Poreklo prezimena, selo Zlatićevo (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Zlatićevo, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 

Nastanak sela i poreklo stanovništva:

Selo Zlatićevo je naselje u Srbiji u opštini Vlasotince u Jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 934 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 940 stanovnika).

Ovo naselje je je velikim delo naseljeno Srbima. U popisu naselja 2002 je bilo 77 domaćinstva-199 Srba i 1 Rumun(ka).

Demografska slika stanovništva posle Drugog svetskog rata je izgledala ovako:

1948.(305 stanovnika)-49 kuća, 1953.(309st.-50 kuća), 1961.(326st.-60kuća), 1971.(459st.-102 kuće), 1981.(349st.-93 kuće), 1991. (315st-92 kuće) i 2002.g. (200 stanovnika-77 kuća).

U naselju Zlatićevo živi 168 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 46,3 godina (42,5 kod muškaraca i 50,6 kod žena). U naselju ima 77 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,60.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Intersantno je da je u popisu stanovništva od 1948.godine do 2002 godine, broj domaćinstva i stanovnika bio 1971.godine, da bi se sve do kraja 20 i početkom 21 veka migracijom stanovništva broj aktivnih stanovnika veoma smanjio.

Tako je u selo Zlatićevo do pred kraj 20. i početkom 21. veka postojalo još dece u školi, ali će verovatno ovakvom demografskom politikom u Srbije selo Zlatićevo kao i sva okolna sela potpuno nestati sa topgrafske karte.

Mnogo njih koji pišu i istražuju „kabinetski“-„prepisivačkom metodologijom“, ne znaju da u selima su ostala samo staračka domaćinstva, a broj domaćinstva je privid koji postoji i u selo Zlatićevo, jer su većina odseljeni u Vlasotince i selo Manasstiriše; pa tako u toku leta dolaze u selo obrađuju zemlju.

Selo Zlatićevo je stočarsko seosko naselje razbijenog tipa, na 700-760 metara nadmorske visine izvorišnim dolinskim stranama jednog od krakova Gradske reke (Bistrice), leve pritoke Vlasine, 18 kilometara istočno od Vlasotinca.

Pripada K.O Dejan. Sastoji se iz više grupa srodničkih i usamljenih kuća raspoređenih, najvećim delom, duž lokalnog puta za Gornji Dejan.

Nastanak sela Zlatićevo se vezuje na višeetapnog raseljavanja srpskog stanovništva iz znepoljskog kraja, sa Vlasine i crnotravskog kraja posle oslobođenja od Turaka 1878.godine.

Tako je i samo selo Zlatićevo-prema tvrdnji hroničara tadašnjeg vremena jednim delom nastalo od stanovnika iz sela Gare, koji su se naselili na imanjima turskih begova i zaselili se u turskim kućama u selima:Jakovljevo i Zlatićevo.

Tako su od tih naseljenika u selo Zlatićevo nastali rodovi: Mladenovići, Stankovići, Stojanovići– zaseok IGRIŠTE, potom na potesu DOLINA(Alabirci)-rod Aleksići. Zanimljivo je da su svi se uselili u turske kuće.

Rodonačelnik rodova: Mladenović i Aleksić Mladenje živeo 116 godina, bio je guslar-a umro je 1902.godine-znači bio je rođen 1786.godine .

Tako je čak do sredine 20. veka su postojale te kuće, a u nekima poput Stankovića (Aleksandar)-drugi rod od „Čubrikinih“ Stankovića (Radivoje– drugi rod), osnovana i prva osnovna škola u privatnoj kući.

Ta familija se iseljavala u Makedoniju i ponovo se vraćala do Vlasotinca, gde su i se zaselili.

Ostali rodovi su doseljeni u višeetapnog raseljavanja preko sela Gornji i Donji Dejan i Borinog Dola, Lopušnje, Boljara (sa Kosova) a i sa Kopaonika-a ima i starosedelaca iz sela Dejana.

Tako je zaseok BOŠKOVCInaseljen iz dela BOŠKOVCI Donjeg Dejana(Dejan) i iz Gara, a i rod Veličkovići(crnomanjasti i visoki muškarci, vižljasti) su takođe iz Gara(u srodstvu sa rodom Mladenović, Ilić(u Predanču-Gabrovik odseljeni) i sa Aleksićima.

U rodu po nazivu BADŽINCIsu:Miloševići i Milenkovići, koji su dobili nazivi od dva lepa cigana Miloša i Milenka iz sela Svođe-koji su kao kovači prizećeni u selo Zlatićevo za dve rođene sestre.

Sam naziv roda je „izveden“ reči „badža“- po kome su se ta dva kovača cigana zetova među sobom oslovljavali sa „badžo“ i tako su njihovi potomci prihvatili naziv roda BADŽINCI.

Neki od Milenkovića i Miloševića su prizećivani u rodovima: RABUDŽINCI (Golemi Rid i Alabirci), LULINCI (zaseok Čuka).

Rod ALABIRCI (Đokići) su poreklom sa Kopaonika. Prvo se naselili u G.Dejan, pa onda se prizetili u rod RABUDŽINCI. Naravno da su čak imali i prezime Dilimanić (Delibašić)-verovatno su tamo napravili neku „krivicu“ i promenili i prezimena. U taj rod su prizećeni i: Arsići i Miloševići.

U mahali ŽIVKOVCI postoje tri različita roda: Ilići-doseljeni iz Donje Lopušnje 1804.godine- prvo pobegli iz nekog sela kod Niša u mahalu Saramandini (D.Lopušnja-tamo ubili Turčina). Drugi rod Anđelkovići su iz selo Svođe, dok treći rod Đokić su verovatno (prema fizičkom izgledu veoma krupni muškarci-fizionimiji izgleda da su ili Hercegovci ili Crnogorci ili iz stare Srbije).

Rod ČUBRIKINI (Stankovići) su poreklom iz sela Svođe ili sa Vlasine (postoji rod Čubrikini).

Rod RABUDŽINCI vodde poreklo od CEKINCA (selo Borin Dol-mahala Vlasina u D. Dejan)

Rodonačelnik tog roda je ĐOKA RABUDŽINSKI, koji je bio 40 godina turski kmet za okolinu-a i sudija, a ima ga u istoriografiji Srbije pod turskom vlašću.

Od Đokine familije je familija GLUČINCI (Stojanović, Vukadinović). Vode poreklo od RABUDŽINCI.

Od ovog roda je rod GLUČINCI (Stojanović, Vukadinović)-neki žive u Zlatićevo a neki od Vukadinovića su prizećeni u selima: Kozilo, D.Gare.

Cona Gluvča pamti tri pljačke Vlasotinca, živeo 100.godina.a umro je 1901.godine-znači da je bio rođen 1801.godine).

Stana Gavrila Mladenović (Predanča, rođen 1875.g.) je bila bila sestra Dimitrijeterzije (majstor ručni krojač )-rabudžinska familija u Zlatićevo.

Stana je bila sestra Stamene(brat Milivoje Stojanović)-tetke rođene na Radivoju Stojanović (borac) iz Zlatićevo-pastorci Arse(sin Toza Arsić-1881., solunac))-Arsa Dilibanić.

Gavril Mladenović (Predanča) je imao sestru Kitu (rođena 1855.godine u G.Dejan) koja se udala u Veličkovci u selo Zlatićevo (živela 103.godine).

U zaseok ČUKA je naseljen jedan rod od dva rođena brata: Nikola i Krsta iz sela Boljare, potom i Lazar iz dalje familije .

Od Krste i Nikole su nastali rodovi: Ilići, Ranćelovići (Aranđelovići)i Zlatkovići.

Braća Nikola i Krsta iz Boljara, doselili su se u Zlatićevo, gde su kao stočari imali kolibe (pojate-Košare) u mahali Čuka, da bi se potom preselili sa svojim porodicama.

Inače, njihove porodice vode poreklo sa Kosova odakle su preko Boljara naselile mahalu.

U mahali Čuka živi i porodica Jovanović. Godine 2011. ovaj zaseok ima tek 14 meštana.

Lazar nije imao mušku decu pa se iz roda BADŽINCI prizetio jedan od Jovanovića.

Muškarci iz rodova: Zlatković i Ranđelović (zaseok Čuka) su visoki, plavi, vižljasti, krakati(plavi) kao i zlatićevci iz rodova: Veličković, Arsić, Vukadinović, Stojanović, Milošević (oni su bili crnomanjasti).

Zanimljivo je da taj izgled fizički poseduju i iz roda Mladenović (GAVRILOVI-Milijini-Mladen, drugi rod od Mladenovića iz Zlatićeva): krakati, fizički vižljasti, jaka fizička snaga, noge sa stopalima dugačke i kada hodaju i“idu u stranu“-sa stopalima. Veoma pouzdani, časni, pošteni i od „reči“, radni, vredni i marljivi u poslu.

Za žene se govorilo naročito „čukinke“ i jakoljevke, da su „latinke“-jer kada su dolazili iz Grdeličke klisure na malim konjićima Sloveni, poubijali su muškarce latine a ostavili njihove žene

Vesela narav:-U Ovom kraju su ljudi imali veselu narav, pa se smeh i šala uvek zapodenula u svakom susretu-na bilo kom mestu.

To se smatralo kao vrlinom planinskog gorštaka-koji zna da uvek nasmeje nekog drugog, koji se nalazi u nekoj nevolji ili brizi.

Za takve ljude se kazalo da su šaldžije, pa se šala koristila kao lek u prevazilazenju mnogih ljudskih slabosti u čoveku.

Zapis 1975.godine. zaseok Predanča (G.Dejan), SO-e Vlasotince

Kazivač:Deda Vladimir Ilić(1881) valjač Predanča.

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica i lokalni etnolog

*

Prema predanju naselje je dobilo naziv po rudi zlata, koja je kopana u vreme Rimljana. Livnica (tarapana) je bila u Prekop gradu.

Postoji i predanje kada se ruda zlata „vadila“ iz zlatićevske reke fizičkim „premivanjem“ kamena u vremenu cara Konstantina, onda cara Samoila i „Proklete Jerine“-a i u vremenu Turaka.

Dok su mlade žene radile teške poslove u zlatićevsku reku, jedna ćorava baba je „ljuškala“ preko 100 deteta vezanih u ljuljaškama jedne na drugu na ogromne bukve pored reke.

Taj potes je negde između Igrišta-Glučinaca i Alabiraca, pa sve do Jakovljeva, gde je mesto Orašačke Širine.

Priča se da je čak i postoajo tunel iskopina zlata u „zlatićevskoj“ reci-gde je jedan od Alabiraca bio Albatin-potkivač sa svojom radnjom- seoskog puta od škole današnje prema Jakovljevu.

Kažu da su se tu u vremenu buna ljudi sklanjali pred Turcima.

Kazivači: Toza Arsić (1881_Zlatičevo) i Vladimir Ilić (1881-valjač, solunac) u zapisu lokalnom etnologu Miroslavu Mladenoviću su potvrdili da je naselje u današnje selo Zlatićevo postojalo i pre 1878.godine oslobođenja od Turaka pod selo Dejan.

Tako na osnovu njihovog pamćenja navode da je u selo Zlatićevo 1891. godine bilo osam (8) kuća: BADŽINCI(2k), BOŠKOVCI (3k), ŽIVKOVCI (3k), ČUKA (1k).

Prema njihovoj tvrdnji-pričama deda i paradeda, naselje pod Dejan- današnje selo Zlatićevo, naseljeno je pre boja Sinđelića na Čegru protivu Turaka 1804.godine.

U topografskim kartama se naziv sela Zlatićevo nalazio i naziv Zlatiševe.

Tragajući za nazivom naišao sam da u istom vremenu i staro naselje sela ravni Del-zaseok mankićevo je imalo sličan naziv Mankiševe.

