Poreklo prezimena, selo Velika Reka (Vučitrn)

Poreklo stanovništva sela Velika Reka, opština Vučitrn (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je u ravnici, na desnoj obali Laba, na 0,5 km više njegovog ušća u Sitnicu. U blizini, severoistočno od sela, prolazi drum Priština-Vučitrn.

Zbijenog je tipa. Na mahale se ne deli.

Selo je postalo 1871. premeštanjem Čerkeza iz Laba, gde su živeli sedam godina po svom doseljenju sa Kavkaza. Po selu Velikoj Reci u Labu, gde su bili kolonizovani, i ova je njihova naseobina nazvana Velikom Rekom. U turskoj administraciji se, međutim, zvanično zvala Ishanije Zir (Donja Ishanija).

Čerkeski rodovi:

– Nać (4 k.) i – Žjau (2 k.), oba od plemena Abadzeha („Abdzah”). Doselili se 1864. sa Kakvaza, iz oblasti D’ž.

Autokolonisti:

– Bukumirović (1 k.) iz Progorelice i

– Bogavac (2 k.) iz Čemerna (Kraljevo) 1914.

– Ćorović (1 k.) i – Veselinović (1 k.) 1914. iz Jošaničke Banje,

– Dubovac (6 k.) i

– Janković (1 k.) 1914.

– Bekčić (1 k.) 1919. iz Rakovca (Raška).

– Pecić (2 k.) 1914. iz Jelanca,

– Aleksić (1 k.) 1924. iz Šljivova i

– Đukić (1 k.) 1933. iz Ploče (Župa aleksandrovačka).

– Radeta (1 k.) 1922. iz Subera (Livno).

– Cvejić (3 k.) 1922. iz Krive Reke (Brus).

– Pribićević (1 k.) 1923. iz Banije (Hrvatska).

– Marković (1 k.) 1927. iz Rudara (Toplica)

Kolonisti:

– Mirčetin (1 k.) 1923. iz Manđelosa (Sremska Mitrovica).

– Jeremić (2 k.) i – Anđelković (1 k.) 1925. iz Grabovnice (Toplica).

– Maksić (1 k.) 1929. iz K. Mitrovice.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić