Бубање у бунама и ратовима

16. новембар 2014.

коментара: 16

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Бубања

Од тренутка досељавања на територију села Бубања око 1703 године, братство Бубања се укључило у политички живот и ради на општој ствари за коначно ослобођење од Турака. По својој ангажованости, храбрости и одлучности нијесу ни у чему заостајали за другим много јачим и бројнијим братствима осталих Ашана и Васојевића. Међутим, мора се рећи да су подаци о томе веома оскудни, те се на основу онога што је записано не може стећи права и потпуна слика о свему што се тада дешавало. Па и сама предања као да су нестала. Оно што је сачувано у писаним траговима савременика и народним предањима говори о страдању народа и његовој ријешености да се иде до краја и истраје у борби без обзира на жртве.

У сукобу са Турцима од 1703. до 1910. године погинуло је око 27 Бубања.

Проглашењем књаза Николе за краља и Црне Горе за краљевину августа мјесеца 1910. године није ријешена криза у земљи, па је рат против Турске био једини излаз, јер је могао да мобилише све народне слојеве, без обзира на политичку опредијељеност. У њему су владајући кругови у Црној Гори видјели и могућност за проширење државне територије, што би олакшало економску ситуацију. У то вријеме Црну Гору и Србију, чији су односи због династичких нетрпељивости били веома лоши, зближавале су само повремене ратне опасности, а чим би оне прошле, поново би долазило до њихових међусобних трвења. Због тога су, тек прије септембра 1912. године, непосредно уочи избијања Првог балканског рата, специјалне делегације, ради тајности преговора, упућене у Луцерн, у Швајцарску, гдје су склопиле уговор о савезу и одлучиле да се објави рат Турској најкасније до 14. октобра. Војном конвенцијом предвиђено је да главнина црногорске војске наступа преко Скадра и Кичева ка Битољу, а помоћне снаге ка Новопазарском Санџаку. Уговор је ратификован већ 6. октобра.

Бубање су ослобођене 10. октобра 1912. године

Атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву (1914.) био је повод за избијање Првог свјетског рата. Црна Гора није била спремна за рат. Њене материјалне могућности биле су готово исцрпљене у два тек завршена рата. Готовина у државној каси једва је прелазила пола милиона перпера. Војска је била потпуно неприпремљена. Имала је свега 40.000 пушака ”московки”, око 10.000 заплијењених ”маузерки”, 30 митраљеза и 65 топова употребљаваних и дијелом оштећених у два балканска рата.

Бубањска чета бројала је 97 бораца од тога 93 Бубање.

У току ови ратних дешавања погинуло је 11 Бубања.

Године 1940. пред налетом Њемачке пала је Пољска, а Чехословачка, Холандија, Шведска, Данска и Белгија су капитулирале. Француска такође није издржала. Тројном пакту – Њемачкој, Италији и Јапану – приступиле су Мађарска, Румунија и Бугарска. Италија је окупирала Албанију још 1939. године. Остале су Југославија и Грчка, па је било извјесно да ће доћи до рата.

Југославију су напале сувоземне снаге из правца Аустрије, Мађарске и Румуније, а Бугарска је окупирала Македонију и јужну Србију. Италија је напала из правца Албаније и Истре.

Након тринаестојулско устанка 1941. године, братство Бубања се први пут подијело на четнике и партизане.

У партизанима је погинуло 20, а у четницима 22 Бубања.

Као жртве рата страдало је 10 Бубања.

У току 1991. и 1992. године дошло је до грађанског рата на тлу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и до њеног коначног распада.

У Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини долази до међунационалног сукоба и до грађанског рата.

У Босни је погинуо Славољуб Бубања и о страдању те групе бораца снимљен је филм ”Лепа села лепо горе”.

* * *

Целокупан чланак “Бубање у бунама и ратовима” прочитајте ОВДЕ.

