Порекло презимена, село Сливово (Приштина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сливово (на Грачанки), град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекл Порекло становништва села Сливово (на Грачанки), град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Сливово (Приштина)

Порекло презимена, село Сливово (Приштина)

Порекло становништва села Сливово (на Грачанки), град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на западној падини Кознице пред улазом Грачанке у своју клисуру.

Разбијеног је типа. Дели се у четири махале: Сливово (на западној падини Кознице), Мукату (пред улазом Грачанке у клисуру) Голину (између Сливова и Мукате) и Рапушину (јужно од Сливова). У махали Сливову и Рапушини куће су збијене, док су разбијене у Мукати и Голини. Удаљења између махала су око 1 км.

Код садашњег сеоског гробља је откопана црква неког много старијег насеља, јер је ово село пре премештања на садање место било на Селишту (између махале Сливова и Рапушине) и у Трски или „Старој кући“, одакле се селило због несрећних случајева (међусобна убиства и пожари). Село је од 18. века било чифлик, те се у њему становништво смењивало. Зна се, на пример, да су Срби Козарци из Приштине живели некад у овом селу. Исто тако топографски назив Нешино Бачевиште потиче од неких Срба, чијег рода нема више у селу. Од старинаца је заостао само један род.

Родови:

Павовићи (4 к., Св. Никола), старинци. Око 1820. су отишли у Бусиње за чифчије у Арбанаса, одакле су се вратили у село своје старине 1895. за чифчије у Имерагиних из Приштине.

Ристовићи (6 к., Св. Јован Крсгитељ). Досељени средином 19. века из Липовице (Г. Морава). Ови су дошли на куповицу и једини су род били у селу који је имао своју земљу.

Жегранци (1 к., Ђурђиц). Досељен из Паралова (Новобрдска Крива Река) око 1880. Даљом старином су из Жегре (Г. Морава).

Вулићи (4 к., Св. Никола). Пресељени из Драговца око 1890. Даљом старином из Средске (Сретечка Жупа).

Стојковић (1 к., Св. Арханђел). Досељен из Зебинца (Новобрдска Крива река) 1912.

Симић (1 к., Св. Никола). Пресељен из Драговца 1912. Пре тога живео у Лабљану, а старином је из Смолуше.

Токић (1 к., Св. Никола). Досељен 1920. из Врбовца (Г. Морава).

Мухаџири:

Слишанци (4 к.), од фиса Гаша,

Сијарина (3 к.), од фиса Хота,

Туларчани (3 к.), од фиса Краснића и

Сврачали (2 к.), од фиса Сопа, досељени као мухаџири 1878. из Слишана, Сијарине и Тулара у Јабланици и Сварче у Топлици.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

____________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село СЛИВОВО, извештај учитеља Рајка Вучића:

Село је имало само 15 српских кућа. Своју земљу од по 25 дана орања имали су Станоје Мирковић са 6 и Сава Маринковић са 7 чланова породице. Лека Вулић са 7 чланова и Јола Филић са 12 чланова имали су своју земљу од по 20 дана орања. Овде су имале и своју земљу и три породице које су побегле због зулума. Дана Станковић је оставио 40 дана орања и са 11 чељади се преселио у Приштину. Он је осим куће и њиве оставио и 30 комада сирче (?). Васа Симић са 8 чељади оставио је кућу и 15 дана орања и прешао у Гњилане, а Акса Симић, са 3 члана, кућу и земљу од 15 дана орања и отишао у Солун.

Покушај расељавања овог села спречио је ага који је бранио свој чифлук. Изгледа да је то био Имер Османовић из Приштине. Он је имао највише чифлука у овом селу. Његове чифлуке од по 20 дана орања обрађивали су: Трајко Јовановић са 5 чланова, Павић Трајко са 7 и Стојко са 3 члана. Перић Трифа и Трајко са 2, односно 4 члана обрађивали су земљу од по 10, односно 40 дана орања. Чифлук од 12 дана орања са троје чељади обрађивао је Васа Милић. Чифлук од 15 дана орања у овом селу имао је Ивко из Матичана, који је обрађивао Стева Павић са 5 чланова.

Пет кућа су биле овде од старина. То су три власника земље: Сава Мирковић са 20 грла стоке, Лека Вулић са 30 и Јола Филић 25. „Старинци“ су били и двојица чифчија, Трифа Јовановић без стоке и Трајко Перић 25 грла. Обојица су живели у својим кућама. Аге су од 1887. године плаћале порез на земљу. Најстарији насељеник, Трајко Јовановић, населио се овде 1882. године. Није имао стоке а кућу и двориште је имао. Од 1882. године порез је плаћао ага. Године 1904. дошла су два Павића – Стојко са 6 грла и Трајко са 20 грла стоке. Оба су имала своје куће. Ага је плаћао порез. Стева Павић (није имао стоке) настанио се1905. године и живео је у агиној кући. Своју кућу и 6 грла стоке имао је Сава Милић, који се 1908. године населио на чифлуку. О Тифку Павићу и Станоју Мирковићу нису прикупљени подаци о њиховом боравку на имањима и плаћању порезаи да ли су имали куће. Павић је имао 50 грла стоке.

На Сливовском атару, учитељ Рајко Вучић пише да је такође насељено 25 кућа мухаџира из Србије и да се сел зове Мукато. И они су радили да протерају Србе, а Вучић је сумњао да се они могу одржати до јесени јер су их мухаџири одвише мучили и гонили. Већ су били присвојили куће, Дими, Вељи и Акси.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top