Порекло становништва села Глумач, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај и тип села, земље и шуме.
Глумач је западно од Бакионице, високо се попео на Смишаљ и до Скрапежа, захватајући најплодније делове при ушћу Лужнице у Скрапеж. Село је брдовито и са многим потоцима, који се спуштају са Смишља, дубоко осецају своја корита и многе сплавине од палеозијских шкриљаца свлаче у Скрапеж, те засипају плодна поља.
Изузетно од доњих села, Глумач је насељен сасвим другачије. Одмах испод брда на првој и другој старој тераси налазе се старија и млађа глумачка насеља. Новија насеља сишла су ближе равници или се попела на планину и изашла у додир са Доњом Добрињом и Лоретом. Кад се пође долином Скрапежа, а много лепше уз Лужницу, чим се пређе Бакионица, по реду се ређа доњи и горњи ред глумачких кућа, чија су лица окренута југу и дају врло леп изглед селу, дају му изглед насељеног села у виду шумадијских друмских насеља. Куће су по џематима, збијене и везане, имања су до Скрапежа, воће изнад и око кућа а шуме по долинама потока и по Смишљу.
Порекло становништва и оснивање села.
Сељаци знају да причају о старинама, али не знају ништа да кажу о старијим породицама. Главно је да су све породица досељене.
–Глумци (неки их зову и Глувци), Вукићевићи и Вујовићи су творци села у другој половини 18. века, чији је предак Вучета Глумац дошао као радник у Пожегу из села Глумаца у Колашину, па се одатле отурио и населио тачно у средини села, на најлепшем и најравнијем делу терасе. По њему се његов крај назвао Глумач, а то се име наметнуло и другим деловима села. Глумчана је данас 14 кућа, славе Св. Оце.
–Дробњаци први; уз Вучету, источно од њега населио се Илија Дробњак, који је дошао са породицом и стоком, из које се породице Вучета оженио. Од овога Дробњака имамо данас Дробњаке прве са 10 кућа, славе Св. Јоакима и Ану.
–Дробњаци други; иза ових Дробњака одмах за њима се доселио Павле Дробњак и населио се мало северније од Вучете и основао породицу Дробњаке друге са 8 кућа, који славе Јовањдан.
–Тешићи и Ђокићи; готово у исто доба насели се у источни део села до Бакионице Тешан Дивац и његов брат Симеун из села Диваца у Колашину и створе велику породицу Тешића и Ђокића, којих је данас 28 кућа, славе Никољдан.
–Николићи су се населили крајем 18. века, дошла из Чајетине а раније из Бера у Колашину и населила западни део села око данашње школе. То је плодна, жилава и врло истакнута породица, има их 18 кућа и славе Св. Враче.
–Николићи-Жабићи су из Бобове код Пљеваља, насељени одмах до Ђокића, има их 6 кућа, слаев Ђурђиц.
–Миловановићи су у Николићима и у потоку, досељени из Бистрице код Нове вароши, има их 7 кућа, славе Лучиндан.
–Чумићи су до Жабића, досељени из Ал. Потока, има их 6 кућа, славе Томиндан.
–Кораћи су до претходних и изнад Жабића, дошли из Доброселице, има их 12 кућа, славе Никољдан.
–Ђокићи други су из Чајетине, насељени до Кораћа, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
–Вуковићи су до Чумића, дошли из Ал. Потока, има их три куће, славе Аранђеловдан.
–Филиповићи су из Доње Рутоши, 3 куће, славе Илиндан.
–Рађеновићи су до планине, дошли из Врањани, две куће, славе Аранђеловдан.
–Лончари су из Доње Добриње, ушао у Рађеновиће, славе Аранђеловдан.
У Глумчу је 128 кућа од 14 породица.
ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)