Порекло презимена, село Дрваре (Вучитрн)

Порекло становништва села Дрваре, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на падини Чичавице почев од планинског подножја (520 м) па до 730 м апсолутне висине.

Разбијеног је типа. Највиша је махала Неможа, ниже ње је махала Геца, још нижа – Бојковића, а махала Сељана је поред железничке пруге. Између последњих двеју махала је махала насељеника, на којој су раније живели мухаџири. Сем ове последње, остале махале су углавном збијене, али и у њима има издвојених малих група и усамљених кућа. Удаљења између махала износе до 1 км. Прве четири махале носе називе по јединим или главним родовима својим.

Родови:

– Немож (13 к.), старинци, поисламљени и поарбанашени Срби. У ислам су прешли око 1820. у доба досељења њихових сељака Геца.

– Рамовић (5 к.) и – Мачкал (4 к.), дељеници Неможа.

– Бојковићи (5 к.), старинци поисламљени и поарбанашени Срби. У ислам прешли око 1830. Појасеви су им у 1934. од поисламљивања били: Бојко, Зумбер, Рапшт, Исен (30 година).

– Сељан (4 к.), дељеник Бојковића. Сви су ови родови ушли у фис Краснић.

– Гец (4 к.), од фиса Краснића. Досељен је из Скадарске Малесије око 1820. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Мем Геца, Алија, Имер, Асан (60 година).

– Маљок (1 к.), од фиса Гаша. Досељен из Клине у Дреници око 1865.

– Јошаниц (1 к.), од фиса Гаша. Досељен 1878. као мухаџир из Јошанице у Топлици.

– Бајгора (1 к.), од фиса Шаље. Пресељен око 1905. из Бајгоре.

– Колић (1 к.), од фиса Бериша. Досељен 1926. из Колића у Лабу као чифчија у Димитрија Стамболића из Новог Села Мађунског, који у Дрвару има купљену земљу.

– Копилић (1 к.), од фиса Шаље. Доселио се из Копилића у Дреници 1927. за чифчију у сеоског учитеља.

Аутоколонисти:

– Масловарић (1 к.). Досељен 1914. из Будимља (Иванград).

– Стреличић (1 к.) 1914. из Јабланице, а старином од Никшића.

– Јовановић (1 к.). Досељен 1921. из Завале (Пипери) као учитељ, а 1925. купио земљу.

– Савић (1 к.). Досељен 1929. из Д. Речице у Топлици, иначе је старином Косовац, из Гојбуље.

– Манојловић (1 к.). Досељен из Бејашице у Топлици, иначе Косовац из Невољана.

Колонисти:

– Радуловићи (3 к.). Две куће ових досељене 1920. од Даниловграда, а једна 1922. од Јагодине (Светозарево), где је живела извесно време.

– Радуловић (1 к.) 1925. из Комана (Спуж).

– Ђуровић (1 к.) и – Драговић (1 к.) 1922. од Даниловграда, први из Грлића, а други из Ћурилца.

– Вујовић (1 к.) и – Милојић (4 к.) 1922. од Никшића, први из Броћанаца, други из Грахова.

– Јаредић (1 к.) 1929. из Никшића.

– Ивановић (1 к.) 1922. из Боке Которске.

– Јочић (1 к.) 1923. из Трепче код Андријевице.

– Скурић (2 к.) 1922. из Зарјечја код Билеће.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић