Порекло презимена, село Вича (Лучани)

22. јула 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Вича, општина Лучани – Моравички округ. Према књизи Косте Јовановића „Горње Драгачево“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vica

Положај села.

Вича је највеће село у Горњем Драгачеву. Земљиште овога села је избраздано дубоким и широким долинама Бјелице и њезиних притока, између којих се налазе плећате и нешто заравњене косе, које су такође многим потоцима издељене у мање косе и косанице; а по косама се уздижу брда и врхови, од којих су највећи: Крстац (571 м), Рељевац (606), Округлица (641), Главоњско Брдо (670), Отавно Брдо (711) и Вис (789).

Воде.

Текући средином села, Бјелица прима са десне стране реку Горушицу, у коју се пак са десне стране уливају: Нешовића, Ранковића, Бешевића и Вујичића Поток као и погранична Вујиновића Река. Са леве стране у Бјелицу утичу: Стењевачки Поток, Мала (Вичка и Главоњска) Река. Кроз југозападни део села тече река Кривачица као и њезине саставнице Булијска и Бријештанска Река. Осим ових има још много потока и поточића, који утичу у Бјелицу и њезине притоке али су оне незнатне величине и немају посебних имена.

Бјелица и Горушица често нагло надођу, те плаве поље поред себе. Сеоскии кућама не наносе никакве штете, јер осим школе, суднице, механе и ковачнице у пољу нема других кућа.

Извора има много, међу којима су најглавнији: Добра Вода, Грабовац, Варјасевац, Мирковића Вода, Слана Вода, Слана Бара, Водица, Вело, Извор и Студенац.

Земље и шуме.

Земље за орање има много око кућа, али је доста боља у пољу поред река: Бјелице, Горушице и Мале Реке. Поједина места на којима су њиве називају се: Глигоруша, Спахина Њива, Добраја, Врело, Шопот, Врбет, Грабовац, Дуга Њива, Салаштина, Рановина, Смудинога, Кључ, Баре и Топлик. На овим местима се обично сеје кукуруз и нешто пшенице, а на њивама које су на великој висини – Отавно Брдо – сеје се овас. У селу има много сељака који имају њива (и винограда) у околини Чачка.

Воћарство је добро заступљено и баште захватају велики део окућнице, где поред шљива има доста ораха и јабука.

Добрих ливада и пашњака има много у овом селу, те сељаци држе доста стоке.

Вича је богата шумом. По целом селу су шуме од којих неке захватају велике просторе. Шума је заједничка и приватна својина. Заједничке шуме су: општинска, сеоска и неке припадају појединим џематима. Општинска шума је Стењевац, која захвата преко 100 хектара. Поред општинске налази се сеоска шума. Џематске шуме су: Велико и Мало Осоје, које припадају Главоњском и Рељевачком џемату а шума Мали Клик припада Гајима, Андрића и Ракића џематима. Шума је од листопадног дрвета.

Тип села.

Вича је село разбијеног типа, јер се куће налазе по целом селу. Село је подељено у џемате или засеоке, јер се називи засеок и џемат јако мешају; а уза село има прави велики заселак Бријест. Џемата има шест:

-Главоњски је са леве стране и са обе стране Мале Вичке или Главоњске Реке;

-Гаји су јужно од Андрића џемата са обе стране Бјелице или између Бјелице и Горушице;

-Ракићи су са десне стране Бјелице, Горушице и Нешовића потока који се са севера граничи са селом Живицом. У овом џемату су школа и ковачница, које су у пољу поред Бјелице и Горушице.

-Андрићи се налазе између Горушице, Нешовића Потока, Вујичића Потока и џемата Равногорца.

-Равногорци је најсевернији џемат.

-Рељевац је са леве стране Бјелице и Мале Реке.

-Бријест, заселак, захвата југозападни крај сеоског атара. Он је од села одвојен брдима: Рељевцем, Округлицом, Главоњским Брдом и Висом, која се налазе на коси између Кривачице и Мале Реке. Бријест се дели на два дела:

-Горњи Бријест, које је са обе стране горњег тока Бријештанске Реке и;

-Доњи Бријест је са обе стране Кривачице, Булијске Реке и Бријештанске Реке.

Сви џемати као и Горњи и Доњи Бријест захватају велике просторе и обично су раздвојени рекама, косама и брдима. Они се састоје од више породица, које су доста измешане а неке растурене у два или више џемата. Куће су у џематима различито размакнуте и имају велике окућнице, али су у џемату Гајима куће веома близу једна другој, барем у овом његовом делу који је између Бјелице и Горушице, те доста кућа од окућнице имају само двор.

У селу има око 200 кућа.

Задруга у Вичи има доста. Велика су задруге Велимира Бабића и Вељка Главоње у којима има по 27 укућана. Највећа задруга је Јеврема Стојковића у којој има 38 укућана.

Колибе.

