Порекло презимена, село Вус (Црна Трава) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вус, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етн Порекло становништва села Вус, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вус (Црна Трава)

Порекло презимена, село Вус (Црна Трава)

Порекло становништва села Вус, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Село Вус је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 19 становника (према попису из 1991. било је 26 становника).

Село (махала) Вус се налази северозападно од Црквене махале (Добро Поље). До 1955.године је припадало ово насеље као махала села Добро Поље, аонда се административно издвојило као село.

То је насеље први пут засељено 1842.године. Први насељеник је Радисав Николић, који се преселио из Доброг Поља од кокарске фамилије (Кокарци је махала у с. Брод).

Ово насеље је признато по први пут евидентирано 1955.године.

У насељу Вус живи 19 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,8 година (50, 8 код мушкараца и 60, 3 код жена). Ово насеље је насељено Србима, а број становника у задња три пописа опада.

У насељу има 7 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2, 71.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) изгледала је овако: 1948.године (75 становника), 1953.(84), 1961.(82), 1971.(71), 1981.(41), 1991.(26) и 2002.г.(19 становника).

Село Вус се налази на надморској висини од 1.055 метара.

Село Д о б р о   П о љ е (1964.г.) је и са насељем које је скоријег постанка а које се зове В у с (11 кућа и 84 становника).

Насеља: Црквена Махала, Бистрица, Козило и Вус-припадали селу Добро Поље- су скоријег порекла; док су Јаворје (некада у склопу Доброг Поља) и и Крсићевска махала(село Крстићево) села Добро Поље старијег порекла.

У селу Вус је било доста стоке. Најбогатији човек овог села био је Радисав Николић, који је имао око 300 оваца и много крупне стоке, као и и повећи број товарних коња.

Производио је сир и масло (путер) и продавао их у власотиначким селима као и у самом Власотинцу.

Пошто је тада било развијено сточарство, била је развијена и трговина стоком.

Стари људи овога краја су тврдили да су наши људи трговали са Турцима, при чему је Грчка била важна транзитна област за прелаз стоке на ј путу за Турску.

Становници села Вус су похађали основну школу у село Добро Поље, а осмолетку у село Брод.

Међу становницима села постоје високо образовани људи, који су се иселили из села. Међу њима је најшпознатији био Александар Величковић, председник добропољске општине, а његов потомак Тома Величковић (сада у пензији) је са факултетском спремом дуго времена био директор земљорадничке задруге у Власотинцу.

На крају 20. века становништво овог села се иселило у: Власотинце, Радинац код Смедерева, Београд.

Вус је данас остало као и сва села у планини пусто са још по којим старачким домаћинством. Неки имају своје викендице а има оних који из Власотинца производе чувени планински кромпир, који се у зимским месецима као посебан специјалитет(изнад 800 метара надморске висине свуда успева у планини) са сиром на трпезама.

Ко зна можда че и овде се некад поново забелети стада оваца, разиграју коњи врани и поново се као некада чује плач деце и крене у шаренилу црнотравске ношње (литака) према вашару Чобанцу(2.август).

Крајем 20. и почетком 21. века се махом свуда-па и у Вусу просечени макадамски путеви, где се може отићи колима и џиповима; тако да су становници повезани са Црном Травом и Власотинцем..

Данас на почетку 21. века потомци старих дунђера (зидара) Вуса- су наследили своје неимарство-грађевинарство-постали добри мајстори зидари печалбари широм Србије

Многи у току лета уживају у благодети мириса планиских биљака лековитог састава и приликом бербе боровнице и јестивих гљива.

* * *

Крсне славе: св. Јован и Пантале

* * *

Старине:

Турски Ага из Лесковца хтео је да постане господар имања од села Острозуб до села Добро Поље и Гаре.

Становници села: Острозуб, Бистрица, Крстићеве, Добро Поље, Вус и Козило и махале Сировичине, сакупили су новац и 1840.године откупили имања од турског аге, односно откупили слободу.

Свако је добио према је добио према уложеним средствима. Мита Павловић каже:“ Ми смо добили ливаду Чобанац, Раздељиницу и Крштеницу, а остали су добили онолико колико су уложили пара.“

Црква у село Добро Поље је саграђена 1860.године, а уписивање у књигу рођених и умрлих у цркви почело је 1879.године.

Тада је добропољска парохија чинила села: Јаворје, Горња Бистрица, Доња Бистрица, Козило, Вус, Добро Поље и Крстићеве (Крстићево)-укупно 293 домаћинства са 2334 душе, а опслуживао их је jереј Стоилко Цветковић.

