Порекло презимена, село Дрваре (Вучитрн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дрваре, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Порекло становништва села Дрваре, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Дрваре (Вучитрн)

Порекло презимена, село Дрваре (Вучитрн)

Порекло становништва села Дрваре, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на падини Чичавице почев од планинског подножја (520 м) па до 730 м апсолутне висине.

Разбијеног је типа. Највиша је махала Неможа, ниже ње је махала Геца, још нижа – Бојковића, а махала Сељана је поред железничке пруге. Између последњих двеју махала је махала насељеника, на којој су раније живели мухаџири. Сем ове последње, остале махале су углавном збијене, али и у њима има издвојених малих група и усамљених кућа. Удаљења између махала износе до 1 км. Прве четири махале носе називе по јединим или главним родовима својим.

Родови:

Немож (13 к.), старинци, поисламљени и поарбанашени Срби. У ислам су прешли око 1820. у доба досељења њихових сељака Геца.

Рамовић (5 к.) и – Мачкал (4 к.), дељеници Неможа.

Бојковићи (5 к.), старинци поисламљени и поарбанашени Срби. У ислам прешли око 1830. Појасеви су им у 1934. од поисламљивања били: Бојко, Зумбер, Рапшт, Исен (30 година).

Сељан (4 к.), дељеник Бојковића. Сви су ови родови ушли у фис Краснић.

Гец (4 к.), од фиса Краснића. Досељен је из Скадарске Малесије око 1820. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Мем Геца, Алија, Имер, Асан (60 година).

Маљок (1 к.), од фиса Гаша. Досељен из Клине у Дреници око 1865.

Јошаниц (1 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Јошанице у Топлици.

Бајгора (1 к.), од фиса Шаље. Пресељен око 1905. из Бајгоре.

Колић (1 к.), од фиса Бериша. Досељен 1926. из Колића у Лабу као чифчија у Димитрија Стамболића из Новог Села Мађунског, који у Дрвару има купљену земљу.

Копилић (1 к.), од фиса Шаље. Доселио се из Копилића у Дреници 1927. за чифчију у сеоског учитеља.

Аутоколонисти:

Масловарић (1 к.). Досељен 1914. из Будимља (Иванград).

Стреличић (1 к.) 1914. из Јабланице, а старином од Никшића.

Јовановић (1 к.). Досељен 1921. из Завале (Пипери) као учитељ, а 1925. купио земљу.

Савић (1 к.). Досељен 1929. из Д. Речице у Топлици, иначе је старином Косовац, из Гојбуље.

Манојловић (1 к.). Досељен из Бејашице у Топлици, иначе Косовац из Невољана.

Колонисти:

Радуловићи (3 к.). Две куће ових досељене 1920. од Даниловграда, а једна 1922. од Јагодине (Светозарево), где је живела извесно време.

Радуловић (1 к.) 1925. из Комана (Спуж).

Ђуровић (1 к.) и – Драговић (1 к.) 1922. од Даниловграда, први из Грлића, а други из Ћурилца.

Вујовић (1 к.) и – Милојић (4 к.) 1922. од Никшића, први из Броћанаца, други из Грахова.

Јаредић (1 к.) 1929. из Никшића.

Ивановић (1 к.) 1922. из Боке Которске.

Јочић (1 к.) 1923. из Трепче код Андријевице.

Скурић (2 к.) 1922. из Зарјечја код Билеће.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top