Порекло становништва села Милина, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај ма(ха)ла у селу.
Горња Мала је на обема странама Милинске Реке.
Средња Мала је на присојној страни ове долине и то на подовима, који би одговарали пиносавској површи.
Доња Мала је на ртовима рипањске површи.
Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.
Мале су:
-Горња Мала у којој су: Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Панићи, Илићи и Божићи.
-Средња Мала: Ђукановићи, Јанковићи, Митровићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи и Ерићи.
-Доња Мала: Нинковићи, Стевановићи, Павловићи и Филиповићи.
У Горњој мали Дикосавићи и Јанковићи су растављени коритом Милинске Реке.
У задрузи Филиповића има двадесет укућана; у њој је домаћин се синовима и синовцима и њиховим породицама.
Долина Милинске Реке била је под шумом и мале су подигнуте на крчевинама.
Куће.
У овом селу се одржао велики број кућа-дашчара.
Привреда, земље и шуме.
Сељаци из југоисточне Србије (из Стрижеваца у Лужници и др) долазе почетком маја, израђују цреп и циглу и одлазе крајем октобра. Сваки заради до две стотине динара. Велики број сељака имају забране из којих продају дрва а доста њих привређује сечом у вучом дрва. Неки пале и угаљ, поглавито за продају. Сељаци из југоисточне Србије (из Горњег Душника у Заплању и др) долазе почетком маја, купују букве од појединаца и праве виле, мерице итд. Они долазе почетком септембра. Неколицина знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.
Сеоска шума и испаша биле су у Церу и Иверку; оне су од скора у државној својини.
Четири до пет сељака иду у Лешничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Лети се обданицом изгони стока у Цер, у државну шуму. Зими се из неколико задружних кућа бораве у колибама, у равни Лешнице, чобани и исхрањују стоку. Мачвани из Богатића, Клења, Глушаца итд, догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми.
Порекло становништва.
Староседеоцци су:
–Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Божићи, Ђукановићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи, Нинковићи, Стевановићи (старо презиме Станићи) и Павловићи славе Ђурђевдан.
–Панићи, Митровићи и Ерићи, славе Јовањдан.
–Илићи и Филиповићи славе Никољдан. Од Илића има одсељених у Дреновцу (Гајићи).
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)