16. новембар 2014. у 22:08

Rade Brakočević

Ранко, не умањујући Ваша истраживања, дајем исправку, у вези ваше претпоставке да се име попа Дмитра односи на попа Дмитра Бубању. Према вјеродостојним подацима, име поп Дмитра из писма шест свештеника књазу Данилу на Цетиње из 1853.године односи се на попа Дмитра из Велике, који је из свештеничке куће Вукољеваковића – Живковића – Поповића из Шекулара. Свештеници Поповићи из Велике су од досељених Поповића из Пећи, а старином су из Шекулара. У књизи Ломни Шекулар, објављеној маја 2013. године на стр. 112 – 114. пренио сам скенирано писмо шест свештеника. Поп Дмитар је девети свештеник из ове древне свештеничке куће из Шекулара, када је ријеч само о Шекулару, Велики, Метохији…( Живковићи – Поповићи) не рачунајући остале свештенике Вукољеваковиће, преко шесдесет у Горњем Полимњу, Бихору, Коритима, Пештери, Метохији, Топлици… Лијепи поздрави.

16. новембар 2014. у 22:31

Ова жалба ( писмо) говори и о крвавом сукобу једне пљачкашке дружине Васојевића из Лијеве Ријеке и старосједелаца села Мезгаље у Шекулару Наиме због страха од крвне освете због убиства шест Васојевића ( чему је претходило убиство једног ђетета – чобанина од стране Васојевића) више породица : Грујића, Ђошовића, Пејковића, Микарића, Портића – одселило се у Гораждевац код Пећи…

16. новембар 2014. у 23:42

Ранко

Хвала Раде, волио бих да ми пошаљеш на мејл да видим те вјеростојне податке. Овако када није наведено презиме можемо да тврдимо да је поп Дмитар и Поповић и Бубања. Наиме парохија попа Дмитра била је у беранској нахији и да је због свог просвјетитељког и заштитничког става многима сметао. Убијен је око 1854. у Лужцу од стране једног Пајковића. И тада и данас скоро да је незамисливо да православац убије попа. Зато многи у Бубањама мисле да је убица био поткуљен да га убије а повод је између осталог и ово писмо. Ако ти имаш неке друге податке који мени нијесу били доступни волио бих да то скенираш и пошаљеш ми.

24. октобар 2024. у 11:51

žarko

G. Bubanja. Svoju tvrdnju da je neki Pajković ubio sveštenika Dmitra , za kojeg se ne zna je li bio Bubanja ili Popović ( eto o kakvim se vjerodostojnim podacima radi), moraćete da po slovu zakona i dokažete i to dokumentom, uz navođenje imena tog Pajkovića i ostalih bližih podataka. Taj navodni nemili slučaj niko ne pamti u Lušcu i u cijelom beranskom kraju, a sigurno bi i oni koji nijesu Pajkovići to obznanili, jer se ništa ne može sakriti, ai ne treba, a vaš sud da je to nezapamćeno da neko pravoslavni ubije svojeg sveštenika, veoma je neodmjeren , a izgleda za neupućene kao da je potkrijepqen nekim spisima i dokumentima, sudskom odlukom, pa ćete to i morati da priložite, inače, znate da je takva kleveta, naroćito prema jednom od najuglednijih bratstava beranskog kraja, pa i cijele Crne Gore, prilično bespotrebna,a li i moguće sa nekim ciljem. Nadamo se, jer ja samo izražavam nevjericu Pajkovića, da se s obziro da je ovo pisano već odavno u zdravlju. Bvaljenej naukom, istraživanjem je veoma ozbiljan posao, koji zahtijeva stručnost, obrazovanje i znanje, a greška ovog portala je i što ne čita ono što neko šalje i piše, pa nenamjerno može ispasti i saučesnik u nečijim bljivotinama. Toliko za sada, a ako se ispostavi, a to stvarno i želimo, da ste zdravi i sposobni, onda će se priča nastaviti. U očekivanju dokumentacije o tom slučaju, uz napomenu da se i kad se nešto loše desi izbjegavaju u ovakvim slučajevima imena, sem opštih napomena.

