ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Бубања
Од тренутка досељавања на територију села Бубања око 1703 године, братство Бубања се укључило у политички живот и ради на општој ствари за коначно ослобођење од Турака. По својој ангажованости, храбрости и одлучности нијесу ни у чему заостајали за другим много јачим и бројнијим братствима осталих Ашана и Васојевића. Међутим, мора се рећи да су подаци о томе веома оскудни, те се на основу онога што је записано не може стећи права и потпуна слика о свему што се тада дешавало. Па и сама предања као да су нестала. Оно што је сачувано у писаним траговима савременика и народним предањима говори о страдању народа и његовој ријешености да се иде до краја и истраје у борби без обзира на жртве.
У сукобу са Турцима од 1703. до 1910. године погинуло је око 27 Бубања.
Проглашењем књаза Николе за краља и Црне Горе за краљевину августа мјесеца 1910. године није ријешена криза у земљи, па је рат против Турске био једини излаз, јер је могао да мобилише све народне слојеве, без обзира на политичку опредијељеност. У њему су владајући кругови у Црној Гори видјели и могућност за проширење државне територије, што би олакшало економску ситуацију. У то вријеме Црну Гору и Србију, чији су односи због династичких нетрпељивости били веома лоши, зближавале су само повремене ратне опасности, а чим би оне прошле, поново би долазило до њихових међусобних трвења. Због тога су, тек прије септембра 1912. године, непосредно уочи избијања Првог балканског рата, специјалне делегације, ради тајности преговора, упућене у Луцерн, у Швајцарску, гдје су склопиле уговор о савезу и одлучиле да се објави рат Турској најкасније до 14. октобра. Војном конвенцијом предвиђено је да главнина црногорске војске наступа преко Скадра и Кичева ка Битољу, а помоћне снаге ка Новопазарском Санџаку. Уговор је ратификован већ 6. октобра.
Бубање су ослобођене 10. октобра 1912. године
Атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву (1914.) био је повод за избијање Првог свјетског рата. Црна Гора није била спремна за рат. Њене материјалне могућности биле су готово исцрпљене у два тек завршена рата. Готовина у државној каси једва је прелазила пола милиона перпера. Војска је била потпуно неприпремљена. Имала је свега 40.000 пушака ”московки”, око 10.000 заплијењених ”маузерки”, 30 митраљеза и 65 топова употребљаваних и дијелом оштећених у два балканска рата.
Бубањска чета бројала је 97 бораца од тога 93 Бубање.
У току ови ратних дешавања погинуло је 11 Бубања.
Године 1940. пред налетом Њемачке пала је Пољска, а Чехословачка, Холандија, Шведска, Данска и Белгија су капитулирале. Француска такође није издржала. Тројном пакту – Њемачкој, Италији и Јапану – приступиле су Мађарска, Румунија и Бугарска. Италија је окупирала Албанију још 1939. године. Остале су Југославија и Грчка, па је било извјесно да ће доћи до рата.
Југославију су напале сувоземне снаге из правца Аустрије, Мађарске и Румуније, а Бугарска је окупирала Македонију и јужну Србију. Италија је напала из правца Албаније и Истре.
Након тринаестојулско устанка 1941. године, братство Бубања се први пут подијело на четнике и партизане.
У партизанима је погинуло 20, а у четницима 22 Бубања.
Као жртве рата страдало је 10 Бубања.
У току 1991. и 1992. године дошло је до грађанског рата на тлу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и до њеног коначног распада.
У Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини долази до међунационалног сукоба и до грађанског рата.
У Босни је погинуо Славољуб Бубања и о страдању те групе бораца снимљен је филм ”Лепа села лепо горе”.
* * *
Целокупан чланак “Бубање у бунама и ратовима” прочитајте ОВДЕ.




14. фебруар 2015. у 22:41
Ранко
Поштовани Горане,
Констатацију сам пронашао у књизи Марка Цемовић, Васојевићи, историјска истраживања, друго издање, Удр. Васојевића, Београд, 1993. стр. 274. Погледајте код Миомира Дашића а нешто је писао и овај Раичевић. Цитирао сам их и навео назив дјела.
26. март 2022. у 23:02
јован
Већина наших родослова су најобичније измишљотине као, рецимо, прича о томе да су Васојевићи поријеклом Немањићи. Замислите, Немањићи разминули плодне земље и стигли у љеворечке недођије. Ако су се тамо скривали онда нијесу били јунаци. Јунаци се нијесу повлачили. Него је то друга прича, а у овој коју сте објавили Ваш сарадник покушава без икаквог доказа, документа, записа да неке Пајковиће прикаже у најгорем свијетлу због наводног убиства споменутог попа, за којег претпоставља да је Бубања ( дакле, нигдје доказа за то). Нека објави који су то наводно били Пајковићи, тачно. Описујући то видно је да се из реченице у реченицу заплиће у неистине. А ево истине коју нико не може да побије – Бубање се узимају између себе и данас, растезали су греду за кућу и скакали су у маглу, мислећи да је перина. То је истина. На крају још једна нелогичност, Пајковићи наводно убили тог попа ( претпоставља да је Бубања), а оберучке прихватили комунисту Ђока Пајковића да им шири идеје и држи састанке.
