Порекло презимена, село Радево (Липљан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Радево, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ана Порекло становништва села Радево, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ана Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Радево (Липљан)

Порекло презимена, село Радево (Липљан)

Порекло становништва села Радево, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници, поред саме Ситнице, на њеној левој страни. Типа је збијеног. Дели се на Горњу (на југу) и Доњу махалу (на северу).

У селу има један стариначки род, чак са презименом Старинци, и само је он имао своју земљу, док су сви други били чифчије.

Родови:

Старинци (2 к., Св. Врачи), старинци.

Шалтини (6 к., Св. Јован Милостиви). Доселили се на прелазу 18. у 19. век из Онтеруше (Подрима), јер су им се „одељаци потурчили“, па да и они не буду приморани на то.

Шарковићи (3 к., Варвара). Доселили су се из Црне Горе после Шалтиних.

Неродимчани (3 к., Митровдан). Досељени средином 19. века из Д. Неродимље, из рода Бугара. Даља старина у Славишту.

Дрмончићи (1 к., Св. Стефан). Предак им око 18. века дошао из истоименог рода у Ливађу као „призећен“ код већ изумрлог рода Ђориних.

Митровићи (2 к., Св. Никола). Досељени 1878. из Ливађа, из рода Живковића. Даља старина им је у Сиринићу.

Вујевић (1 к.) и – Ђокић (1 к.). Досељени 1913. од Рашке.

Жинић (1 к.), Хрват из Марина Брода (Петриња, Хрватска). Досељен 1919. у Горње Добрево као колониста. У Радево прешао доцније на женино имање.

Ковач (1 к.), колониста из 1921. из Кривошија (Бока).

У селу има 2 куће муслиманских Цигана, од којих се једна занима коваштвом, друга земљорадњом.

Ту живи и Сава Петровић који се пре преласка на хришћанство звао Мурат Одић. Потиче из циганског ашкалијског рода Одића у Вршевцу. У православље прешао 1921. у Лепини где је био слуга. Следеће године се оженио једном удовицом из рода Шарковића у Радеву и прешао на њено имање. Презиме Петровић је узео произвољно, а славу је узео ону (Св. Стефан) коју су славили Дрмончићи у Лепини код којих је био слуга пред напуштање ислама.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top