Kao lokalni etnolog i istoričar rođen u ovom kraju, proveo detinjstvo mladost i ceo radno-prosvetiteljsko nastavnički radni vek na selo; uočio sam mnoge povezanosti i značenje nekih meni nekada nepoznate reči.

Reči: Z l a t i š e v e   i   M a n k i š e v e se sastoje iz dva dela: ZLATA+ŠEVA ili MANKA+ŠEVA.

Postoji verovatnoća da su oba naziva nastala od dva ženska imena: ZLATA i MANKA koje su sigurno kao ovčarice lepo pevale kao ŠEVE.

Druga pretpostavka je da reč ŠEVA-znači “krivuda”. Što znači da su kozje staze kao deo puteva do tih mesta bili dosta KRIVUDAVI.

Dakle, do 1941. godine zaseok ZLATIĆEVO (sa mahalom Čuka) pripadao je administrativno i katastarski selu Dejan, koja je i bila opština u vlasotinačkom srezu.

Posle Drugog svetskog rata(1945.godine) selo Dejan je administartivsno-fizionomski podeljen na dva dela: Gornji i Donji Dejan.

Selo Zlatićevo je osnovano kao fizionomski deo Gornjeg Dejana. Status samostalnog naselja dobija 1979.godine.

Od 1979. godine administrativno i zaseok Predanča se pripaja MZ sela Zlatićevo-bezobzira što je pripadala selu Gornji Dejan, da bi zbog „povećanja“ izbornih „kvota“(Broja odbornika), čak i formirana krajem 20 veka još i kao MZ u zaseok Predanča.

Stanovništvo je srpsko (slavi Sv. Nikolu, sv. Ranđel, sv. Đorđu „posnu“, Sv. Jovan, i dr.)

Negde 70.godina 20. i početkom 21 veka su mnoge familije: Veličković, Milošević i Vukadinović-sišli sa brda i pored škole u ravnici napravili kao zidari lepe kuće. Pored njih su otvarane prodavnice i građene vikendice.

* * *

Stari zanati:

U vremenu pod Turcima zlatićevci su bili poznati kao kovači. Među njima su bili najpoznatiji: braća:Mijalko(živeo 112.godina) i Miladin, Mijalkoovi zetovi: Miloš i Milenko Badžinski,

Aleskin sin Živko Mladenović učio je kačarski zanat u Gare 1902-1903 godine kod Ilić Miltena i dobio 1912 godine Esnafsko pismo-Presednik esnafa bio je Vasiljko Dimanić iz Vlasotinca.

Tako su kasnije bili poznati pinteri u rodu Aleksić i braća Ilić:Ljuba, Stojanča i Stojadin u mahali Čuka.

Ljuba Ilić je radio pinteraj oko Bojnika i tamo se preselio u Bojnik sa familijom, dok su Ilić: Stojanča i Stojadin ( u Košare) ostali da rade i žive u mahalu Čuka sela Zlatićevo.

Od starih zanatlija na spomeniku se može pričitati i ime Dimitrije (Glučinci)-terzija.

U Zlatićevo od zanat su bili potkivači-Alabirci, ciglari i sada na početku 21. veka zidari-pečalbari.

Jedan deo zlatićevaca iz roda Veličković, Stojanović se bavio i “dlakarskim” zanatom-pečalbarstvo; tako što su išli u Makedoniju i kupovali dlaku za kožnu indisustriju a u “trampi” davali igle za šivenje, ženske potrebštine i drugo za žene na selo.

Bilo je i vunovlačara koji su radili u Makedoniji, a i vodeničara:Ilija i Zlatko iz mahale Čuka od istog roda, koji su držali vodenice u Golemu reku(Bistrica), kod valjači iz Predanču.

* * *

Selo nekad i sad:

Prvi doseljenici u selo zlatićevo su bili stočari, potom se rudarilo pod Turcima. Tada se razvio kovački zanat.

Među poznatim kovačima su bili iz familije „Badžinci“-posebno Mikail, potom njihovi zetovi cigani:Miloš i Milenko.

U Igrište je postojala tarpana(livnica) gde se topila ruda, a od zlatićevaca je bilo posebno razvijen i terziski zanat u stara vremena.

Nekada su u Zlatićevu, Dejanu i Predanči bili poznati stočari, koji su “iljadili” svoje stado, koje je paslo na padinama Bukove glave i dobropoljskih i kozilskih čuka.

Danas nažalost više i nema ovaca u ovom kraju na početku XXI veka.

Dakle, u stara vremena Zlatićevci su bili: kovači, pinteri, terzije i ciglari majstori.

Posle Drugog svetskog rata živelo se siromašno, pa su mnogi išli u pečalbu kao dlakari, pinteri i ciglari.

Berba žutog kukuruza u Vojvodini bila je poseban svakogodišnji posao.

Sedamdesetih godina XX. veka pojavom privatnih preduzimača išlo se u ciglare i zidare.

To nije zaustavilo migracije u Vlasotince, Veliku Planu, Beograd i druga mesta u Srbiji

Izgrađen je makadamski put koji selo povezuje sa Vlasotincem preko Donjeg Dejana.

U selo sa opštinskim strukturama je u planu asvaltiranje tog puta, koji bih preko sela Jakovljevo povezao ovaj kraj sa Tegošnicom odnosno Crnom Travom.

U selu je nekada postojala potkivačka i kovačka radnja. Zlatićevo ima prodavnicu, zadružni dom i četvorogodišnju osnovnu školu, koja je otvorena posle Drugog svetskog rata.

Selo je elektrificirano 60-godina 20. veka, a vodom se snabdeva preko sopstvenih izvora-vodovoda.

Sada na početku 21. veka selo ima četvororazrednu OŠ i privatnu prodavnicu pored škole, koju su otvorili iz roda Vukadinovići.

Nekada je škola bila pun đaka, u današnje vreme ima mali broj đaka iz Zlatićeva, Predanče i Javorja.

Čak je i pred zatvaranjem, jer iz Javorja i predanče već odavno nema ni dece ni stanovnika.

Migracija stanovništva je učinila svoje da sela u planini ostanu pusta.

Zadružni dom sela služio je organizaciji manifestacija, priredba i igranki zimi, u vreme raspusta i državnih praznika.

Kod “krsta” je postavljeno spomen obeležje svim poginulim i žrtvama terora od Bugara i Nemaca u Drugom svetskom ratu iz Zlatićeva, Jakovljeva, Predanče, Ravnog Dela i Gornjeg Dejana i Đorđina.

Na tom mestu se sve do pred kraj XX veka slavio državni praznik 7. jul kao dan ustanka.

Gašenje seoskog vašara u kome se nekad slivala mladost u šarenilu sa svih strana ovog dela Povlasinja doprinelo je u nekom smislu opustošenju sela.

U prethodnim vremenima se tu igralo uz pleh muziku i harmonikaše na nekoliko kola.

Danas n apočetku 21. veka ima još zlatićevaca dobrih majstora zidara i preduzimača pečalbara, koji se mahom naseljavaju u Vlasotince i selo manastirište.

Ima nekih koji imaju vikendice ili čuvaju pčele ili sade krompir i beru voće u toku leta a neki i obrađuju zemlju.

Planinsko selo Zlatićevo na nd,orskoj visini preko 700 metara, sa sunčanim stranama u zaklonu planinskih visova prema Vusu, Dobrom Polju i Javorskoj Čuki i Bukovoj glavi-bilo bih dobro mesto za rekreativni odmor i školu u prirodi.

Treba iskoristiti prirodno blago dveju rečica:Zlatićevske(Male reke) i Bistrice (Goleme reke-Gracke reke-jer sam naziv Bistrica se u narodu pominje tek kod mahale Đorđine, gde se sastaju predančarska rečica Gracka i Golema Reka-koje tek čine reku Bistricu koja se uliva u reku Vlasina kod Donjeg Dejana.

Tu grešku nije niko otklonio jer i selo Bistrica nema nikakve veze sa pojmom naziva reke Bistrice(koja dobuija naziv tek kod mahale Đorđine-G.Dejan, a samo planinsko crnotravsko selo bistrica je dobila naziv prena doseljenicima iz nekog sela Bistrica(verovatno iz Makedonije ili Kosova).

Ostalo je neiskorišćeno prirodno lekovito bilje i šumski plodovi i gljive za stavranje preduslova zdrave hrane iz prirode. Zdrava hrana, voda i čist vazduh su budućnost ovoga kraja.

* * *

Starine i prošlost:

Samo naselje-selo Zlatićevo prema legendi je dobilo naziv po rudi zlata, koja je kopana za vreme rimljana, a livnica (tarapana) bila u Prekop grad.

Postoje mnoge priče koje su zabeležene u Zlatićevu i Predanču-da se i zlatićevskoj reci „ispiralo“ zlato, a da je sam rečica bila puna površinskim zlatnim česticama.

Pričali su stariji zlatićevci, jakovljevci, predančari 1975 i 1976 godine, kako je neka stara i slepa baba u vreme cara Konstantina i za vreme cara Samoila(krajem H veka) ljuškala po sto deteta, vezanih na lelejkama- ljuškama-vezanih jedna na druga na stoletnim bukvama.

Taj potes je negde između Igrišta-Glučinaca i Alabiraca, pa sve do Jakovljeva, gde je mesto Orašačke Širine.

Čak su seljani nailazili na grobove iz vremena rimske imperije na zaravni između Zlatićeva i Jakovljeva i da u jakovljevskom ataru ima ostataka šljaka od rudarenja u vreme rimsog doba i u vremenu pod Turcima.

Priča se da je čak i postoajo tunel iskopina u „zlatićevskoj“ reci-gde je jedan od alabiraca bio albatin-potkivač sa svojom radnjom-puta od škole današnje prema Jakovljevu.

U blizini mahale Čuka se u 6. veku nalazio Rimski grad -vizantijsko utvrđenje.

Tu je bilo 30-40 kuća Rimljana, a groblje je bilo na kosoj strani mahale (sa desne strane reke Bistrice)-vrhu mahale Čuka. Kažu da je tu bilo latinsko groblje

Meštane koju su kasnije naselili ovaj kraj su iz tog razloga zvali latini.

U predelu Košare od mahale Čuka prema reci Bistrici, između mahale Predanča i sela Javorje, postoji Boškov kamen i srpsko groblje čija starost nije ispitana.

*

Mahala Čuka u selo Zlatićevo je pre toga bilo vizantisko naselje iz Prokop Grada.

Utvrđeno je na osnovu nalazišta da je ovo vizantisko utvrđenja iz 6.veka(prema iskopima nastavnika Miroslava Mladenovića postoji zapis o starim nalazištima u Istoriskom muzeju u Leskovcu-posebna opublikacija o tome).

Prema priči Stojana Stojanovića(1882.g) i Vladimira Ilića (1881.g) iz Predanču-u ovim krajevima su pre naselbe Slovena živeli rimljani u Rimskom gradu-Prokop gradu.

To je uzvišenju između Goleme reke (Bistrice) i Male reke(Zlatićevske reke.

Živeli su Grad Prokop-koji s eprostirao do uzvišenja Čuke.

Ovde je bilo je od 20-30 kuća(koliba) i kada su Srbi naseljavali ove krajeve, onda jedno pleme preko planine Galicije preko planinskog dela od Grdelice-je vodilo brobu sa rimljanima, pa mesto predaje je nazvano “Predanča”.

I sam sam nešto “čeprkao” i tu se kao dečak kupao u reku Bistricu u mesto zvano “Kozilište” i nailazio na čudne znakove na kamenu.

