Порекло становништва села Маковац, општина Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у области планине Голака, око средњег тока реке Приштевке, на њеној узаној долинској равни и на нижим деловима њених долинских страна, нарочито изнад ушћа њених притока. Топографски су називи за њиве: Лука, Шишковица, Арат е Кишес (Црквене Њиве), Дучиновц (изопачено од Дојчиновац), Лисац, Љугу е Кишес (Црквени До).
Разбијеног је типа и пружа се долином на дужини преко 3 км. Дели се на четири махале (Садиковића, Амзовића, Оџовића и Бајрамовића), чији су називи по јединим или главним родовима који у њима живе. Удаљења између махала су мала (до 0,5 км), јер су и махале разбијене на мање групице кућа.
Арбанаси овог села као да не знају јесу ли им преци затекли село, мада би се по очуваним и напред наведеним топографским називима рекло да су им ти преци затекли село са српским становништвом, од којег су примили те топографске називе.
Родови:
– Садиковић (8 к.), – Амзовић (11 к.), – Оџовић (10 к.) и – Бајрамовић (7 к.), сви од фиса Краснића. У Маковац се преселили из Граштице, око 1840. Раније кретање и старина као код Краснића из Лукара, с којима су заједно пошли из матице и заједно се кретали до Граштице. Појасеви за Садиковиће у 1948. од пресељења из Граштице: Ука, Имер, Садик, Јетиш (63 године).
– Реткоцер (4 к.), Коран (2 к.), – Маћедонц (5 к.), сви од фиса Краснића. Досељени су 1878. као мухаџири из јабланичких села Реткоцера, Копрана и Маћедонца.
Колонисти су:
– Ракочевићи (2 к.), досељени 1927. из Тулара у Јабланици.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)