Порекло презимена, село Бобово (Свилајнац)

Порекло становништва села Бобово, општина Свилајнац. Стање из треће деценије 20. века. Према књизи Јована М. Мијатовића “Ресава – насеља и порекло становништва”.  Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Историја села Бобово – географски положај

Бобово је једно од највећих села у Србији, а по броју становника а друго је по величини у општини Свилајнац. Географски гледано Бобово је удаљено од међународног аутопута Е 75 .15 км, а смештено је са леве и десне стране магистралног пута Свилајнац – Петровац на Млави.

Бобово одликују: плодна ресавска равница и блага брда са којих се са задовољством могу посматрати Кучајске планине, околни висови, Моравска и Ресавска долина као и сам град Свилајнац а при доброј видљивости или у вечерњим сатима и Велика Плана као и велики део територије суседних општина. Највећи врх у Бобову је врх под називом “Чајуш” изнад поште и његова надморска висина износи 247 м. Поред овог врха Бобово има још три велика врха и то: Петлово брдо 244 м, Голо Брдо 238 и Стража 233м надморске висине. Најнижа тачка у Бобову је реон Ресава која је на надморској висини од 123 м.

До Бобова из правца Свилајнца се може доћи магистралним путем Свилајнац – Петровац а идући тим путем Бобово се налази 6.5 км од Свилајнца. Бобово је повезано са градом Свилајнцом и другим ресавским путем и идући тим путем до центра где се налази школа, дом културе, месна канцеларија и црква, удаљеност је 7.5 км.

Бобово је село насељено већинским влашким становништвом. Крајем двадесетог века и почетком новог миленијума у Бобово долазе зетови и снајке из околних свилајначких села.

Бобовски атар износи око 2800 хектара а граничи се са атарима суседних села: Кушиљево, Витежево, Дубница, Проштинац, Роћевац, Седларе, Грабовац и Луковица. Бобово се простире на скоро 28 км квадратних а најдужи пут који води кроз Бобово је од Витежева у општини Жабаре до Седлара у дужини од 15 км.

 

Порекло становништва

Према историјским подацима које је објавила Српска Краљевска Академија, Српски Етнографски зборник из 1930. године у књизи Јована М. Мијатовића “Ресава – насеља и порекло становништва” говори се о подацима прикупљеним пре првог светског рата до 1928. године. Село је тада носило назив Бобова.

Бобово – село на обема странама Бобовског Потока, у који се стичу два безимена поточића што силазе са Голог Брда. Извори су: Општински Кладенац и Томин Кладенац.

Делови су хатара: Ћејуш, Појењ , Чекериш, Мокреш Завоје, Точковац, Влашки Поток, Велико Поље, Смиц, Булињак, Дос, Брдо, Стари Виногради, Влајин Поток, Краке, Кључ (ресавски) и Јаруга (ресавска).

Село се дели на родове и има 300 кућа а 17 родова. По предању, село је раније било на другом месту и звало се Тробово. Његови су становници побили Турке и морали да се преселе и промене име селу, те га назову Бобово. По другом предању село је добило име по бобу, а по трећем добило је име по “бобијама” (хумкама), којих је некад било.

У старим Виноградима је старо гробље, за које се мисли да је “џидовско”. Ту се приликом риљана налазе и урне с пепелом. У Судовцу и Селишту има зидина и рбина од старог посуђа као и старих чекића (батова), кремена, ножева и др.

По предању Бобова је заснивана пре Косова. Некада је била у Селишту ближе Ресави и тада се по својој прилици звала Тробово. Отуда се овамо преселило, у склонитије место, због турских насеља.

Становници су Власи. Један старац прича, да су они раније били Срби, па су побегли у Ердељ због Турака, тамо се порумунили и одатле се повратили у стару постојбину.

Рачунајући низ потока у селу су куће ових родова:

Јанкуцићи-Јовановићи-Пауновићи (40 к.,Св.Арханђел), дошли из Ердеља;

Туркуловићи (10 к.,Св. Арханђел), старинци (њхов предак је дуго служио Турчина, па су га због тога прозвали Турчином);

Ћосићи (10 к., Св. Арханђел), дошли из Тимока као Срби, па су се порумунили;

Видуловићи (50 к., Св. Јован), дошли из Ердеља;

Новаковићи (20 к., Петковица), дошли пре 100 година из Лубнице (код Зајечара). Новак њихов предак био је ковач;

Гарашевићи (40 к.,Петковица), старинци;

Гицићи (10 к., Петковица) дошли из Шетоње (пожаревачке);

Ђурђевићи (20 к., Св. Јован), Маринчићи (20 к., Св.Јован) старинци;

Прлићи (40 к.,Св. Јован) старинци су и сматрају се као један род са Маричићима и Ђурђевићима;

Милошевићи-Стојићи (20 к., Св. Никола) дошли са Тимока, са Милошевићима или Стојићима сматрају се као род;

Добромировићи (15 к., Св. Никола), дошли из Хомоља;

Живуловићи (10 к., Михољдан), не зна се одакле су, али се мисли, да су из Хомоља;

Марковићи – Бењинаровићи (10 к., Михољдан), не зна се одакле су, а са Живуловићима се сматрају као један род;

Пантелићи-Стевановићи-Срећковићи (25 к.,Св. Пантелија), старинци;

Булаковићи (20 к., Св. Арханђел), дошли из Злота. Крај цитата.

Демографска слика становништва

Одласком наших људи у иностранство седамдесетих година нагло се променила демографска слика становништва. Наши запослени у иностранству су тада пред својим послодавцима крили да имају децу, како им не би послодавци давали отказе због дечјег додатка, који су морали да плаћају. Многи брачни парови започињући своји живот нису као некада имали троје, четворо и више деце, него су остављали или мушко и женско дете или само једно дете. У доста случајева бобовке су биле принуђене да траже мираџије широм света, тако да данас имамо мираџије из Румуније, Босне, Македоније, Црне Горе, Хрватске, Албаније, Конга а највећи број их је из околних села Свилајначке општине и осталих градова у Србији.

Доласком мираџија којих има око 50 у Бобову појавила су се и нова презимена као што су: Ангеловски, Арсовић, Антонијевић, Савић, Зечевић, Јовић, Спасић, Аранђеловић, Љубичић, Барбу, Дијабасе, Мађо, Пиљановић, Ристић, Хегедус, Марин, Лехачи, Симић, Цупља, Ђекић, Киорелу, Лућијан, Кричак, Ковачевић, Ђурић, Муминовић, Ђорић и остали.

Радећи у иностранству седамдесетих година поједини Бобовци су сматрали да деци треба давати модерна имена те самим тим имамо у Бобову и страна имена као што су: Лора, Жилбер, Жаклина, Мишел, Каролина, Дионис, Орнела, Тара, Стефани. У последње време као и данас модерно је деци давати права српска имена као што су: Никола, Михајило, Лука, Анастасија итд.

ИЗВОР: www.bobovo.com; Јована М. Мијатовић “Ресава – насеља и порекло становништва”.  Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.