Гарску парохију су чинила села: Доње Гаре, Горње Гаре, Тегошница, Јаковљево и Криви Дел; са укупно 174 домаћинства са 1468 душа, а опслуживао их је јереј Ћирило Поповић.

Становници Вуса су кршзавани у цркви у Добро Поље и ту се венчавали. Били су до почетка Другог светског рата побожни и верници православља.

У том времену се несметано славиле крсне славе и одлазило на светковинама цркевинх парзника у околним махалама и селима.

У засоку Вус је постојала једна воденица а воденичар је био један из рода Величковић.

Постојале су ковачке радње и друге занатске делатности:дунђери(зидари)-грађевинари који су у20 веку били познати широм Србије и Југославије.

* * *

ИСТОРИЈА

Становници Вуса су узимали учешчће у свим бунама и ратовима за слободу противу Турака, Бугара и Немаца.

Тако су села –засеоци: Вус, Козило, Бистрица су била партизанска склоништа за партизане у Другом светском рату (1941-1945).

Списак погинулих бораца, за време Другог светског рата Црне Траве и околине (Из књиге Јосиф Стефановић „Жртве фашизма 1941-1945.“)

1.) Стојановић Ј. Стојко, од Немаца 6.4. 1944.г., Београд-бивша југ. Краљевска војска;

2.) Стојилковић Љ. Стојан, од Бугара, Чемерник-црнотравски одред НОП;

3.) Николић Л. Стаменко, од Бугара 1944.г., Чемерник- Црнотравски одред НОП;

4.) Здравковић Н. Богомир, од Бугара 1944.г., Рупље-црнотравски одред;

5.) Костић М. Живко, од Бугара 12.5. 1944.г., Бистрица-команда места,

6.) Момчиловић А. Светомир, од Шиптара, С. Бока-12. бригада ;

7.) Ранђеловић О. Радомир, од Четника 30.5. 1944.г., Буковик- 7. српска бр.;

8.) Костић М. Божило, од Четника 5.7.1944.г., Б.Поток-7.ср.бр.;

9.) Величковић Д. Радомир, од Четника 15.7. 1944.г., Конопница-12.срп. брог.;

10.) Јовић С. Добрић, од Четника 7.8. 1944.г., Књажевац-7.бр. 23.дивиз.;

11.) Павловић М. Данило, од Немаца, Н.Пазар-12.бр.22.див.;

12.) Петровић Ђ. Милан, 16.4.1941.г. , Крагујевац;

13.) Здравковић Ј. Војислав, од Четника 15.7.1944, Сејаница (Грделица)-поз.радник НОП.

НАПОМЕНА: Списак погинулих бораца и жртве терора фашизма објављен у оквиру села Добро Поље (Црна Трава).

* * *

Порекло презимена и крсна слава по родова (махалама) (1970.г):

У село су живеле до 1970.г око 20 кућа.

Р о д о в и:

– Род Стаменковић:-крсна слава св. Јован,

– Род Величковић:-крсна слава св. Јован,

– Род Миленовић:- крсна слава Пантале(иста са својим родом Миленовић у село Козило)

– Род Ранђеловић (други род у односу на Ранђеловић у с. Добро Поље који славе св. Ранђел):-крсна слава св. Јован,

– Род Милошевић (Милош Милошевић призећен из село Јаковљево за невенку Величковић и узео женину крсну славу св. Јован):-крсна слава св. Јован.

Исељени:

– Власотинце, Добро Поље(живе), Радинац код Смедерева, Београд.

*

Запис: март 2014.г. Власотинце

Казивач: Богољуб Вукадиновић село Козило-живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

Топиними (називи места):

– Вус, Мало Поље, Дурине гарине, Поштица, Кладанац, Јерчеговина, Јелкине Падине (Острозуб), Велковица, Побијен Камен, Рид…

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Вус

[4] Срећко С. Станковић: БРОД– село код Црне Траве, КПЗ Србије, Београд, 2006.

[5] Симон Симовић-Монка:-ПЕЧАЛБАРСТВО И НЕИМАРСТВО црнотравског краја, 1983.г., Црна Трава

[6] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2014.г, Власотинце

[7] Казивања Богољуба Вукадиновића из село Козило-живи у Власотинце; Запис 2014.г. Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

4. март 2014.године Власотинце, Република Србија

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top