19. јун 2023. у 12:35
Peđa
Poštovani Jovane (Pajkoviću),
1.Poznajući g-dina Ranka Bubanju ne vjerujem da je objavio ovaj podatak (zbog kojeg žustro reagujete) bez nekog izvora pa makar to bilo i svjedočenje nekog “pamtiše”. I sami znate da su usmena predanja, ipak neki izvor, ma kako bio nesiguran.
2.Čudno je čime Vi osporavate te njegove tvrdnje. Tačno je da su se Bubanje do skoro uzimali između sebe jer je bratstvo brojno pa pojedinci dođu jedni drugima daleki rođaci a zakon zabranjuje sklapanje braka zaključno sa četvrtim stepenom srodstva po bočnoj liniji. Vjerujem da je ovo prisutno i u drugim brojno velikim bratstvima.
3.Što se tiče tvrdnji o istezanju grede i skakanju u maglu, ta zlonamjerna podmetanja sam lično čuo za mnoga bratstva u Crnoj Gori te me interesuje na osnovu čega tvrdite da je to istina. Jeste li bili prisutni prilikom istezanja ili skakanja te to tvrdite sa takvom sigurnošću? Ili Vam je neko to pričao baš kao što je, možda, i gospodinu Bubanji neko ispričao ovo za Pajkovića?
I na kraju objasnite mi kako ove Vaše tvrdnje negiraju ovo što je gospodin Bubanja napisao.
5. децембар 2024. у 14:45
jovan
Peđa odnosno Ranko. Ko je tebe šta pitao ako si stvarno Peđa, a ne sam Ranko. Rankov advokat? A ako si Ranko, ko si ti da pišeš ovakve bljuvotine? Naučnik? Taman posla. Moraćeš da dokažeš svoju bljuvotinu ili ne. Postoji način, civilizovan i pravi, a te pamtiše znamo, kad ostali bolji od njih poumiru onda oni lažunjaju. Mora da je tom pamtiši neki Pajković razbio ćušu ili mu ženu ili kčerku sredio, pa hajd da se osvetim. Taj slučaj bi bio poznat i jedva bi ga dočekali oni koji su u nekoj zavađi sa Pajkovićima, tako je to kod našeg naroda, ali čim niko u beranskom kraju o tome nije pričao ili zapisao, onda je to vjerovatno izmišljotina dotičnog Ranka, kojeg ti znaš i za kojeg jamčiš. Prošetaj malo i ovim s ezavršava svaka priča. Nadamo se da ćemo upoznati Ranka, nigdje mu nema ili telefona, i ako nas ubijedi pismenim dokazima da je taj Pajković ubio Bubanju ili nekog drugog sveštenika, prihvatićemo to i osduićemo to i odreći se takvog. Ako ne dokaže onda će mu ostati za cijeli život da je govorio i pisao neistinu. Recimo, ovo o skakanju u perinu i rastezanju grde čuo sam od samih Bubanja, kojih ima kao i u svakom bratstvu i dobrih i loših. Odredićemo u koju grupu spada taj Ranko. Kraj, nastavaka izvan ovog, a kad saznamo istinu objavićemo je ovdje radi onih koji njeguju istinu.
3. фебруар 2020. у 22:05
лимованос
Постоје мјеста гдје се прича о науци, а овдје се може свашта написати. Случајно видјех све ово. Ако је тачно за ДНК и хаплогрупе, онда ријешите свјетски историју и да се стави тачка. Да не спомињем ,,стручњаке” и присталице те методе, који су на узорку једне животиње утврдили да се ради о прачовјеку који је из Африке долутао до Бихора. Какав хумор. Таква је и прича о становништву беранског краја ( никако васојевићког, јер су Васојевићи тамо мањина). Ко познаје Лијеву Ријеку може одмах утврдити да је тај живаљ живио у забаченим селима, јер је њихово средишно насеље тек касно настало и малено је по површини. Тако да приче о некаквом племству падају у воду. То им ја говорим у очи, уважавајући и то што имам нешто њихове крви. Србљаци су становници Шекулара ( ,,старо село”), а тај Пајковић којег сте уврстили међу њих везе нема са њима , а ни Ашанима, него је потомак Ђурашковића са Горњег Цеклина код Цетиња. Њима ништа нијесу могли Васојевићи, па су морали да с еорођавају са њима и да признају њихову превагу . И тако даље и тако даље. Поздрав за све и не вјерујте превише оном што су писали појединци по нечијем налогу.