16. новембар 2014. у 23:52

У братству Бубања до данас је било девет попова. Од тога четворица (Милован, Раде, Дмитар и Илија) су убијени.

16. новембар 2014. у 23:55

semper Augustus

Гсн. РАНКО Бубања – свака част на енормној количини фасцинантних информација. Лепо је читати хронолошки обрађене документе. Да ли имате у плану обрадити у наставку истраживања о ВОЈИНОВИЋИМА доступне документе о сеоби у ЛИКУ. Већ више година обрађујемо порекло породице СЕРДАР из Лике који у свом предању неизоставно спомињу се као потомци Вој(и)новића. Ако овако наставите са обелодањивањем историјске грађе већ видим да ће бити сасма нормално да се све обједини у једну целину. Убеђен сам да ћете у тој намери имати помоћ целокупног Друштва “Порекло” јер свима нам је у циљу да сачувамо лични понос и колективно достојанство у времену “Глобализације”, а овакви материјали добро дођу као Зачини у Melting Pot-u. Немојте се обесхрабрити !

17. новембар 2014. у 00:13

Иначе само писмо нашао сам у Архиву на Цетињу што сам навео у изворима и литератури коју сам користио. Књигу Ломни Шекулар нажалост нијесам имао прилике да користим и прву пут сам на порталу Порекло видио да је објављена.. У мојој монографији нијесам се бавио Шекуларом иако сам прочитао неколико књига на ту тему зато што живот Бубања није имао битнијих контаката са том регијом због географске удаљености. Што би рекли Шекулар нам није с путан.

17. новембар 2014. у 07:39

Поштовани semper Augustus,

У књизи Презимена у Црној Гори наведено је презиме Сердаревић, у Доброти (Бока Которска) и Херцег Новом (17. вијек), раније Војиновић, па у подручне Србине. Аутор за ово презиме наводи литературу: Бока – Саво Накићеновић, матичне књиге рођених Доброте – СО Котор, Могуће да је презиме Сердар скраћени облик овог презимена. Зна се да се у 17.вијеку једана група Војиновића из Херцегивине доселила у Херцег Нови о чему је такође писао Сава Накићеновић у књизи О херцегновским Војновићима. Књигу можете да видите у библиотеци у Херцег Новом. Да ли су Сердари од тих Војиновића не могу да вам кажем.

17. новембар 2014. у 10:58

Rade

Ранко, и ја сам писмо нашао на Цетињу. Наведено писмо треба читати у цјелини, а не истргнуто. У Писму (жалби) се наводе патње старосједилаца и наводе зулуми Васојевића над Србљацима или Ашанима… Да не препричавам писмо. На догађај из села Мезгаље – Шекулар односе се ријечи: …” па ни данас у робље ударише те изагнаше седамдесет роба у турско…” О томе има и писмо монаха Манастира Високи Дечани књазу Николи. Погледај књигу академика Миомира Дашића… Сложићеш се да се писмо не може свести на појединачни догађај – убиство попа Дмитра Бубање од стране Пајковића из Лужца такође Србљака. ..
Поп Дмитар Поповић из Велике је позната историјска личност. О њему су писали многи, да наведем само неке савременике оног времена:Екар, француски конзул, Јастребов руски конзул, митрополит Призренске епархије Мелентије, поп Милош Велимировић, Андрија Јовићевић, поп Богдан Лалевић и Иван Протић… Убијен је од стране Али бега Шабанагића, зато што је тражио заштиту Велике од Француске.