Kasnije 1975.godine sam nešto više saznbao od starijih ljudi iz Zlatićeva i predanče o ovom utvrđenju.

ako smo sa zainteresovanim čika Ljubom Ranđelovićem (Čuka) zajedno “kopali” i otkrili velike “naslage” ćeremida i on mi je pokazao gde su bile kolibe i da je to kasnije sve uništeno za pravljenjlje starih kuča u okolnim selima.

Čak mi je pokazao i “Prekop” mesto gde je po predanju Marko Kraljević sa šarcem “ostaviokopitu na kamen”.

Nekada sam kao dete punih osam godina tu prolazio za osnovnu školu i osmogodišnju školu a da nisam imao pojma o istoriji i arheološkim iuskopina u svom rodnom kraju.

Postoje arheološki tragovi da je u mahali Čuka je nekada bilo rimsko(latinsko) groblje.

Tako sam slušao priče da kada su rimljanke (latinke) kukale (naricale), čak se čulo do Niša. Toliko su imale lep glas -tanke , visoke i lepe žene.

Takve žene latinke (rimljanke) bile su: čukinke, javorke i jakoljevke.

Prema predanju tada su srpska plemena pobila rimljane (latine)- a ostavili njihove žene rimljanke(latinke) za sebe kao svoje žene.

Tako zasnivali svoje porodice u ovom kraju.

*

Na vrhu uzvišenja zaseoka Čuka je postojalo rimsko groblje.

U njemu su nalažene iskopine u vidu posuda od gline, srebrne narukvice, pa čak i biseri prema pričama Zorice Stanković(1933.g) iz Predanče)-devojka iz Čuku iz familije Zlatković).

Prema njenoj priči-ona je sa svojom sestrom Najdom (1925.g) i ocem Milivojem (1903.g.) sve to nalazila-pa i stari novac.

Pred kraj 20. veka nema nikakvih ostataka.

Tu su kasnije bile njive i vinogradi, a pred kraj 20. veka sve je isešeno i zaraslo u korov i trnje.

U mahali Čuka su se prvo doselila dva brata Krsta i Nikola, koji su pre toga napravili kolibe za stoku. Doselili su iz sela Boljara, a pre toga sa Kosova. Kazivač Vladimir Ilić valjač(19881.g) Predanča, zapis 1975.g-M.M

*

U mahalu Čuka od Krste i Nikole su nastala prezimena: Zlatković, Ranđelović, Jovanović. Braća bili su Ilija i Zlatko a Lazar bio po familiji.

Krstini sinovi su: Ranđel i Zlatko (umro 1919.g)-živeo 70.godina, a njihovi sinovi: Vidoje(današnja porodica Zlatković), Najdan(žive u Pančevo), Milorad(porodica Ranđelović).

Krsta je rođen u Boljaru oko 1689.godine, a Zlatko oko 1840.godine i bio je na Kosovo kao turska raja, punih devet godina,a kada je došao kući majka ga nije prepoznala.

Zapis: 1975.g.s. Zlatićevo (zaseok Čuka), SO-e Vlasotince

Kazivač: deda Milivoje Zlatković (1903.g), zaseok Čuka Zlatićevo.

Zabeležio: Miroslav mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

*

Po kazivanju Toze Arsića (1881.g-solunac-praunuk Đoke Rabudžinskog) Đoka Rabudžinski je uvek nosio za pojas rabuš i četrdeset godina bio turski kmet u široj okolini sve do Niša. O tome postoje podaci i u srpskoj istoriografiji.

Đoka je pomagao hajduke pa je potom jednom bio optužen da je ubio Turskog Bega zbog „podvođenja“ sestre „na spavanje“ sa turskim Begom.

Prema kazivanju Toze Arsića(Zlatićevo) i Vladimira Ilića (valjač-solunac, Predanča)-zaista je Đoka Rabudžinski ubio turskog bega u Golemu Reku(Bistrica).

Deda Toza Arrsić (1881.g.-solunac) i Vladimir Ilić (1881) 1975.godine u zapisu navode da je Đoku rodila Surka oko 1788.godine u Dejanu(živeo oko 80 godina).

Tozin deda Stojan (živeo 75 godina) mu je ispričao da su naši ubili turskog Bega u Golemu reku 1868.godine.

Đoka Rabudžinski osećao je odgovornost pred svojim narodom kao kmet-sam sebi je presudio. Otrovao se oko 1868.godine.

Sahranjen je prema sopstvenoj želji na tromeđi Zlatićeva, Svođa i Jakovljeva. Od njega potiču Glučinci, Rabudžinci, Badžinci – Miloševići i Milenkovići.

Novac se tada „beležio“ na rabušu u napalionima-20 dinara i dukatima-12 dinara. „jedna kosa recka“ jedan dinar na „rabušu“-drvetu, a „uspravna recka“ bila 10 dinara.

Jedna „polovina“ se davala a druga zadržavala-pa kada se naplaćivalo, onda se to „sparivalo“ kao potvrda da je to taj rabuš naime duga u napalionima, dukatima ili dinarima.

Đoka Rabudžija najviše imao muke od Pavla-paradedu Aleksandra Stankovića iz Zlatićevo. Bio je ovčar kod Ćoku Rabudžiju.

Godine 1866. kad je nosio „porez“(pominje se i u istoriskim spisima kao Đoka Rabudžiunski turski sudija) Turcima u Nišu; nije mogao da se popne na konja(sa konjem je odlazio i vraćao se od Niša do Zlatićeva).

Turci ga kačili na konja. Kada je Karađorđe Petrović (vođa prvog srpskog ustanka 1804.godine protivu Turaka) poginuo-selo Zlatićevo je bilo naseljeno. Mnogi stariji su pamtili priče o boju na Čegru.

Zapis 1975.godine, zaseok Predanča (G.Dejan), SO-e Vlasotince

Kazivač:Deda Vladimir Ilić(1881) valjač Predanča.

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica i lokalni etnolog

*

U ovim krajevima u 18-19 veku je bilo rudarenje i tada su pravljene „vade“ preko kojih se ruda vodom prenosila do „jezerca“ i tu prečišćavala prirodnim putem, pa onda se topila u Vidnjama(topionice gvožđa)-a kovalo gvožđe, pravile sablje i oruđe u samokovima-a sve je to radilo na strojevima koje je pokretala voda na potocima i reci Bistrici.

I danas ima ostataka u vidu „troske“ ili „šljake“ u mahali Igrište u Zlatićevu, Jakovljevu, Javorju(Vidnja mesto postoji u reku Bistricu kod Javorja), Predanči(Gornji Dejan) i Mankićevu(Ramni Del) i u crnotravskom kraju-drugih sela.

U SELO Zlatićevo postoje dva veoma stara groblja prema spomenicima. Jedno groblje koje je već uraslo u šipražje je staro srpsko groblje sa starim spomenicima kod kuće Branka Milenkovića-Gooli Rid(kod „Krst“).

Obilazeći to groblje 1975.godine sam jedino mogao da nacrtam izgled nekih spomenika i pročitam neke podatke o starini njihovih predaka. O njima više niko ne brine. To je naše istirsko nasleđe.

Verujem da je i ovde harala kuga („čuma“) pa je tako „otvoreno“ groblje niže kod današnje škole, gde inače postoji MIRO-sveto drvo kod Srba, kao i na „Krst“ blizu prvog groblja na većoj nadmorskoj visini, gde je ispod hrasta-Miroa održavan vašar i sabor za vreme 7. jula.

Kod groblja kod škole prema kazivanju starijih ljudi 70. godina 20. veka( a i danas se priča na početku 21. veka) da je na putu od škole prema kućama Arsića, s desne strane zlatićevske rečice(naspram Igrišta) bila nekada crkva.

Lično su mi te 1975.godine bile pokazivane zidine, a kažu i dana s postoje ostaci. Mnogi su taj materijal koristili u gradnju svojih kuća.

Pošto postoje dva groblja-a u voćnjaku jednog od Miloševića tih godina sam čuo priču da je tu nalazio mnoge iskopine-predmete.

Da li je ta nestražena crkva bila Rimska-a moguće je da je tako, pošto se u blizini nalazila rimska naselja-utvrđenja i latinska groblja. Arheolozi nisu istraživali ovaj kraj.

Zabeleženo je da je u ovim krajevima „čuma“ harala tri puta, a najžešća u ovom kraju 1437-1439.godine i 1710. godine, gde je mnogo stanovništvo pomrlo a drugo se raselilo.

*

Zlatićevci su uvek borili za slobodu i učestvovali u bunama protivu petovekovnog ropstva Turaka, kao i u balkanskim, prvom i Drugom svetskom ratu.

Ovde se još pamte i prepričavaju vremena kada se hajdukovalo i jatakovalo. Mnoge su pesme ovde među guslarima ispevane i snjelidbama i pečalbarenjem prenošene u neke druge krajeve u Srbiji.

Ovde su se sklanjali mnogi borci za slobodu u svim vremenima i bežanijama u pogledu biološkog opstanka Srba.

Zato nije ni čudo što je pisac ovog članka zapisivao mnoge pesme i pripovedanja iz različitih delova bivše stare Jugoslavije, pa i Grčke i Bugarske.

*

Đoka Rabudžinski u 19. veku pomagao je narod i hajduke u ovom kraju kao turski kmet i sudija punih 40.godina(sve do Niša) u vreme vladavine pod turcima.

Ubio Bega jer je hteo da spava sa njegovom sestrom( i sa optužbom da pomaže hajduke)- posle odlaska u Niš, odlučio i sam sebi presudio. Otruo se.

Sahranjen po sopstvenoj želji na tromeĐi utrine sela: Zlatićevo-Svođe-Jakovljevo-prema kazivanju Toze Arsića (1881.g-zapis 1975.g)-Đokinog paraunuka.

*

Prema kazivanju deda Toze Arsića(1881.g)iz Zalatićeva-hajduci su bili veseli ljudi i otpevušio je ovu hajdučku pesmu:

“Oganj gore jagodo

Ogenj na Janin planini

Tu se momci zbiraju

Pa devojke biraju

Na dva momka devojka

a Jovanu samome

jedna dobra devojka“

Zapis 1975.g selo Zlatićevo

Zabeležio: Miroslav Madenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince.

*

ISTORIJA

Spisak poginulih boraca i od terora fašizma, za vreme Drugog svetskog rata Vlasotinca i okoline (Iz knjige Petar Stanković-Ljuba:- „VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJAMA 1903-1945, Vlasotince 1979.g.“)

Poginuli borci u NOR-u i žrtve faišističkog terora 1941-1945.g.(Zlatićevo i Predanča):

1.) Vlajko S. Stanković (Predanča-iz Đorđine, G. Dejan), od Bugara 25.6. 1943.godine, Babušnica;

2.) Ranđel (Stanka) Mladenović (Bagrovit-Predanča), od Bugara 30.8.1943.godine, Predanča;

3.) Milica M. Milenković , od Bugara 30.8.1943.godine, Zlatićevo;

4.) Milan Marjanović (Predanča-Marjanov unuk, solunac, Đorđine-G.Dejan) od Bugara 22.5.1943.godine, Babušnica;

5.) Vladimir. S. Ilić, od Bugara 18.3.1944.godine, D. Dejan;

6.) Todor Milošević, od Bugara 18.3.1944.godine, Zlatićevo;

7.) Svetozar S. Jovanović, od Bugara 18.3.1944.godine, Bugarska;

8.) Josim Veličković, od Bugara 20.9.1944.godine, Bugarska;

9.) Tihomir R. Dimitrijević, od Bugara 21.8.1944.godine, Predejane-12/22 divizija;

10.) Vojislav S. Jovanović, od Četnika, Lipovica 12/22.divizije. NOP;

11.) Milivoje G. Mladenović (Predanča-Ravnište) umro 1944/45.g. u bolnici u Plovdin u Bugarskoj u vremenu internacije 1943.godine.

