Порекло становништва села Сливово (на Грачанки), град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на западној падини Кознице пред улазом Грачанке у своју клисуру.
Разбијеног је типа. Дели се у четири махале: Сливово (на западној падини Кознице), Мукату (пред улазом Грачанке у клисуру) Голину (између Сливова и Мукате) и Рапушину (јужно од Сливова). У махали Сливову и Рапушини куће су збијене, док су разбијене у Мукати и Голини. Удаљења између махала су око 1 км.
Код садашњег сеоског гробља је откопана црква неког много старијег насеља, јер је ово село пре премештања на садање место било на Селишту (између махале Сливова и Рапушине) и у Трски или „Старој кући”, одакле се селило због несрећних случајева (међусобна убиства и пожари). Село је од 18. века било чифлик, те се у њему становништво смењивало. Зна се, на пример, да су Срби Козарци из Приштине живели некад у овом селу. Исто тако топографски назив Нешино Бачевиште потиче од неких Срба, чијег рода нема више у селу. Од старинаца је заостао само један род.
Родови:
– Павовићи (4 к., Св. Никола), старинци. Око 1820. су отишли у Бусиње за чифчије у Арбанаса, одакле су се вратили у село своје старине 1895. за чифчије у Имерагиних из Приштине.
– Ристовићи (6 к., Св. Јован Крсгитељ). Досељени средином 19. века из Липовице (Г. Морава). Ови су дошли на куповицу и једини су род били у селу који је имао своју земљу.
– Жегранци (1 к., Ђурђиц). Досељен из Паралова (Новобрдска Крива Река) око 1880. Даљом старином су из Жегре (Г. Морава).
– Вулићи (4 к., Св. Никола). Пресељени из Драговца око 1890. Даљом старином из Средске (Сретечка Жупа).
– Стојковић (1 к., Св. Арханђел). Досељен из Зебинца (Новобрдска Крива река) 1912.
– Симић (1 к., Св. Никола). Пресељен из Драговца 1912. Пре тога живео у Лабљану, а старином је из Смолуше.
– Токић (1 к., Св. Никола). Досељен 1920. из Врбовца (Г. Морава).
Мухаџири:
– Слишанци (4 к.), од фиса Гаша,
– Сијарина (3 к.), од фиса Хота,
– Туларчани (3 к.), од фиса Краснића и
– Сврачали (2 к.), од фиса Сопа, досељени као мухаџири 1878. из Слишана, Сијарине и Тулара у Јабланици и Сварче у Топлици.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
____________
ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:
Село СЛИВОВО, извештај учитеља Рајка Вучића:
Село је имало само 15 српских кућа. Своју земљу од по 25 дана орања имали су Станоје Мирковић са 6 и Сава Маринковић са 7 чланова породице. Лека Вулић са 7 чланова и Јола Филић са 12 чланова имали су своју земљу од по 20 дана орања. Овде су имале и своју земљу и три породице које су побегле због зулума. Дана Станковић је оставио 40 дана орања и са 11 чељади се преселио у Приштину. Он је осим куће и њиве оставио и 30 комада сирче (?). Васа Симић са 8 чељади оставио је кућу и 15 дана орања и прешао у Гњилане, а Акса Симић, са 3 члана, кућу и земљу од 15 дана орања и отишао у Солун.
Покушај расељавања овог села спречио је ага који је бранио свој чифлук. Изгледа да је то био Имер Османовић из Приштине. Он је имао највише чифлука у овом селу. Његове чифлуке од по 20 дана орања обрађивали су: Трајко Јовановић са 5 чланова, Павић Трајко са 7 и Стојко са 3 члана. Перић Трифа и Трајко са 2, односно 4 члана обрађивали су земљу од по 10, односно 40 дана орања. Чифлук од 12 дана орања са троје чељади обрађивао је Васа Милић. Чифлук од 15 дана орања у овом селу имао је Ивко из Матичана, који је обрађивао Стева Павић са 5 чланова.
Пет кућа су биле овде од старина. То су три власника земље: Сава Мирковић са 20 грла стоке, Лека Вулић са 30 и Јола Филић 25. “Старинци” су били и двојица чифчија, Трифа Јовановић без стоке и Трајко Перић 25 грла. Обојица су живели у својим кућама. Аге су од 1887. године плаћале порез на земљу. Најстарији насељеник, Трајко Јовановић, населио се овде 1882. године. Није имао стоке а кућу и двориште је имао. Од 1882. године порез је плаћао ага. Године 1904. дошла су два Павића – Стојко са 6 грла и Трајко са 20 грла стоке. Оба су имала своје куће. Ага је плаћао порез. Стева Павић (није имао стоке) настанио се1905. године и живео је у агиној кући. Своју кућу и 6 грла стоке имао је Сава Милић, који се 1908. године населио на чифлуку. О Тифку Павићу и Станоју Мирковићу нису прикупљени подаци о њиховом боравку на имањима и плаћању порезаи да ли су имали куће. Павић је имао 50 грла стоке.
На Сливовском атару, учитељ Рајко Вучић пише да је такође насељено 25 кућа мухаџира из Србије и да се сел зове Мукато. И они су радили да протерају Србе, а Вучић је сумњао да се они могу одржати до јесени јер су их мухаџири одвише мучили и гонили. Већ су били присвојили куће, Дими, Вељи и Акси.
Коментари (0)