Poreklo prezimena, selo Jerli Prelez (Uroševac)

Poreklo stanovništva sela Jerli Prelez, opština Uroševac (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je u ravnici, između rečice Sazlije i železničke pruge.

Selo ima dve starije i jednu novu (naseljeničku) mahalu. Prve dve su zbijene, a nalaze se na međusobnom rastojanju od oko 500 metara. Naseljenička Mahala je od njih udaljena za 1 km prema zapadu. Naseljeničke kuće su poređane duž puta koji iz Muhovca i Talinovca vodi u Trn. Nazivi starijih mahala su Deliovit i Čeljovit, po najuglednijim arbanaškim rodovima u njima.

Preci sadašnjih najstarijih arbanaških rodova su pri doseljenju zatekli jednu arbanašku i više srpskih kuća. Ta se arbanaška kuća zatrla, a od Srba su se docnije neki odselili, a neki se „poturčili”.

Poislamljeni i poarbanašeni srpski rod je – Šašivar (3 k.). Dalja mu se starina od ovog sela ne zna. U islam su prešli dečaci od 10-12 godina, sinovi nekog Milana, koji su dobili imena Jašar i Šašivar. Pojasevi: Muslija 50 godina, Ajdin, Šašivar. Ušli su u fis Sop. Žive u mahali Čeljovita.

Arbanaški rodovi u mahali Deliovita:

– Deliovit (26 k.), od fisa Gaša. Starinom su iz Malesije, a ovde se preselili iz Jezerca, iz roda Mačiteve, početkom 19. veka. Pojasevi od Delije koji se ovde preselio i po kome Nose prezime u 1931. su bili: Delija, Baftija, Bekteš, Sulejman 60 g.

– Ugzmail (2 k.), od fisa Gaša. Preseljen iz Jezerca, iz roda Ugzmaila uskoro za Deliovitima.

– Krčol (4 k.), od fisa Sopa. Doseljen oko 1830. iz Sev. Albanije.

– Bukoš (3 k.), od fisa Krasnića. Doseljen sredinom 19. veka iz Bukoša u Podrimi.

– Sejdiovit (3 k.), od fisa Šalje. Doseljen početkom 19. veka iz Drenice, iz sela Domaneka. Predak im bio sluga u Deliovita, koji su ga oženili i dali mu zemlje.

Arbanaški rodovi u mahali Čeljovita:

– Čeljovit (4 k.) i – Bibaj (8 k.), od fisa Gaša. Preselili se iz Jezerca kad i Delioviti.

– Grajčevc (5 k.), od fisa Sopa. Takođe su se preselili iz Jezerca, samo nešto docnije.

– Maljok (2 k.), od fisa Gaša. Doselili se iz Ljume posle Čeljovita.

– Gadiš (2 k.), od fisa Bitiča. Preselili se iz Gadiša sredinom 19. veka. Doseljeni iz Velekinca u Gornjoj Moravi sredinom 18. veka. Daljom starinom iz Sev. Albanije.

Ciganski muslimanski rod je – Kodrol (3 k.). Živeli su kao čifčije u mnogim kosovskim selima. Ovde su se.nastanili oko 1890.

Srpski naseljenici:

– Tomović (1 k.). Starinom od Nevesinja, a ovde doseljen 1922. kao kolonista iz Toplice gde se bio iselio 1912.

– Turnić (1 k.) i – Anteljević (1 k.) su iz Ljubomira kod Bileće. Oba roda su doseljeni 1930, samo je prvi došao na utrinu, a drugi na kupljeno.

– Trklja (1 k.), iz Mirilovića (Bileća), na utrinu.

– Iz Hercegovine su još: – Milićević (1 k.), – Slijepčević (2 k.) i – Denda (1 k.). Svi su doseljeni 1922, sem Dende, koji je doseljen 1930. i to iz Jablanice u Srbiji, gde je probavio dvadesetak godina.

Iz Bosne je češki rod – Oroš (1 k.), doseljen 1922.

Iz Srema su:– Krnulac (1 k.), iz Kupinova i – Petrović (1 k.), – Savić (2 k.), – Mihajlović (1 k.), – Čamprak (1 k.) i – Jovčin (1 k.) iz Deča.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić