Порекло становништва села Село Младеновац. Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај и тип села.
Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај.
Воде.
Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац.
Земље.
Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој Липи. Нарочито су добри виногради у Царевици.
Старине у селу.
По очувано предању у Црквинама је некада била црква. Прича се да су са њених рушевина односили камен за грађење цркава у Неменикућама и у јасеничким Црквинама.
Постанак села и порекло становништва.
По Лангеру се у првим десетинама 18. века ово насеље помиње под именом Mladinovaz. У селу се помиње кнез :“вђ Младеновци кнез Петронје“ Почетком 19. века Младеновац је припадао Вићентијевој кнежини и имао је 1818. године 29 а 1822. године 32 куће. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 52 куће. По попису из 1921. године у селу је било 224 куће.
По предању прве куће су биле на месту Пањевцу, одакле се село ширило до данашњих граница.
–Милетићи (Срећковићи, Петровићи, Костадиновићи, Танасијевићи, Николићи, Стеванчевићи, Милојевићи и Радојевићи), славе Симеундан. Сматрају се за најстарији род у овом селу. Њихов предак, Кара-Петар, пребегао је са браћом „од Бијелог Поља“, из Дубнице, и дошао у Рајковац (космајски). „Захватили су земље колико су хтели“ и настанили се у близини данашње школе. Нису се слагали са тамошњим Арсићима, због чега пређу у Младеновац. У Ковачевцу (Јасеница) су им род Дамњановићи а ови имају рођаке у београдском Јунковцу.
–Ивановићи (Станојевићи, Василићи, Стојановићи, Блажићи и Ђорђевићи), славе Ђурђевдан. Преци Јакша и Никша су дошли од Сјенице. Од Јакше је био Иван а од Никше Раосав (није грешка) и по њиховим синовима и унуцима су Ивановићи добили своја ужа презимена.
–Крстићи (Петровићи), славе Лучиндан. Крста је дошао из Страгара (Јасеница). Овде се оженио и био писар у општини.
–Мијатовићи (Јовичићи) су из Црне Горе, славе Ђурђевдан.
–Јовановићи (Ајдуковићи), славе Мратиндан. Јован „Ајдук“ дошао је из Лисица у Драгачеву и оженио се од Милетића.
–Митровићи, славе Св. Петку, Цигани-Роми-ковачи, род су Станковићима у Влашкој.
–Симићи (Марјановићи), славе Ђурђевдан. Дошао жени у кућу („уљез“) из Буковика у Јасеници.
–Гавриловићи, славе Лучиндан, дошао из Рајковца.
Непознатог порекла су:
–Јовановићи, славе Јовањдан. Имају рођаке (Ћирковиће и Јовановиће) у Копљарима (Јасеница).
–Петровићи (Петричевићи), славе Аранђеловдан.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
28. јун 2020. у 22:53
Dejan
Kod Ivanovića ste napravili grešku, nisu Đorđevići već Đurđevići. Bila su braća Vasilije, Đurđe i Stanoje.