Poreklo stanovništva sela Okraštica, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je na padini Čičavice, u dolini Kragujevačke reke, 4 km zapadno od Vučitrna.
Razbijenog je tipa. Deli se na mahalu Šaljaka (na levoj strani Kragujevačke reke) i mahalu Marinćaka (na desnoj strani reke). Nazivi mahala su po starijim i važnijim rodovima. I kuće u mahalama nisu zbijene već rasturene u grupice po rodovima.
Najstariji arbanaški rod (Marinćak), pri doseljenju (oko 1820), zatekao je selo sa srpskim stanovništvom, samo je bilo malo kuća u njemu. Srbi su docnije prodavali imanja vučitrnskim muslimanima i raseljavali se.
Rodovi:
– Marinćak (10 k.), od fisa Mzi. Doseljen oko 1820. iz Sev. Albanije, iz Marine, po čemu mu je došlo i prezime. Pojasevi u 1934. od doseljenja: Asan, Zait, Rama, Bahtijar (80 godina).
– Šaljak (6 k.), od fisa Šalje. Iz Boljetina (Kopaonička Šalja) doseljen u Nevoljane za čifčiju, pa odatle u Okrašticu sredinom 19. veka.
– Bodrljak (7 k.), od fisa Šalje. Doselio se iz Starog Trga (Kopaonička Šalja) na kupljeno imanje posle Šaljaka.
– Karačeli (8 k.), od fisa Druština, starinom je iz Malesije. Živeo je u Čabru (St. Kolašin), odakle se doselio u Karače, a iz Karača preselio u Okrašticu posle Bodrljaka.
– Mehol (2 k.), od fisa Gaša. Preseljen od istoimenog roda u Štitarici malo pre dolaska muhadžira.
– Azemovit (2 k.), od fisa Beriša. Preseljen iz Slatine (vučitrnske) kad i Meholi.
– Meaneli (6 k.), od fisa Klimenata. Doseljeni 1878. kao muhadžiri iz Mehane u Toplici.
– Bošnjak (2 k.). Sa Peštera sišao na Kosovo nešto pre dolaska muhadžira. Prvo bio u Doljaku, a posle prešao u Okrašticu za čifćiju u Šerifa Biku iz Vučitrna. Kažu da su i na Pešteru govorili arbanaški. Ubrajaju se u fis Škrelja.
U Okraštici su bile dve srpske kolonističke kuće. Okupator ih je za vreme rata proterao i više se posle rata nisu vratile.
IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)