Порекло презимена, село Крајишници (Лозница)

23. април 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села (по књизи засеока) Крајишници, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село (засеок) Крајишници налази се у области реке Јадра, срезу јадранском и општини лозничкој. Ово село је према казивању мештана на неколико коса и чотова. Вода га не плави.

Воде.

Најјачи извор је Грабовица са лепом пијаћом водом. Осим њега постоји извор по имену Мелкиновача, дошло од имена неког Турчина Мелка. Мештани веле да од те воде, када се много пије, расте човеку гуша. Извор „У Јовиној градини“ такође, као и први поменути, има квалитетну пијаћу воду. Осим ових има и мањих извора из којих се вода захвата крбањем или су неки са намештеном стублином из којих се захвата вода кутлачом. Речна воде се не пије.

Клима.

Климатских разноликости овде нема у односу на околна места. Што се тиче ветрова исте су прилике као што је речено за село Башчелук.

Земље и шуме.

Имања нису груписана. Општинска испаша у Грабовици, поменута код села Башчелуци, заједничка је имовина и овоме селу. Дрвеће које расте исто је као у Башчелуцима. Угаљ се у овом селу не троши. Грађу за своје потребе мештани набављају куповином.

Тип села.

Село је разбијеног типа и куће су ограђене по косама и чотовима, које растављају Голин и Грабовачки поток.

Настањеност.

Од Лознице су настањене куће Стојаковића и Дрче.

-До Грабовице су: Секулићи, Белензаде и Дрче.

-Код Шанца су: Јелачићи.

-Код Гробља су: Јелачићи, род горњима.

-До Трбушнице су: Симићи и Котарци.

-До Кличевца (брда) су: Ћулибрци, Дајићи, Тодоровићи и Јовановићи.

-До пута су: Тице, Кнежевићи, Репије, Глишићи, Богуновићи, Милановићи, скоро досељени Ђоко, Паравиње, Пачићи, Дамњанићи и Дајићи (род онима до Кличевца).

-Преко потока су: Врањковићи, две куће између потока.

-Код саставака потока су: Одовићи, Грмуше, Сладаковићи, Јанчићи и Лакановићи.

-До Грабовичког потока су: Арсеновићи и Стојаковићи (род онима до Лознице).

-До Голиновачког потока су: Радићи и Марковићи.

Свега у селу има 55 кућа.

Куће су међусобно доста удаљене, јер су неке по брдима и чотовима. Имања су обично до 10 хектара по домаћинству а има и сиромашних са свега пола хектара.

Куће су махом од шепера, многе су покривене црепом а неке даском и кровињаре.

У селу су пре досељења данашњих становника становали су Турци па су досељеници затекли њихове испусте и воденице. Раније су Крајишичани имали своје редове у воденици која се налази у општини трбушачкој а зове се „Будимлија“ а данас се њоме служе (поседују) искључиво Трбушничани.

Постоји и данас за један хват (?) дужине турске калдрме почев од Лознице према селу.

Име селу.

Ово село населили су маходм досељеници из Крајине, по чему је ово село и добило име.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Пре 70 година дошли су први досељеници, па пошто је овде „давила колера“, они опет оду у Крајину и кад је колера престала оно су се поново населили.

Први досељеници заузели су средину села, па су почели да се ушоравају, што се види и данас по једном шору, који са једне стране има поређане куће док са друге стране нема кућа.

Стојаковићи су досељени из Крајине, славе Никољдан.

Дрче су досељене из Крајине, славе Јовањдан.

Секулићи су досељени из Планине – Рађевина, славе Јовањдан.

Белензаде су из Крајине, славе Јовањдан.

Јелачићи су из Крајине, славе Никољдан.

Симићи су из Крајине, Аранђеловдан.

Котарци су из Крајине, Јовањдан.

Ћулибрци су из Крајине, Јовањдан.

Дајићи су из Крајине, Степањдан-Стевањдан.

Тодоровићи су из Крајине, Степањдан-Стевањдан.

Тице су из Крајине, Ђурђевдан.

Кнежевићи су из Крајине, Ђурђевдан.

Репије су из Крајине, Никољдан.

Глишићи су из Крајине, Степањдан-Стевањдан.

Богуновићи су из Крајине, Јовањдан.

Јовановићи су из Крајине, Аранђеловдан.

Паравиње су из Крајине, Јовањдан.

Пачићи су из Крајине, Лучиндан.

Врањковићи су из Крајине, Никољдан.

Одовићи су из Требиња – Херцеговина, род су са старим Ристом Одовићем трговцем лозничким, Степањдан-Стевањдан.

Грмуше су из Крајине, Јовањдан.

Јанчићи су из Крајине, Никољдан.

Сладаковићи су из Крајине, Јовањдан.

Лакановићи су из Крајине, Јовањдан.

Арсеновићи су из Крајине, Лучиндан.

Радићи су из Крајине, Ђурђевдан.

Мирковићи су из Крајине, Ђурђевдан.

 

Јуна 1903. године, Лозница.

Описао Драгомир Столповић, писар лозничког првостепеног суда.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.