Порекло презимена, село Милина (Лозница)

17. јул 2014.

коментара: 0

Воденица Дикосавић
Воденица Дикосавић

Порекло становништва села Милина, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Горња Мала је на обема странама Милинске Реке.

Средња Мала је на присојној страни ове долине и то на подовима, који би одговарали пиносавској површи.

Доња Мала је на ртовима рипањске површи.

Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.

Мале су:

-Горња Мала у којој су: Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Панићи, Илићи и Божићи.

-Средња Мала: Ђукановићи, Јанковићи, Митровићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи и Ерићи.

-Доња Мала: Нинковићи, Стевановићи, Павловићи и Филиповићи.

У Горњој мали Дикосавићи и Јанковићи су растављени коритом Милинске Реке.

У задрузи Филиповића има двадесет укућана; у њој је домаћин се синовима и синовцима и њиховим породицама.

Долина Милинске Реке била је под шумом и мале су подигнуте на крчевинама.

Куће.

У овом селу се одржао велики број кућа-дашчара.

Привреда, земље и шуме.

Сељаци из југоисточне Србије (из Стрижеваца у Лужници и др) долазе почетком маја, израђују цреп и циглу и одлазе крајем октобра. Сваки заради до две стотине динара. Велики број сељака имају забране из којих продају дрва а доста њих привређује сечом у вучом дрва. Неки пале и угаљ, поглавито за продају. Сељаци из југоисточне Србије (из Горњег Душника у Заплању и др) долазе почетком маја, купују букве од појединаца и праве виле, мерице итд. Они долазе почетком септембра. Неколицина знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.

Сеоска шума и испаша биле су у Церу и Иверку; оне су од скора у државној својини.

Четири до пет сељака иду у Лешничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Лети се обданицом изгони стока у Цер, у државну шуму. Зими се из неколико задружних кућа бораве у колибама, у равни Лешнице, чобани и исхрањују стоку. Мачвани из Богатића, Клења, Глушаца итд, догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми.

 

Порекло становништва.

Староседеоцци су:

Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марићи, Дикановићи, Божићи, Ђукановићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи, Нинковићи, Стевановићи (старо презиме Станићи) и Павловићи славе Ђурђевдан.

Панићи, Митровићи и Ерићи, славе Јовањдан.

Илићи и Филиповићи славе Никољдан. Од Илића има одсељених у Дреновцу (Гајићи).

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.