijelio u nekoliko poglavlja što možete i da vidite. Najteže mi je bilo da napišem poglavlje Preci sa čak preko 190 fusnota. Imao sam i verziju u kojoj sam bio potpuno promašio, ali se uvijek nađe neko dobronamjeran da skrene pažnju na grešku. Hoću da Vam kažem da Čeru ne možete dovoditi u vezu sa Đorđem Kastriotom. Morate biti vrlo oprezni. Vi imate dosta materijala samo to morate tako sistematizovati da vaši potomci mogu nastaviti rad. Bojim se da insistiranjem na porijeklo od Šaljanina Čere da im vežete ruke a naročito što ste taj zaključak donijeli na osnovu testiranja jednog Jokića za koga se ne zna pouzdano da je od Veličkih Jokića.

   Odgovori

9. 22. novembar 2014. u 18:21

   Vojislav Ananić

   Gospodine Ranko, što se tiče toponima sela Sunja kod Skadra iz 15. veka, interesantno je da sam ga pronašao tek posle DNK analize i desilo se da se poklapa sa očitavanjem podataka gospodina Siniše Jerkovića. Vrlo interesantno. A i logično, da ime svog nekadašnjeg sela daju naselju u koje su stigli na Baniji. O Sunji kod Skadra je na MONTENETU na 93. strani izneo podatke gospodin Božidar Alekse Vukčević “Srbi Sklavonije i Skadra 15. vijeka i Hilandarski posjed Kamenica”. Ako to nemate, napišite mi Vašu mejl adresu da Vam pošaljem ili se obratite Jovici.. Sve što sam u knjizi izneo, ima nekakvog smisla i povezano je. Evidentno je da je prezime Ananić nastalo po nekom Ananiji (što sam u knjizi i objasnio – iz imena je izostalo ono intervokalsko J pa nije Ananijević, nego Ananić. Kao i Ilija – Ilijić- Ilić). O tome da vodimo poreklo prezimena po nekom Ananiji, govorio mi je u telefonskom razgovoru još davno i prof. Niškanović. I sami znate, da je muka živa “iskopati” podatke o tako davnim vremenima. Ako sam negde i pogrešio, ko zna bolje, neka me ispravi. Nisam sujetan i neću se ljutiti. Naprotiv, moji potomci, ako se time budu hteli baviti, imaće tačnije podatke.
   Još jednom, hvala na komentarima.
   Pozdrav,
   Vojislav Ananić

   Odgovori