* * *

ĐORĐE KOMITA

Mori Đurđo, sestro Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Izlegni si na pendžer, Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Da gi vidiš, sestro mori Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Kude proode komite, sestro Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Napred odi, mori sestro Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo,

 

Barjaktar Đorđe, sestro Đurđo

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Kude Bega idu, sestro Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Da mu plate svadbarinu, Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Kroz orašačko polje proojdoše,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Puče puška iz gusti orasi,

Ama nama, mori sestro Đurđo,

 

Te pogodi Đorđe komitu, Đurđo,

Ama nama, mori sestro Đurđo.

 

Jul 2008.godine, Vlasotince

(Izvor: PEČALOVINA(zbirka pesama na dijalektu juga Srbije), Autor:Miroslav B. Mladenović Mirac,2011.godine, Vlasotince, strana: 84-85)

* * *

Zanimljivosti iz života:

Miladin Veličković iz Zlatićevo nosio dizluci.

Spasa-rabudžinski je bio kicoš-nosio je tosku.

Najveći kicoš bio je Petronije iz Dejan.

Najbogatiji u Zlatićevo bio je Miladin (imao 13 deteta)-Jemka i Janika se udavile u reku, a Kita izgorela u oganj.

Najsiromašniji je bio Milojko Đorin iz Dejan, tražio po selo i prosio-imao četiri deteta.

Za vreme turske vlasti, turci su preko seoskih kmetova sprovodili svoju vlast i zakone propisane u Carigradu.

U Dejan su Turci živeli u Garine.

Na premlaz (mesec maj-dan ovčara) negde oko 1872.godine Dejanci, Zlatićevci i Predančari su oterali oko 2 000 ovaca u Kozilsku reku(Bistrica).

Tada se zametnula kavga oko vlasništva Bukove Glave(bukov kompleks paše i šume na nadmorskoj visini od 900-1336m) između kozilca sa jedne i Dejanaca, zlatićevaca i predančara sa druge strane. Kavgu je zametnuo deda Ilija iz Gabrovit(Predanča).

Milinka Badžinskog(Zlatićevo( su ubili iz pištolja kozilci, a na drugoj strani ubijen je i kozilac Stanoje.

Sve su ih Turci pozatvarali.

Seoski starešina sa kmetom se dogovrili da livadu na Bukovu Glavu podele deci siročetama onih koji su poginuli u kavgi oko vlasništva Bukove Glave.

Ali je sudija bio potplaćen, došao s konja u Javorje i dao je kozilcima, Podignut spomen kozilcu označavao je i čija je dokle Bukova glava.

Dejanci su taj spomenik(u vidu kamena-krajputaša) pomerali od mesta Rudine(kod Miloradovu njivu Đorđevića iz Predanču)-na krstoputini puta za Predanču, onda mesto Dragojčevicu(prema Bukovoj Glavi) i Polomu(prema potoku Gracka-prema selu Ravna Gora)-prema kozilskoj reci(Bistrici).

Onda su ga kozilci ponovo tamo vraćali, pa je potplaćivanjem turske vlasti kamen-međaš stavljen na Rudine, kojije tu stajao do 60.godina 20. veka.

Posle se za Bukovu glavu parničilo-suđenje je trajalo čak u Prizrenu.

Vučko Stojanović(iz Mrtvicu-Zlatićevo) je dobio Kozilce na sud, a Stojica(Javrje) je išao peške do Prizrena na suđenje i dobio Bukovu Glavu.

Turski Iljam-tapija ili ugovor od imanja opštinsko nalazio se u Dobro Polje u crkvu punih 30 godina, da bi kasnije Iljam-tapiju ili ugovor kupila kozilska opštinska-a parničar je bio Stoica iz Javorje.

Vučko(Zlatićevo) je preko suda (Kadija bio iz Leskovca) dobio Iljam-tapiju ili ugovor o vlasništvu Bukove Glave i dao Stoici iz Javorja.

Ljudi su kavge-svađe započinjali oko imanja, za međe, za krađe, za vođenje ora(narodnog kola), za devojke na saborima(vašarima)-a nekad su potezali noževe, pa i pištolje i tako padale ljudske glave.

Tako je oko zauzimanja imanja u predančarski-dejanski atar( I dan danas livada nosi naziv Vučkova livada). Vučko Stojanović(iz Mrtvicu-Zlatićevo) iz pištolja ubio Vlajka Đokića.

Taj Vučko je bio lopov-nije radio, pa je živeo od pljačke. Tada je bio kimet Stojan rabudžinski iz Zlatićevo.

Lopov je bio i Đokić Vukadin, koji je nosio pištolj(revolver).

Pucao od konja, jurili žene, pljačkali u Javorje-kod Mladena Kurtu(mahala Kurtinci) u Javorje.

Mesene im pogače i na njoj stavljali napalioni, pa noću „Kocu“-Iliju iz Bagrovit(Predanča) ranili, pa je tako „Koca“-Ilija klecao i kasnije umro.

To su uradili Vuča Stanković iz Dejana i Vukadin Stojanović.

Posle toga su ih osudile turske vlasti u zatvoru okovali sa 20 kilograma železa.

Njihove porodice su im trpele gladne a njihovo imanje je kupio Stoilko Stranjevac(selo Stranjevo-Dobroviš).

Iz zatvora su izašli posle oslobođenja od Turaka 1878.godine.

Zlatićevo-Čuka: U Lazarice su išle do sredine 20 veka sledeće devojke:-Zorica Zlatković (1934.g-Čuka), Mira Ranđelović (1937.g-Čuka), Mira Stanković (1935.g-Igrište, Ilić Stana (1935.g-Čuka) i druge povremeno u grupi iz sela Zlatićevo.

Zapis 1975.godine. zaseok Predanča (G.Dejan), SO-e Vlasotince

Kazivač: Deda Vladimir Ilić(1881) valjač Predanča.

Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica i lokalni etnolog

*

Upadljiva je dugovečnost meštana Zlatićeva: Mladen Grujić (116 godina), Mijalko „Badžinski“ (112 godina), Kita Mladenović (103. godine), Cone(Stojan) „Gluvča“ (100 godina).

* * *

Obrazovanje i društveni život:

Inače pre postojanja OŠ u selu Gornji Dejan, deca su pohađala školu četvororazrednu u Donji Dejan, a za vreme Turaka u selo Kruševica (gde su stanovala u crkveni konak).

Deda Toza Arsić(1881.godine) u zapisu iz 1975.godine rekao da kad je bio dete – iz sela Zlatićeva u školu u Kruševici išla su samo dva učenika:Đorđe Đokić(Živkovci) i Mladen Stojanović(iz Mrtvice).

Posle toga je otvorena škola uD.Dejanu. Pošto je bilo veoma daleko škola, seljani žalili banovini u Skoplje i dobili su učitelja i učila.

Deca su išla u školu (opismenjavala se) u kuću deda Svetozara Arsića.

Kasnije prva škola je u Zlatićevo je otvorena u kući posle Drugog svetskog rata u kući 1946.godine Radivoje Stojanovića .

Pre toga su deca iškla u školu u selo G.Dejan, koja je osnovana 1936 godine. Koja radila do 1950. godine u privatnoj kući, da bi seljani uz pomoć opštine sagradili novu školu.

Prvi učitelj je bio Branisalv Spasić. Najduže su službovali učitelji:Vitomir Mladenović, Nenad Lazarević, Snežana Krstić i Svetlana Spasić.

Otvaranjem škole (prvo u privatnoj zgradi) a posle i izgradnjom zgrade OŠ u selo Zlatićevo posle Drugog svetskog rata, četvororazrednu OŠ su pohađala od 1954. godine i deca iz zaseoka Predanča, a 1959. godine i deca iz sela Javorje.

Četvororazredna osnovna škola u selo Zlatićevo je bilo istureno odeljenje OŠ „Dositej Obradović“ seča Svođe u opštini Vlasotince.

Tako tih 60- 70. godina 20 veka nas je bilo najviše učenika u skamijama u četvororazrednoj osnovnoj školi sela Zlatićevo.

Svako od nas se seća prvog partizanskog učitelja Vitomira Mladenovića iz sela Jakovljevo.

Deca iz sela Zlatićeva i okolnih sela su pohađala osmogodišnju osnovnu školu „Dositej Obradović“u selo Svođe, putujući dnevno na desetine i više kilometara dnevno kozjim stazama kroz bukovu šumu i zimske zaleđene vododeline.

Od učenika koji su pohađali četvorarzrednu OŠ u selo Zlatićevo, potom nastavili kao ptva generacija posle Drugog svetskog rata(godište 1946.) iz sela:Zlatićevo, Predanča i Javorje- mnogo njih je steklo visko obrazovanje.

Tako među prvim školovanim žiteljima sela Zlatićeva ima: kvaliufikovanih majstora, preduzimača, tekstilca, učitelja, nastavnika, profesora, inžinjera i među potomcima čak i doktora nauka.

Da nabrojimo samo neka stečena zvanja:

-Đokić Ratko(vojni oficir), Novica Đokić( s višom ekonomska škoa – bio sekretar „robne kuće“ u Leskovcu), Ratko Đokić(2) građevinski ižinjer – kao mlađi brat Sretko Đokić, Čedomir Mladenović(viša škola), Mladenović Stanimir (nastavnik matematike i direktor škole u Sastav Reka), brat i sestra: Ratko i Smilja Ilić iz zaseoka Čuka-profesori, kao i potomak Aleksandra Stankovića:- Dragan Stanković doktor nauke u oblasti narodne književnosti i profesor fakulteta i dr.

Najvažnije da su svi među onima koji su završaili OŠ u Zlatićevu postali dobri ljudi i uspešni preduzetnici i formirali svoje porodice.

Od svih kojima je ostalo pamćenje u narodu su iz roda Aleksići: Krista Aleksić i Stanomir Aleksić koji su bili društveno aktivni, a i ostali iz tog roda koji su bili uspešni trgovci u Dejan i selo Svođe.

Sa svojom društvenom aktivnošću su se isticali iz rodova Stojanić iz Boškovci, kao i iz roda Veličković, Milošević, Arsić, Ilić (Živkovci) , Stojanović Radivoje (Glučinci),Vukadinović, Jovanović Jordan i drugih rodova.

Mnogi od njih su bili aktivni poput Radivoje Stojanovića u mesnoj zajednici i u u izgradnji SPOMEN obeležja palim u borbi za oslobođenje od fašizma u Drugom svetskom ratu na potesu „Krst“.

Mnogo njih je ulžilo ebe u društvenom životu i akcijama na prosecanju puta od Donjeg Dejana, preko Đorđina, Zimovišta do Zlatićeva, kao i u igradnji škole i seoskog doma i elektrifikaciji sela i dovoda vode.

Mnoge treba zapamtiti poput Milana Ilića(Živkovci), Simu Stojanovića „političara“ i druge koji su se u selu isticali sa svojim društvenim aktivnostima u selo.

Nek as ene zaboravi i aktivnost Novice Anđelkovića (Živkovci) koji je u vremenu pogrešnih koraka društvene aktivnosti dao i svoj život-iako je bio dobar čovek i vredan pečalbar.

Mnogo njih zbog svoje polupismenosti i neznanja su prerano otišli sa ovoga sveta.

* * *

VRCANI

K’d beo 63. godine 20. veka

Pečalbar-ciglar i crepar

U Natalinci, kraj Topolu,

 

A Onda, u kasine godine,

U Aranđelovac, Veliku Planu,

Palanku, Smederevo, Kragujevac,

 

U sela:Markovac, Kolare, Kloku,

Na nas Srbijanci s jug Srbije,

Ete, Šumadinci i Smederevci,

Nadenuše nadimak „Vrcani“.

 

Dobismo ga po našu-

Južnjačku-reč:vrca“,

Koja znači: kanap.

 

I danas se često čuje:

„Vrži si vrcu na pantalone.“

„Vrcu si zabrail da vržeš.“

„Podaj mi vrcu da viskam“.

„S vrcu si otido doleko“.

 

„Ciglarski kalup,

Mistriju i malterku

Uvrzal sam vrce,

Pa sve toj turil

U pečalbarsku torbu.“

 

Često kada se potraži,

Neko od zemljaci iz kraj,

Onda se od Šumadinci,

Ovako, uz zajebanciju, čuje:

„A onaj vrcan, znamo ga“.

 

Tako, ete, svud kude smo,

Nas po južnjački dijalekt:

Sa Vlasinu, Crnu Travu,

Iz sela od vlasotinački kraj

Prepoznaju po reči,

Pa i po vrcu-kanap.

 

Mi smo uvek šaldžije,

Često znamo da se našalimo

I na sopstven račun.

 

Nikad se ne ljutimo

Što nam, ete, Šumadinci,

Nadenuli nadimak:“Vrcani“.

 

S tpj se ponosimo,

I nikad se ne odričemo

Od svoj koren i svoj zavičaj.

 

20.jul 2010.godine, Vlasotince

(Izvor: ABER SA PLANINE (zbirka pesama na dijalektu juga Srbije), Autor: Miroslav B Mladenović Mirac, 2011.godine, Vlasotince strana 69-70 )

* * *

BUĐENJA U SEĆANJIMA

 

Put dug a nejake noge,

Noge uvrzane vrcama,

Namokrene vunene čarape,

Teško i mokro odelo,

Klašnjeno sa zakrpama.

 

A ispod prtena košulja,

Sa pamučnim ogrljakom,

Starim kačketom na glavi.

Na ramenu mokar andžik,

S nekolko sveske i plajvezom,

 

I gletavim r’ženim ‘lebom,

S belo sirenje u krpu-

Teško su breme mojih godina.

 

Bledunjav, sa svežim mislima,

Štrapkam po blatnoj smolnici,

Zlatićevske crvene bogomolje,

Toleći glad mladom bukovinom.

 

Osećam miris prvih ljubičica,

Čekam zažarene, namamljive,

Slasne šumske jagode.

 

Smelo preskakanje plotova

Da bi se ukrale krastavice,

I prve divlje crešnje-

Dani su mog lepog sećanja.

 

Odvajanje tuđoselaca

U đačke klupe,

Plaćanje lista sveske cel’ dinar,

Da bi se uleglo među Svođanie,

Krađa jaja iz kokošarnika,

Za čašćanje kod Turćina-

Skupa je cena tuđoselaca.

 

Obaljanje za slavu sela,

Jurnjava kolcima

Zbog mlatenja kakavaca i vodunki,

Krađa dudinjki.

 

Nazivanje pogrdnim imenima,

Svađe i krvavi nosevi,

Rascvetane pantalone,

S presudom vođi grupe,

Za neposlušnost nejakima-

Zakon je volja jačeg.

 

Ravnopravnost u igri krpenjačom

I loptom od kravlje dlake,

Jurnjava za lukavom vevericom,

Gađanje vrhova goruna,

Zimska vožnja tojagama.

 

Pisanje i učenje na prozoru,

Stojeći pred svetiljkom,

Limenim gasarčetom ili duderkom,

Sušenje navošta i čarapa,

Pored ognjišta na tronoškama.

 

Snevanje nedoživenog

Na tvrdoj ragoži,

Ili na šuškavoj slamarici,

Napunjenoj slamom

Ili suvim lišćem bukovine.

Sedenjke i lupenjke,

Jesenje svadbe, ženidbe i udadbe.

 

Prolećno igranje s jaganjcima,

Teška kosidba i lepe slave,

Nervozne majke i blagi očevi,

Odlazak i dolazak pečalbara.

Čekanje petkom na bonbone,

Igranje džilitima i bikovima.

 

Gulenje prve bukove mazge

I pravljenje dečjih kotarki.

Obrtanje vodenica od šašinjki,

Obešenjačko povijanje pavita,

Ovčarsko sviranje i podvijanje,

Pripevanje i nadpevanje:

 

„Belo, belo ogledalo, Nado le,

Ogledalo, prevaralo, Joso bre“;

Odziv druge devojke ovčarice:

„I,i,i,…hu,hu,hu,…“.

 

Prvo dirkanje s ovčaricama,

Razmena vezanih maramica

I šarenih ogledalca,

Prva zaljubljivanja i tugovanja.

 

Kovanje života u snovima,

Rastanak sa ovčarima i drugarima,

Težak put u nepoznate daljine,

I dan današnji budim

U setnim i dragim sećanjima.

 

Kruševica, maj 1978.godine

 

(Izvor: PLANINSKA ORATA, Autor: Miroslav B Mladenović Mirac, 2008.godine, Vlasotince, strana: 37-40 )

* * *

Poreklo rodova i prezimena po mahalama:

Zaseok Č u k a:

– Rod ZDRAVKINI:-Prezimena: Ilić, krsna slava: Sv- Đorđe („posna“)-poreklo sa Kosova;

– Rod M o g a r a n o v i:-Prezimena: Zlatković i Ranđelović, krsna slava: sv. Đorđe („posna“)-poreklo sa Kosova;

– Rod L u l i n c i:– rezime Jovanović, krsna slava:sv. Jovan, poreklo iz Badžinci(Zlatićevo).

*

Mahala B o š k o v c i:

-Rod Todorović -krsn. sl. Sveti Jovan, rodonačelnik Todor se prizetio iz jakovljevo;

– Rod Stojanović-krsna slava: Đurđevdan,

– Rod Cvetanović-krsna slava: Đurđevdan,

– Rod Veličković-krsna slava: Sv. Đorđe („posna),

– Rod Dimitrijević.

*

Mahala G r u j i n c i:

-Rod Veličković (naseljeni u mahalu Boškovci-P a d i n a), Aleksić (naseljeni u mahalu Alabirci-Dolina)-istog roda, krsna slava: Sv. Đorđe („posne“)-imaju istog rodnačelnika Mladena i naseljeni su višetapno preko sela Gare u Zlatićevo (Aleksići u tursku kuću posle oslobođenja od Turaka 1878.g.);

– Rod Ž i v k o v c i:-Prezimena: Ilić (poreklo iz Saramandini-Lopušnja, tamo ubio Turčina pa pobegao, a doselili se u Lopušlju iz nekog sela kod Niša „zbog krvnine“))-krsna slava: Sv. Jovan; Đokić(1) , Anđelković (doseljeni iz s. Svođe);

*

Mahala B a dž i n c i:

-Rod: Milošević, Milenković-Mijalko i Miladin kovvači nisu imali mušku decu, pa su „prizetili“ za svoje ćerke lepe cigane iuz Svođa. Među sobom su se oslovljavali sa „baѕo“, pa je i sam rod dobio naziv BADŽINCI.Kkrsna slava: Sv: Jovan;

– Mahala R a b u dž i n c i

-Rod je dobio naziv prema ĐOKI „rabudžinskog“ koji je bio turski kmet i na „rabušu“ sve beležio i naplaćivao „turski porez“. Od Đoke rabuѕinca potiču GLUČNICI (Stojanović, Vukadinović, Stanković, Arsić, Milošević, Milenković– mnogi su bili sluge, bili prizećeni i „na zemlju“ uzimali krsne slave a neki su zadržali svoju slavu).

Poteklo ĐOKE „rabudžinskog“ je od CEKINCI iz s. Borin Dol („Vlasina“-D.Dejan), a rođen je negde oko 1737.g. u G.Dejan.

-Mahala A l a b i r c i:

Prezimena: Đokić, Arsić, Milošević-poreklo Đokića sa Kopaonika, doselili se u G.Dejan kod „dućan“ Veličkovića, potom s eprizetili u s. Zlatićevo u rod Đoke rabudžinskog.

– Mahala I g r i š t e:

Prezimena: Mladenović, Stojanović, Vukadinović, Stanković(1), Stanković(2)-„Čubrikini“ ih ima u s. Svođe. Veći deo slave krsnu slavu: sv. Đorđu (posnu“- u višetapnom raseljavanju naselili se iz gara u „turske kuće“ posle oslobođenja od Turaka 1878.godine.

* * *

Poreklo prezimena Ilić, Zlatković, Ranđelović(zaseok ČUKA-rodovi: Zdravkini, Mogaranovci i Lulinci):

Poreklo naseljavanja-Sa Kosova preko sela Boljare (koji su u daljem srodstvo sa rodovima koji slave Sveti Đorđu „posnu“ a naseljeni sa Kosova.

Prezimena: Ilić, Zlatković, Ranđelović

Krsna slava: Sv. Đorđe („posna“ slava)

Rodonačelnik:

Nikola i Krsta (rođena braća) i Lazar po familiji, u kome se prizetio jedan od roda Jovanović iz Badžinci(Zlatićevo)

Rod Z D R A V K I N I:

Rod nosi naziv prema baba Zdravki.

Krsta (rođen oko 1689.g. u s. Boljare):- Ranđel i Zlatko

Ranđel: Milten

Zaltko(1849-1919)- Pejka: Vidoje (današnja familija Zlatković) i Najdan (živi familija u Pančevo)

Nikola:- Stanoje i Ilija

Stanoje:- Blagoje

*

Poznat rodoslov:

Ilija:- Lepoja, Stanija, Arsa i Mihajlo ( Mikail)

Ilić Arsa se nije ženio, nastradao mlad u šumi

Ilić Mihajlo se prizetio pored Leskovca. Njegova praunuka se udala za potomka Krstinog sina Ranđela.

Ilić Lepoja (1912.poginuo u prvi blkanski rat)-Živka:- Milivoje, Milutin, Milja(udata u Predanču za Milana Jovanovića-pog. u Prvi sv. rat), Keva (rođ. 1882.g.udata za Milana Ilića u Predanču-solunac, -rod Mladenović),

Milka(udata u Predanču za Dragutina Mladenovića-odseljeni u Soko Banju) i Stana udata za Kristu Aleksića u Zlatićevo.

Milivoje Ilić( ):-Desimirka (devojačko Ilić, Ivje, ćerka Vladimira „valjača“-solunca, Predanča):-Stojadin(1934.g.), Svetislav, Stamenko, Leposava.

Stojadin Ilić (1934)-Stojanka(devojačko Glišić, Jakovljevo):-Sretko, Dragan i Zoran. Stojadin se dva puta ženio.

Prva žena mu je bila Grozdena Jović (Jakovljevo) –umrla. Nije imao sa njom dece.

Svetislav Ilić-Danica(s.Donje Gare):- Stojanča, Miroslav, Divna (udata za Radeta Stojanovića u Jakovljevo).

Stamenko Ilić-Milunka Zlatković(Čuka, Zlatićevo):-Slaviša, Rade.

Ilić Leposava se udala u Gornji Dejan za Živorada Veljkovića. Sada živi sa sinovima Nebojšom i Miloradom u Smederevskoj Palanci.

Ilić Milutin („Pindža“)- Natalija:-Stojanča, Ljubomir(Ljuba), Stana, Zorica.

Stojanča Ilić-Leposava (Javorje):-Dragan, Dobrica (udata u Jakovljevo za Najdana)-imaju 5 sinova, iselili se po Makedoniju(s. Pepelište)-tera ringišpil a to je Arsino(Mladenović) staro kumstvo iz Predanču u Jakovljevo.

Ljubomir(Ljuba) Ilić- Dobrina (Badžinci-Mijalkova,

ćerka Antanasa, živeo oko 90.g.-njegova žena iz Zimovište od Stanković):Ratko, Smilja (udata u Kruševac).

Stana se udala za Stanoju Stančića u Predanču. Njihova deca su: Smilja, Zorica, Verica i Radomir.

Milja Ilić se udala za Milana Jovanovića (poginuo u prvi svetski rat) u Predanču. Njihova deca su: Ljubica (Ljuba), Lazar, Dimitrije, Keva i Danica.

Ljubica se udala za Damnjana Stojanovića(poginuo 1940.g.od Bukve) u Predanču(prizeten brat Svetozar sa Damnjanom iz Petkovci-Javorje posle pogibije oca u prvi svetski rat u rod Mladenović-Arsa). Njihova deca su: Marija, Ikonija i Zorica.

Lazar Jovanović(1912)-Julka(iz R.Del):-Stanomir, Ruža, Mira i Jovan(1948).

Dimitrije Petrović-Savka:-Aleksandar(Aca), Dušan i Mara (udata u Stočići uRavnu Goru)

Keva se nije udavala.

Danica se udala u Ravni Del u rod Mitrović.

Lepojina ćerka Stana se udala za Kristu Aleksića u Zlatićevo.

Imaju decu: Stanomir i još jednog sina.

Aleksić Stanomir – Persida:- Aleskić Dragiša i Aleskić Radomir.

Radomir se oženio Stanicom.

Milka Ilić se udala za Dragutina Mladenovića (u Predanču-rodoslov Mladenović i odseljeni u Soko Banju na Podinu)

Ilić Stanija.- Vladimir,

Vladimir Ilić-Darinka(Stanojević, s. Kozilo):- Vitomir (1925), Gradomir (1933), Dragoljub(1932), Novica (1937), Rada (1926-udata za Jovana Petrovića u Predanču) i Draginja udata za Stojana Đorđevića u Zimovište (G.Dejan).

Ilić Vitomir(1925)-Mileva-imali su 3 sina i jednu ćerku.

Novica Ilić-Dobrinka (mahala Boškovci):-Slobodan i Dobrica. Žive u Čuku.

Dragoljub Ilić-Rada (Javorje):-Stanomir.

Gradomir Ilić-Danica:- imali su jedno dete.

*

Zapis: 1975.g., 2010.g., 2013. godine, mahala Čuka selo Zlatićevo i Vlasotince

Kazivači: Zlatković Miloje(Milivoje), Zlatković(Stanković Zorica), Ranđelović Tomislav i Stojadin Ilić (1934.g.) zaseok Čuka selo Zlatićevo, Predanča i Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

*

Rod M O G A R A N O V I:

Rod nosi naziv po tome što su sve do sredine 20. veka u rodu se kao jedinim sredstvpm u borbi za biološki opstanak služili magaretom.

Na našem dijalektu, domaća životinja Magare ima naziv M o g a r e; pa je tako i rod dobio naziv M o g a r a n c i.

Rodoslov Zlatković i Ranđelović Čuka Zlatićevo:

Krsta(rođen u s. Boljare oko 1689.g.) : – Arandjel (Ranđel) i Zlatko(1849-1919), Ranđel(Aranđel), Kata

Zlatko-Pejka : Vidoje, Najdan(familija živi u Pančevo),

Vidoje Zlatković-Miloje (Milivoje),

Zlatković Miloje-Milivoje, (rođen 1903.živeo 86.g.-samo je on ostao živ od devet deteti, svi su pomrli od tifusa))- Savka (živela 77.g, devojka iz Jakovljevo):- Stojan (rođen 1927.g.odselio se u Kragujevac,), Najda (1922.g.-udata u Predanču za Mihajla Ilića),

Petronije (umro mlad sa 22.godine života-zapalenje pluća za vreme Drugog svetskog rata), Zorka (1933.g.-udata u Predanču za Jovana Stankovića),

Đura (1937.g.-odseljen u Čonoplje-Vojvodina), Josif(1940.g.-odselio se u Vlasotince), Milunka (1944.g-udata za Stamenka Ilića u Čuku-Zlatićevo).

Zlatković Stojan-Milosava (Kračinove,s.D.Gare):-Duško(u Banat), Stana (u Banat).

Zlatković Đura (1937)-Vidosava (Stojanović, Predanča, 1938):-Dragan i Nenad-žive u Čonoplje (Vojvodina).

Zlatković Josif(1940)-Lenka (1943, Stančić-unuka Dragutina, otac Desimir poginuo u drugi svetski rat, Predanča):-Slovenka i Rade-žive u Vlasotince.

*

Zanimljivo je da su bili stari kumovi Zlatkovići iz Čuku(Zlatićevo) na rod: Mladenović (Ilić) Arse i Božane iz zaseoka Predanča(G.Dejan)- su imali tri ćerke i tako se staro kumstvo prekinulo.

Mladenovići (Ilići) su zaseljeni iz Levenove(G.Dejan) i slave istu krsnu slavu Sv. Đorđu “posnu”kao i Zlatkovići(Ilići) iz Čuku(Zlatićevo), a rod Zlatković(Ilić) potiče sa Kosova-onda se nameće zaključak da je i rod Mladenović(Predanča-Levenove-G.Dejan) takođe poreklom sa Kosova.

*

Aranđel (Ranđel):- Milten

Ranđelović Milten:-Milorad, Ljubomir i ćerka

Ranđelović Milorad :- Mira (udata u Predanču za Josifa Đorđevića), Tomislav (rođen 1949.g.,prizećen u D.Lomicu-živi sa porodicom u Vlasotice) i Dobrivoje -sinovi: Jova i Vlasta(žive u Vlasotince pored restorana „Šešir“.

Ranđelović Ljubomir-Nada:- Stanko i Stanoje koji su se odelili u Vojvodinu (u Kulu).

*

Zapis: 1975.g., 2010.g., 2013. godine, mahala Čuka selo Zlatićevo i Vlasotince

Kazivači: Zlatković Miloje(Milivoje), Zlatković(Stanković Zorica), Ranđelović Tomislav i Stojadin Ilić (1934.g.) zaseok Čuka selo Zlatićevo, Predanča i Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

*

Krsna slava: Sveti Đorđe -Posna“ (Sveti Alimpije)-takav naziv slave Sveti Đorđe ne postoji u crkvenom lalendaru, te je tu neka „skrivalica“ u pogledu ili nekog bekstavo Turskog zukuma ili „krvne osvete“

*

Selo Zlatićevo:mahala ČUKA:

Toma Ranđelović kazivač 1949.g:

– deda Milten brat sa deda Zlatkom, a njihov otac Ranđel, slave posnu Sveti Đorđu.

– Kaže da se i u njihovu familiju neki prezivaju Ranđelović, a neki Zlatković, jer ih tako prijavljivale nepismene babe u crkvu posle krštenja.

Stric mu je bio Ljuba Ranđelović otac Stanka i Stanoje koji su se odelili u Vojvodinu.

Zlatkov sin je bio Milivoj(Miloje)e, a prezivaju se Zlatković:Josa, Đura i sestre:Zorica , Lenka i Najda(najstarija 1925.g).

Toma živi u Vlasotince, a žena iz Donju Lomnicu.. Avgust 2010. godine, zapis u Vlasotincu ( Podvukao M.M).

*

Rod L u l i n c i

Ovaj rod ima prezime Jovanović, a krsnu slavu ima Sv. Ranđel. Naseljen (prizećen )iz roda B a dž i n c i sela Zlatićevo u rod deda Lazarovi u zaseok Čuka..

U tom rodu se pamti Jordan Jovanović, koji je štapom kolo vodio i niko nije smeo da se pusti iz kola, jer je “štapom pretio”.

Pamti se i njegova žena Julijana koja je često sedela na klupu pod šimširom dok smo tu kao đaci prolazili kroz Čuku za školu u Zlatićevo.

Prema tom šimširu i lepoj Julijani sam napisao i rodoljubivu pesmu o komiti Đorđu.(Podvukao M.M)

Iz roda je ostao potomak Profir sa svojom porodicom, sa ocem Lukom Jovanovićem -žive u zaseok Čuka. Luka je veliki šaldžija.

Iz ovog roda se pamti baba Ruža (udata u Stojanović u Predanču) koja je živela više od 90 godina –do druge polovine 20. veka.

*

Zapis: 1975.g., 2010.g., 2013. godine, mahala Čuka selo Zlatićevo i Vlasotince

Kazivači: Zlatković Miloje(Milivoje), Zlatković(Stanković Zorica), Ranđelović Tomislav i Stojadin Ilić (1934.g.) zaseok Čuka selo Zlatićevo, Predanča i Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena: Todorović, Stojanović, Cvetanović , Veličković, Dimitrijević (mahale BOŠKOVCI):

F a m i l i j a   T o d o r o v i ć

Rodonačelnik: Todor

Krsna slava:Sveti Jovan (zimski)-krsna slava se uzima „usvojitelja“ a može kasnije i da se promeni. Ovde nije utvrđeno.

Stari kumnovi rodu Todorović: Vojislav Ilić (1912.g.-rod Mladenović) iz Predanču(G.Dejan)-sa krsnom lsavom Sveti Đorđa(„posna slava“-Sv.Alimpije)

Naseljeni: Tihomir Todorović(1914.g) rođen u selo Jakovljevo je usvojio Milan iz BOŠKOVCI (verovatno ostao siroče u Drugom svetskom ratu)

Rodonačelnik: Todor

Poreklo: iz s. Jakovljevo

Krsna slava: sv. Jovan (preuzeta slava iz s. Jakovljevo )

Poznat rodoslov:

Tihomir Todorović(1914-1982, živeo 68.g.)-Stevka Stojanović (devojka iz Ravni Del, 1914-2006, živela 92.godine, u Ravni Del slavili Sveti Nikolu-majka joj se zvala Živana, ):

-Draža (odseljen u Vlasotince, najstariji-umro), Vukašin (1935), Luka (1936), Krista (1945), Olga(udata u rod Pavlović, žive u Veliku Planu), Slobodanka (1947-udata u Zlatićevo za Ljubisava Miloševića), Snežana (umrla, sin Caka-Stanoje Milošević živi u Vlasotince.

Draža Todorović (najstariji-umro, odseljeni u Vlasotince)-Slovka (devojka iz Jezdine):

-Dušanka (1961) udata u G.Dejan za Zlatković Srđana, imaju 2 ćerke i sina-žive u Vlasotince.

Vukašin Todorović (1935)-Jelka (Momčilović iz s. Javorje, rođ. 1932, krsna slava devojačko Momčilović u Javorje je Sveti Nikola):

– Stanomir (1961), Jovica (1964), Snežana (1965.g, udata u Zlatićevo u rod Vukadinović, žive u Vlasotince), Ljiljana (1967.g, udata u Đorđine u rod Mladenović –Nebojša (Pavle:sin Žika, žive u Vlasotince)), Verica Todorović udata u Bilo(D.Dejan) za Krstu Stojanović.

Stanomir Todorović (1961)-Slađana (1965.g. devojka iz Polom s. Jakovljevo-Novica):-Marija.Jovica Todorović(1964)-Jasmina :-Jelena (1988), Sanja (1989)-žive u Vlasotince.

Luka Todorović (1936)-Divna:-Časlav (1967.g.)-živi u Vlasotince, Jelena (udata).

Krista Todorović (dva puta se ženio)-Siba (iz Maločište (Niš-tamo odseljen), a druga žena Slađa-imaju dve ćerke i žive u Maločište kod Niša.

Stari kumnovi rodu Todorović: Vojislav Ilić (1912.g.-rod Mladenović) iz Predanču(G.Dejan)-sa krsnom lsavom Sveti Đorđa(„posna slava“-Sv.Alimpije)

Naseljeni: Tihomir Todorović(1914.g) rođen u selo Jakovljevo je usvojio Milan iz BOŠKOVCI (verovatno ostao siroče u Prvom svetskom ratu

*

F a m i l i j a   S t o j a n o v i ć

Rodonačelnik: Stojan

Krsna slava: Đurđevdan

Poznat rodoslov:

Stojan: Ljubomir i Dušan Stojanović,

Stojanović Ljubomir: Stanomir(1944.g), Stanislav (1954.g)-žive sa porodicama u Zlatićevo.

Stojanović Sima(prizetak) „političar“-usvojio Đuru (1953.g) iz Jezdine, a kasnije posle „usvajanja! Sina mu se rodio sin Stanomir.

*

F a m i l i j a   C v e t a n o v i ć

Rodonačelnik: Cvetan

Krsna slava: Đurđevdan

Poznat rodoslov:

Braća:-Radoslav , Pera i Dragomir Cvetanović

Radisav Cvetanović(stariji od Tihomira Todorovića)-Ruža:Dragomir, Pera

Dragomir Cvetanović-Ruška(Polom-Jakovljevo):-Slobodan(bio magacioner u G.Dejan), Borica(udata u Čukar-D.Dejan), Jelka(udata za Dragoju u Jezdine)

Pera Cvetnović-Radosova (Milošević, Zlatićevo): Stanomir, Divna.

*

F a m i l i j a   V e l i č k o v i ć

Krsna slava: Sv. Đorđe (“posna”)

Naseljeni: iz Gare

Rodonačelnik: Veličko

Poznat rodoslov:

Braća: Mladen i Veličko

Veličko:-Miladin Veličković (koji se tri puta ženio).

Iz prvog i drugog braka Miladin Veličković je imao dece u Zlatićevo i G.Dejan.

Rod Veličkovići i danas jedna grana postoji u G.Dejan, a druga grana je imala dućan u Dejan i odselila se u Vlasotince.

Jedan od Miladinovih sinova u Dejanu je bio Sanda (brat po ocu Miliji Veličkoviću u Zlatićevu).

Sanda je sa ženom Ružom su izrodili decu: Vlasta, Vojislav i Vladimir-koji su odseljeni i sa sinovima i unucima žive u Vlasotince.

Vlasta “Dejanac” je bio najbolji fudbaler u FK “Vlasina” i funkcioner u sportskom fudbalskom savezu republike Srbije.

Interesantno da su sva tri brata bili fudbaleri FK “Vlasina” u Vlasotince.

Ovi “Dejanci” Veličkovići su po ocu braća i sa Veličkovićima odseljenih u Veliku Planu..

Poznat je ovakav njihov rodoslov:

Božidar(Boža)-Stana:-Sanda, Aca, Tisa (1945)-žive u Veliku Planu. Jedna sestra Božina Simka(1923.g.-živela 90 godina, bila udata za Svetozara Ilića u Predanču, dok druga sestra Stojanka bila udata u Predanču za Božidara Andrejevića u Predanču.

Jedan od Božinih braća “po ocu” Buda Veličković (hram)je bio odseljen još posle Drugog svetskog rata u Veliku Planu kod ciglane; dok su sada i njegovi potomci sada takođe u Velikoj Plani.

U trećem braku Miladin Veličković je oženio Kitu Mladenović (rođ. oko 1855.g u s. Predanča-sestra Gavrila solunca., živela 103.g.-umrla u drugoj polovini 20 veka).

Izrodili su decu: Josima , Stevu i Miliju (“brku”)-živeo do druge polvine 20. veka, bio veoma snažan i “obaljao” sa mečkom sa Milanom “Gulavezom” Jovanović iz Ravni Del-kao ciglari pečalbari).

Josim Veličković je bio žrtva bugarskog terora 20.9.1944.godine u Bugarsku.

Josim Veličković i Milika su izrodili decu: Dragoslav,Stanomir i ćerka Živka (udata za Stojana Ilića u rod Živkovci-Zlatićevo).

Milika Veličković je kao udovaica očuvala decu koja su bila rođena pre Drugog svetskog rata i odomila ih. Nije se udavala. Žrtvovala se zbog dece.

Braća Dragoslav i Stanomir Veličković sa familijama su krajem 20. veka odseljeni u Veliku Planu.

Familija drugog brata Milije Veličkovića(sin Moša)-odselila se u Vlasotince.

Njegov sin “Veličko”-Goran Veličković se istakao kao veliki rodoljub u “specijalnoj” srpskoj policiji na Kosovu 1999.godine.

Nažalost “postresni sindrom” je učinio svoje. VELIČKO je prerano otišao sa ovoga sveta.

Država nije mnogo brinula brige o našim ratnim herojima sa kosova i skoro njih 100 iz leskovačkoga kraja je “otišlo” sa ovoga sveta..

Nažalost naših junaka-poput Gorana veličkovića-“Velička” nema među živima. Ostavio je ženu i dvoje nejake dece u Vlasotince. Istorija će dati sud o takvoj nebrizi pravim srpskim patriotama.

*

F a m i l i j a   D i m i t r i j e v i ć

Danas na početku 21. veku retko se ko seća postojanja tog roda u selo Zlatićevo.

Rodonačelnik Dimitrije je poginuo na Gučevo 1914.g. Njegova žena se preudala, a deca su se „rsturila“ na usvajanje ili su kada su odrsli su se „prizećivali“- ima ih u okolnim selima.

Dragutin i Vaska Stančić(Predanča) su 1947. godine „priveli“ kao zeta Dragoljuba Dimitrijevića iz s. Zlatićevo-za svoju snaju Vrosu koja je već iz prvog braka imala dvoje dece, muž j Desimir Stančić je bio poginuo u Drugi svetski rat).

Dragoljub Dimitrijević(rodom iz Zlatićeva) u Vrosa su imali troje dece: Slobodanka(1948), Ljubinka i Novica(poginuo od motora).

Odselili se u Veliku Planu

* * *

Poreklo prezimena: Ilić, Đokić (1), Anđelković (mahale ŽIVKOVCI):

F a m i l i j a   I l i ć:

Rodonačelnik: Ilija

Poreklo naseljavanja: iz Saramandini(s.Lopušnja)-ubili Turčina pa obegli ovamo, a pre toga se naselili u Lopušnju iz nekog sela kod Niša.

Krsna slava: Sv. Jovan

Poznat rodoslov:

Braća od strica: Stojan i Milan Ilić

Stojan Ilić-Živka Veličković(Boškovci-Padina, Zlatićevo):- imali su tri udate ćerke. Udate i odseljene.

Jedna ćerka je medecinska sestra u Jaša Tomić(Vojvodina).

Milan Ilić-Julka:-Dragoja (1948), Rada(1950) i još jedna sestra-udate.

Dragoja Ilić(1948) umro- njegov sin sa porodicom živi u Vlasotince.

*

F a m i l i j a   Đ o k i ć   i   A n đ e l k o v i ć

U Živkovci familija Anđelković i Đokić drugog roda.

Anđelkovići su poreklo iz s. Svođe.

Rodonačelnik: Đoka(drugi rod od Đokića iz „Alabirci“)

Poznat rodoslov:

Đoka-Đorđe-Tonča Đokić-(učesnik balkanskih i prvog svetskog rat-„hram“)-Jovan Đokić(1917):-Ratko (1945), Sretko(1954), Marica(1948), Milica-Mica,..

Ratko Đokić (1945)-oženjen i sa porodicom se odselio u Vojvodinu.

Sretko Đokić oženjen i sa porodicom živi u Vlasotince.

Novica Anđelković (1930g) iz ŽIVKOVCI(komšije) usvojio Jovanovu ćerku Milicu-Micu, koja je udata u Arsiće u Zlatićevo i žive u Vlasotince.

Marica Đokić(1948) udata za Stanimira M ladenovbića u zlatićevo i sa dva sina žive u Vlasotince.

Novica Anđelković (1930g) iz ŽIVKOVCI(komšije) usvojio Jovanovu ćerku Milicu-Micu, koja je udata u Arsiće u Zlatićevo i žive u Vlasotince.

U međuvremenu Novica Anđelković iz ŽIVKOVCI je dobio sina koji sa porodicom živi u Vlasotince.

* * *

Poreklo prezimena Mladenović, Aleksić, Lepojević,(Mahala G r u j i n c i-Igrište, Bagrovit, Dolina-Alabirci):

-Rod Veličković (naseljeni u mahalu Boškovci-P a d i n a), Aleskić(naseljeni u mahalu Alabirci)-istog roda, krsna slava: Sv. Đorđe („posne“).

imaju istog rodnačelnika Mladena i naseljeni su višeetapno preko sela Gare u Zlatićevo(Aleksići u tursku kuću posle oslobođenja od Turaka 1878.g.).

Rod Mladenović i Ilić su u mahalu Igrište i Bagrovit(Predanča);

Rodovi:Aleskić, Mladenović i Ilić imaju istog rodnačelnika Mladena i naseljeni su višeetapno preko sela Gare u Zlatićevo(Aleksići i Mladenovići u zlatićevo u tursku kuću posle oslobođenja od Turaka 1878.g.).

*

Rodoslov familije je ovakav:

Gruinci u Igrište potiču od Gruje, koji je imao još tri brata:”Koca”-Ilija, Aleksa i Lepoja.

Njihov otac je bio Mladen.

Mladen je živeo 116.godina, bio je guslar-a umro je 1902.godine-znači bio je rođen 1786.godine .

Aleksina familija živi u Zlatićevo(Aleskići).

Grujina familija je pobegla u Bagrovit(Predanča)-pobegao Gruja od maćehe i napravio kolibu.

Tu se Gruja razboleo i umro. Ilijina(“Kocina”) familija se preselila u Gabrovit(Predanča).

Lepoja je živeo u Zlatićevo.

Lepojin sin bio je Joksim u Igrište(Zlatićevo).

Joksim ima tri sina:-među njima najstarijeg Cvetka-sinovi Stanimir(oženjen Maricom Đokić iz Zlatićevo-sa dva sina žive u Vlasotince), Čedomir(oženio se i živeeo u Hrvatski Karlovac) i Ljupče(oženjen iz roda Stankoić-Zimovište, nemaju dece živi u Zlatićevo).

Familija se preziva Mladenović. Živi u Vlasotince i van Vlasotinca

Najmlađi brat je Dragiša Mladenović-Saša i Irena(udata u Vlasotince). Žive u Zlatićevo.

Od srednjeg brata je zapamćen Borko Mladenović(1948)-koji sa porodicim je živeo u Zlatićevo.

Aleskin sin Živko Mladenović učio je kačarski zanat u Gare 1902-1903 godine kod Ilić Miltena i dobio 1912 godine Esnafsko pismo.

Presednik esnafa bio je Vasiljko Dimanić iz Vlasotinca.

*

Poreklo prezimena Mladenović (Ilić) mahala BAGROVIT-Predanča

Krsna slava: Sveti Đorđe

Poreklo: selo Gare (Crna Trava)

Naseljavanje: 1878.g u selo Zlatićevo

Rodonačelnik: Mladen (1786-1902)-živeo 116 godina, bio guslar.

Braća:-Mladen i Veličko. Naseljeni polse oslobođenja 1878.godine iz selo Gare u selo Zlatićevo.

Prezimena:Mladenović, Ilić

Poznat je ovakav rodoslov:

Mladen (1786-1902)- – Gruja, Ilija („Koca“), Aleksa i Lepoja.

Od Gruje postoji toponim GRUJINCI u mahali Igrište u selo Zlatićevo.

Ilija „Koca“ Mladenović je pobegao u pavitnjak, napravio kolibu i zaselio se na potesu GABROVIT (Predanča). Tu je pobegao od maćehe . Počeli da jure žene

Tu se naselio i Gruja, koji je pobegao od svoje maćehe; tu se razboleo u pavitnjaku i umro.