У Вичи има 3-4 колибе код којих се лети држи стока. Оне се налазе у Горушици и другим местима сеоског атара.

Име селу и засеоцима-џематима.

У селу нема приче којом би се објаснило његово име а које је свакојако и није српског порекла.

Заселак Бријест и џемати Гаји и Равногорци су добили називе по дрвету бресту, гају и гори. Рељевац је добио име по брду на коме се налази а Главоњски џемат по презимену породице Главоње. Џемати Андрића и Ракића су добили имена по именима предака ових породица.

Старине у селу.

У Вичи има доста остатака из старине више него у другим селима Горњег Драгачева.

У Доњем Бријесту, са десне стране Бријештанске Реке постоји велики кречњачки крш, који зову Градина. На овоме кршу се виде остаци од старих зидина и прича се да је ту био град, који је зидала Проклета Јерина.

На брду Рељевцу био је, веле, град чувеног српског јунака Реље од Пазара.

У џемату Гајима више суднице и механе постоји Маџарско Гробље а у џематима Ракића и Гајима, као и Доњем Бријесту постоји по једно старо гробље. На овим гробљима се налазе високе плоче или комади споменика али на њима нема никаквих знакова или натписа.

Међу Главоњским кућама има место Црквиштина. Прича се да је ту некада некада била црква и осим великог камена од Часне Трпезе нема других остатака.

 

Постанак села и порекло становништва.

У Вичи су најстарије породице:

Маричићи, славе Петровдан.

Пајићи, славе Никољдан.

Стевановићи (Зипаре), славе Никољдан.

Јаћимовићи, славе Томиндан.

Марковићи, славе Аранђеловдан.

Шишковићи (Јовановићи), славе Никољдан.

Лазовићи, славе Ђурђевдан.

Вуксановићи, славе Ђурђевдан.

Све ове породице су староседеоци, јер се не зна да су досељене. За Маричића и Пајиће веле да спадају у најстарије породице Горњег Драгачева. Један од предака Јаћимовића је био Карађорђев буљубаша. Од Пајића има одсељеника у Врдилима (жички срез) и у неком селу код Београда а од Стевановића у Кукићима – трнавски срез.

Од досељених породица најстарије су:

Кијевци (Нешовићи, Ранковићи, Милетићи, Милинковићи, Обрадовићи, Ковачевићи, Милекићи, Луковићи, Грујићи, Бабићи и Пантовићи), славе Св. Василија – Нова Година. Ова породица се доселила из Којаваца у Старој Србији пре 200 и више година. Доселила се четири брата, од којих се један некуд одселио, други није имао порода а од остале двојице, Андрије и Раке, постале су горе побројане породице, које чине једну од највећих породица у Горњем Драгачеву. Предак Ранковића, неки Бего, војевао је код Карађорђа. Од ових породица има одсељеника у околним и даљим селима као Ковачевићи у Горачићима (Драгачево) и Бањици (трнавски срез), Милинковићи у Губеревцима (Драгачево) и Нешовићи у Заблаћу (трнавски срез),

У 18. веку доселили су се:

Главоње, Милисављевићи и Јеремићи, славе Никољдан. Они су једна породица и досељени су из Старе Србије. Доселило се шест браће Баковића и пошто су тамо убили спахију, те да им се не би ушло у траг, променили су презиме у Главоње. Презимена Милисављевићи и Јеремићи су постали касније по именима предака из те породице. Када су се доселили у Вичу, прво су се населили на месту Слано Поље, са десне стране Горушице, па су доцније прешли на место Кућиште, где и данас станују. Од ове породице име одсељених у Водњу, смедеревски округ.

Мирковићи не знају одакле су се доселили, славе Ђурђевдан.

Ћировићи не знају одакле су се доселили, славе Никољдан.

Гуговићи (Илићи) је дед, човек од 70 година је дошао из Сјенице, славе Томиндан.

За Карађорђа су се доселили:

Сретеновићи, славе Јовањдан. Они су једна породица се Сретеновићима из Ртију, одакле су се доселили. Од ове породице има одсељеника у Јежевици, трнавски срез.

Герзићи су једна породица са Ђекићима у Ртију, одакле су се овде доселили, славе Лучиндан.

Којовићи су се доселили од Сјенице, славе Никољдан.

Пупавице (Радовановићи, Рановићи, Мијатовићи и Столовићи), славе Петровдан. Доселили су се из Старе Србије.

Ђокановићи су се доселили из Старе Србије, славе Ђурђевдан.

Зарићи и Стојковићи су једна породица и доселили су се из Рокаца, моравички срез, славе Никољдан.

Ивановићи и Трифуновићи су такође једна породица и досељени су из Старе Србије, славе Стевањдан.

Радоњићи и Радовићи су једна породица и доселили су се од Сјенице, славе Ђурђевдан.