Познавалац прилика области Васојевића Прота Милош Велимировић Србљак (1848. Краље – 1920. Београд) у записима са Горњег Полимља , Наставник, Београд, 1894.године, међу 18. попова васојевићког протопресвитерата на Лиму с Гусињем,наводи Дмитра Поповића из Велике, али не наводи никог из Малог Бихора. У рукописној заоставштини свештеничке породице Поповић из Шекулара, зна се да су између осталих потписници писма свештеници из њихове куће:поп Дмитар, поп Симо.
Осим предања, ко је писао о попу Дмитру – Бубањи? Да ли по Вама значи да су се Србљаци и то попови убијали међусобно? Или је то радила продужена рока повјереника Књаза Данила – прво барјактара, па војводе Миљана Вукова Вешовића из Лијеве Ријеке? Да ли је то убиство попа Бубање у 19. вијекунеко забиљежио? Погледајмо поменуто писмо. Оно говори о односима Васојевића и Србљака, а не о међусобним обрачунима Србљака.
Срдачни поздрави.

17. новембар 2014. у 12:17

Раде право да ти кажем то писмо ми не значи много. За њега сам сазнао а претпостављам и ти читајући књигу Миомира Дашића. Дашић је у књизи навео и број под којим се чува на Цетињу и знао сам да ћу лако добити копију. Заинтересовало ме је име попа Дмитра и то сам повезао са попом Дмитром Бубањом. Пошао сам на Цетиње и они су ми то скенирали и ја сам га када говорим о поступању васојевићких хајдука ставио у монографију као доказ тих тврдњи. Из писма се не види да је поп из Шекулара како ти тврдиш нити из Бубања како ја тврдим. Стоји само поп Дмитар. Ми не знамо ни како су се остали попови презивали и о томе можемо само да нагађамо. Суштина је у томе што кажеш: Ко је писао о попу Дмитру Бубањи? То и јесте проблем. Превасходно смо требали ми Бубање то да урадимо. Да је тако било не би било овог спорења између нас двојице. Чињеница је да постојао поп Дмитар Бубања и његови потомци су бројни. Чињеница је да је постојао и поп Дмитар Поповић поријеклом из Шекулара кога ти помињеш. Дакле оба Дмитра су реални људи који су живјели у одређеном времену. У писму се не износе херојски подвизи ни једног попа већ се наводе њихови потписи на жалбу књазу Данилу на безакоње које влада у долини Лима. Ја само износим претпоставку да је један од потписника писма и поп Дмитае Бубања. У писму се описују околности које су владале у том бесудном времену и претостављам дакле износим претпоставку да је некоме засметала та жалба Цетињу и њихова реакција. У овом чланку описујем и убиство Милуна Фемића од стране Вукићевића само зато што је убио Малић бега. Дакле сујета и завист су били огромни. Презентирајући писмо из цетињског Архива ја не доводим у питање интегритет попа Дмитра Поповића за кога такође први пут чујем од тебе. Али то што ја нијесам знао за њега не значи да није био угледна личност и да други нијесу писали о њему.Поп Дмитар Бубања је убијен око 1854. и логично је Велимировић о њему није писао. О Малом Бихору тек је нешто оставио Милисав Лутовац и касније Дашић. Наравно да то не значи да се и тамо неки живот није одвијао иако знамо да је то подручје ослобођено тек 1912. када и Беране..

14. фебруар 2015. у 14:56

горан

Поштовани Господине Ранко,
Већ неколико година прикупљам грађу и проучавам личност Карађорђевог војводе Рака Левајца. У једном делу Вашег текста помињете писма КАРАЂОРЂЕВИХ ВОЈВОДА. Карађорђева писма владики Петру I су ми позната але писма његових војвода поводом покушаја ширења устанка према Црној Гори до сада нисам пронашао. Уколико поседујете неко писмо војводе Левајца или знате где могу да га пронађем био бих Вам неизмерно захвалан ако ми га пошаљете или ме упутите на извор! СРДАЧАН ПОЗДРАВ! С ПОШТОВАЊЕМ, Горан Левајац, професор историје.

Бубање у бунама и ратовима

Коментари (16)

Одговорите