Ilija( „Koca“) Mladenović:- Živadin Mladenović (poginuo u balkanski-prvi svetski rat(1912-1918) na Kozjaku), Stanko-Ranđel (zapaljen i streljan u sopstvenoj kući 1943.g.od Bugara).

Ranđel S. (Mladenović)-Mileva Tasić (Kletište, G.Dejan):-Nikola (1933.g. odseljen u Vlasotince), Perka(udata u s. Ravni Del), Nikoska (udata u Javorje-živi u Banat), Stanko (odseljen u Banat), Julka (u Banat).

Nikola R. Mladenović(1933)- Slavica Ilić(1934.g. mahala „Pi“, Predanča):-Stanomir Ilić, Verica Mladenović, Peka Mladenović-svi žive u Vlasotince i imaju svoje porodice.

* * *

Poreklo prezimena Milošević, Milenković(Rod BADŽINCI):

Krsna slava: Sveti Jovan

Rodonačelnik:Spasa ili Mijalko(živeo 112.g) i Miladin- zetovi:Miloš i Milenko

Prema kazivanju Vladimira Ilića(1881) u selo Zlatićevo je postojao treći Spasa(dva u Dejan-jedan u Predanču-Zimovište a jedan u Đorđine).

Predpostavka je da je taj Spasa u selo Zlatićevo bio otac na dva brata kovači;Mijalko (živeo 112.g.) i Miladin.

Pošto Mikail nije imao sinove, nego dve ćerke-onda je prizeio kao kovač dva lepa momka iz selo Svođe, po imenu Miloš i Milenko.

Pošto su uzeli dve rođene sestre, onda su se međusobno zvali “badžo”-pa je tako i čitav rod dobio naziv BADŽINCI.

Iz imena Miloš i Milenko su izvedana prezimena rodova: Milošević i Milenković.

Jedan deo roda Miladina se odselio ili prizetio u rod Đikić(uzeli krsnu slavu Sv. Đorđu “posnu” slavu ) u selo Kruševica-mahala ĐIKINCI(D.Kruševica)

Veliki deo roda Milošević se “prizećivao”-tako je u RABUDŽINCI prizećen Dragomir Milenković, čiji sin Branko Milenković(1945) sa porodicom živi u selo Manastirište kod Vlasotinca.

ALABIRCI-familija Ljubisava Miloševića(1949) je prizećena i u rodoslovu je sa familijom Arsić a ta familija je u rodoslovu sa familijom

Jedan od Miloševića se “prizetio” u Arsić familiju-Alabirci, a sa potomkom Ljubisavom Miloševićem(1949) smo bili zajedno u osnovnu i osmogodišnju školu u selo Svođe.

Familija živi delom u Vlasotince a delom u selo Zlatićevo.

Glavni deo familije Miloševića-Đorđije Milošević (1919) je ostala na “ognjište” BADŽINACA u brdo.

Od ĐORĐIJINIH su Luka i Dragoje Milošević(1947) -sa porodicama žive u Vlasotince a ostali iz familije su van Vlasotinca.

Od Milenka-Milenkovića najviše se pamti Atanas Milenković (živeo 94.g). Od njegovog roda je Sima Milošević-sa dva sina se odselio u Bojnik.

Atanasova žena je bila sestra: Julijana(1900), Mirka i Vasiljka iz Zimovište(G.Dejan) , a njegove ćerke su bile udate:Stana za Staniju Ilića (1924)“valjača”(Ivje Predanča) i Stojanka takođe u Ivje(Predanča) za Danila Ilića(1925.g).

* * *

Poreklo prezimena Đokić, Milošević, Arsić, Aleskić, (ALABIRCI-DOLINA):

Rod Đokić se zaselio prvo u G.Dejan (kod dućanaa veličkovića u šljivar), da bi se potom prizetiloi i zaselili u Zlatićevo

ALABIRCI-familija Ljubisava Miloševića je prizećena i u rodoslovu je sa familijom Arsić a ta familija je u rodoslovu sa familijom

Aleksić(naseljeni iz Gare-po ženskoj liniji u roslovu Milošević i Arsić i Đokić-prizećeni).

Đura Arsić-udata Mica(Đokić-Živkovci)-umro, žive u Vlasotince, kod Golubović(milicioner kuća).

Toza Arsića(1881.g-zapis 1975.g-zabeležio: Miroslav Mladenović)-Đoke paraunuk.

Đoku je rodila Surka 1737.godine u Dejanu. Deda Tozi Arsiću pričao o tome njegov deda Stojan, koji je živeo 75.godine, kada su ga Turci ubili(1806.godine) u Golemu reku(Bistricu-a mala reka je bila Zlatićevska reka

Aleksin sin Živko Mladenović učio je kačarski zanat u Gare 1902-1903 godine kod Ilić Miltena i dobio 1912 godine Esnafsko pismo-Presednik esnafa bio je Vasiljko Dimanić iz Vlasotinca

Od Aleksića je zapamćen Krista Aleksić i njegova dva sina. Jedan od njih je bio Stanomir Aleksić(opštinski kurir) i dva njegova sina:Dragiša i

Alabirci(Đokići) došli sa Kopaonika prvo u Dejan, pa se prizetili u Zlatićevo.

Familija Đokići(Živkovci) i Đokići(Alabirci) su različitog roda..

Od ALABIRACA se pamti čika Dragoljub Đokić(sa kojim sam u njegovoj72 godini života radio kao pečalbar-zidar u vreme „disidenstva“ u Negotinskoj Krajini 1988.godine-podvukao M.M 2014.g. Vlasotince) i njegovi sinovi: Miroslav Đokić(1947.g-mesar u Vlasotince); Voja(majstor u fabrici) i treći sin(živi kod „Besko“-Vlasotince)- koji svi sa porodicama žive u Vlasotince.

Pamte se i njihova braća od strica:Ratko Đokić(1945.g-oficir u vojsci-živi sa porodicom van Vlasotinca), Bogoljub(unro)-čija familija nživi u Vlasotince i Novica Đokić (1938.g)-sa familijom živi u Vlasotince.

* * *

Poreklo prezimenaStojanović(1) Vukadinović,, Stojanović(2), Stanković(1), Stanković(2), (IGRIŠTE-MRTVICA-GLUČINCI-ČUBRIKINCI):

Glučinci-Stanković Aleksandar i Stanković Radivoje(Čubrikini) i Stojanović Radivoje-

Glučinci:-Glučinci su Đokina-rabudžinska familija-Stojanović(1). U Glučinci žive familije Stojanović i Stanković)postoje dve različite familije Stanković).

Stojan(Cone) GLUVČA je osnivač roda Stojanović(1). Od Stojanovića Čedomira je Branko Stojanović(1947.g-umro) koji se oženio Stojankom ilić iz Javorja i sa dva sina i familijom je odseljen u Vlasotince. Bio je zapažen preduzimač.

Iz roda Stojanović(1) se pamti i Mladen Stojanović(Mrtvica) jedan od dvoje prvih pismenih učenika iz sela koji su išli u školu u Kruševicu i tamoo stanovao u crkveni konak u vremenu pod Turcima.

Od Vukadina je izveden rod Vukadinović, koji su se „prizetili“ u okolna sela:Kozilo i Donje Gare.

Veći deo roda Vukadinović su se kasnije „podelili“ i napravili kuće oko škole i otvorili prodavnice u Zlatićevo i krivi Del. Neki su napravili kuće i žive u Vlasotince. Postali su poznati preduzetnici.

Stana Gavrilova sestra(Mladenović(1875)-Predanča) je bila sestra Dimitrije Stojanović(2) terzije(majstor ručni krojač )-rabudžinska familija u Zlatićevo.

Stana je bila sestra Stamene (brat Milivoje Stojanović)-tetke rođene na Radivoju Stojanović(2)-borac u Drugi svetski rat iz Zlatićevo-pastorci Arse Dilibanića(ALABIRCI).

Rod Stankoić(1) Aleksandra se selio u Makedoniju. Jedan deo se vratio i živi u Vlasotince. Iz tog roda je Dragan Stanković doktor nauke za narodnu književnost i profesor na fakultetu-dok je njegov brat uspešan privrednik u Vlasotince.

Čubrikinci su poreklom iz Svođa-familija Stankovići(2). Od tog roda je zapamćen Radivoje Stanković i njegova sinovi: Vukašin i Branko-koji su delom u Zlatićevo a delo odseljeni van sela. Sestra Borica je udata u selo Saranovo kod Natalinaca(Topla).

* * *

NAPOMENA:

Svako ko želi da napravi sopstven RODOSLOV svoga roda može da nađe u dokumentacije matične knjige rođenih i umrlih u:mesnim kancelarijama sela Donji Dejan i Boljare(tu je i crkvena dokumentacija za parohiju DEJAN) i u Istoriskom arhivu Leskovac (kod bolničke ambulante).

U Boljaru i Leskovcu ima podaci o prvom poisu rođenih odnosno umrlih iz crkve kruševačke(dejanska parohija) iz 1879.godine-prvog popisa stanovništva u ovom kraju posle oslobođenja od Turaka 1878.godine.

Pošto je bilo teško odrediti krsne slave(jer su mnogi kao koumnisti bili „odbacili“ religiju“kao opijum za narod“-bila ideološka zabrana krsnih slava.

Može svako da nađe koju je krsnu slkavio njegov rod iz popisa stanovništva od 1900. godine – kao i vlasnika svakog domaćinstva i članove sa godinom rođenja za svaku familiju, a isto isto to i u popisu stanovništva iz 1953 i 1948.godine za selo G,Dejan(Zlatićevo, mahala Čuka).

* * *

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (A-Đ).

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2014.g., Vlasotince

[3] http://sr.wikipedia.org/wiki/ Zlatićevo, Izvorni tekst za Vikipediju napisao Miroslav Mladenović, Vlasotince. – 2007. (CEST) ) …….Vl …

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE

09:11, 10. oktobar 2009. Mihajlo Anđelković (razgovor • doprinosi) je obrisao stranicu Razgovor:Zlatićevo (doprinosi su već u istoriji izmena, postavite svoja imena na vaše korisničke strane.)

Svođe Izvorni tekst za Vikipediju napisao Miroslav Mladenović, Vlasotince. – 2006. (CEST) ) …….Vl …

http://sr.wikipedia.org/wiki/Svođe;http://sr.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Svođe (Razgovor:Svođe- Izvorni tekst za Vikipediju napisao Miroslav Mladenović, Vlasotince. –Vl 00:30, 18. oktobar 2006. (CEST) )

[4] Petar Stanković-Ljuba:- VLASOTINCE I OKOLINA U RATOVIMA I REVOLUCIJI (1903-1945), 1979.g., Vlasotince

[5] Kazivači: Arsić Svetozar(1981.g.s. Zlatićevo.), Ilić Vladimir(1981.g.Predanča), Milivoje(Miloje) Zlatković(1903.g. zaseok Čuka-Zlatićevo), Zorica Stanković( Zlatković-1933.g), Ilić Stojadin (1934.Čuka-Zlatićevo), Toma Ranđelović (1949. Čuka-Zlatićevo), Jovica Todorović(1964. s. Zlatićevo-živi u Vlasotince)

Zapisi: 1975. 1976, 2019, 2010, 2013, 2014.godine-Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac

[6] ABER SA PLANINE (zbirka pesama na dijalektu juga Srbije), Autor: Miroslav B Mladenović Mirac, 2011.godine, Vlasotince strana 69-70

[7] PLANINSKA ORATA, Autor: Miroslav B Mladenović Mirac, 2008.godine, Vlasotince, strana: 37-40)

[8] PEČALOVINA (zbirka pesama na dijalektu juga Srbije), Autor:Miroslav B. Mladenović Mirac,2011.godine, Vlasotince, strana: 84-85)

* * *

Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

20.mart 2014.godine, Vlasotince, Republika Srbija