Констатиновићи су се доселили из Лопижа код Сјенице. Доселио их старац поп Лазо са сином попом Василијем. Василијев син је био поп Илија, његов син поп Василије а од овога поп Чедо, који је умро 1904. године. Славе Св. Василије. Пре 50 година један од ове породице одселио се у Рогачу (Драгачево). Брат и син попа Чеде су учитељи у Чачку и Гучи.

Раковићи су досељени од Сјенице, славе Никољдан.

Сладовнице су такође досељени од Сјенице, славе Ђурђевдан.

Гавриловићи (Шијаковићи) слави Аранђеловдан и не знају одакле су се доселили.

После Карађорђа доселили су се:

Пејовићи су дошли од Сјенице, славе Аранђеловдан.

Булији се дед доселио из Пшаника у Драгачеву пре 70 година, слави Аранђеловдан.

Ђорђевићи (Смукарићи) су се доселили пре 50 година из Радаљева – моравички срез, славе Никољдан.

Михаиловићи, отац се доселио из Криваче у Драгачеву, славе Јовањдан.

Бешевићи су се доселили пре 50 година из Бједине Вароши, моравички срез, славе Аранђеловдан.

Лончаревићи су дошли из Горачића пре 40 година, славе Ђурђиц.

Парезановићи су дошли однекуда из моравичког среза пре 35 година, славе Митровдан.

Петровић је дошао као припуз из Радаљева пре 30 година, слави Никољдан.

Радовић (Вукашин) је дошао као припуз из Каоне у Драгачеву, после српско-турског рата. Он прича да му је био дед Карађорђев војвода Милић Радовић, слави Св. Врачеве.

Розгић је дошао однекуд из моравичког среза, слави Лучиндан.

Шљивић је дошао као припуз из Шљивића у моравичком срезу, не каже се који славу слави.

Борисављевић је припуз из неког студеничког села, слави Стевањдан.

Тодоровић је од Булија из Пшчаника, славе Аранђеловдан.

Јанковић је припуз из Котраже, слави Ђурђиц.

Павловић је припуз из живице, слави Никољдан.

По данашњим именом ово село је први пут забележено у списковима 1818. године када је имало 50 домова. Ипак ово село је морало и раније постојати. Пространа и доста питома долина Бјеличина у овом селу није остала запажена од Турака. Село је морало имато свога спахију, што показује иместо Спахина Њива, као што то и народ потврђује у својим причама.

Велики број старијих породица, за које се вели, да су досељени у 18. а једни, најразгранатија у 17. веку, као и неколико за које се говори, да су староседеоци, довољно показује,да је Вича давно постојала. А како у селу има доста остатака из старине, који су свакако из времена, када данашње село није постојало, пошто становници о њима не знају ништа да причају, онда се може закључити, да је Вича заснована на месту једног или неколико ранијих насеља и да свакако спада у врло старо, или најстарије село у Горњем Драгачеву.

Карактеристично је да имена два џемата у селу – Рељевац и Гаји – указују, да је овде било насеље још у средњем веку.

Зе Рељевац је већ речено, да сељаци причају, да су на њему биле зидине од дворова Реље од Пазара те да је под његовом управом било тадашње насеље.

У повељи Стевана Првовенчаног се говори, да је он поред осталог подарио манастиру Жичи и Гаје са засељима, која су још са неким селима спадала у област Затоње. У Вујићевим Путешствејима по Сербији 1826. године Ј. Ердељановић у примедби вели:

-Затоње је такође велика жупа, која је морала бити у близини Жиче, јер то показују села Замчање и Дубово, која и сада постоје у жичком срезу. Од осталих имена постоје Гаји као заселак у драгачевском срезу.

Кад се узму у обзир многи остаци из старине, предања о Рељевцу и остало што указује на старину садашњег села и ранијих насеља, која су несумњиво овде постојала, онда се може претпоставити, да се Гаји из повеље могу односити на насеље, које је овде било, и од тога се вероватно и име задржало.

Могуће је да је данашњи назив добило село по неком од засеља, а име ондашњег села задржало се само за његов џемат или засеок. Ако би ова поставка била вероватна онда би се могло казати, да је овде било насеље још у 13. веку и знало се као данашњи део села – џемат Гаји.

Обетина је у Вичи први дан Св. Тројица а сабор је у Малој Реци и Андрића џемату на Cв. Илију.

 

ИЗВОРКоста Јовановић – Горње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. GORAN

    Molio bih ako neko moze da napise neke podatke o poreklu rodova iz sela RADIJEVICI,DRMANOVICI I AKMACICI iz starog vlaha sela iz okoline Nove Varosi.Za portal poreklo objavljeni su tekstovi o jednom broju novovaroskih sela,ova sela koja sam nabrojao nisu opisana pa bih molio strucne saradnike porekla za analizu ovih sela i porekla njihovih stanovnika.Veliki pozdrav za sve Novovarosanei portal POREKLO.