Порекло презимена, село Гложане (Власотинце) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Гложане, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалн Порекло становништва села Гложане, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гложане (Власотинце)

Порекло презимена, село Гложане (Власотинце)

Порекло становништва села Гложане, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 Glozane

Настанак села и порекло становништва: 

Село Гложане је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 680 становника (према попису из 1991. било је 696 становника).

У насељу је било на попису 139 домаћинства.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) се кретала овако: 1948.г.(527 становника), 1953.(564), 1961.(571), 1971.(614), 1981.(644), 1991.(696) и 2002.г. (680 становника).

Село Гложане је пољско село: лежи крај пута Лесковац-Власотинце, са његове десне стране. Гложану је најближе село Прилепац,  скоро  да се додирују.

Ратарско-сточарско-виноградарско сеоско насеље збијеног типа, на (252 m надморске висине) ивици најниже речне терасе са десне долинске Јужне Мораве, поред пута Власотинце-Лесковац, 5 километара западно од Власотинца.

Село Гложане је збијени тип насеља. Разликују се ови делови насеља: Горња, Доња и Новоселска махала. Последња махала потиче од око 1950.године. Тамо су куће појединих скоро издељених породица.

Делови у махалама зову се по породицама-Крстинци, Цакинци, Маринковци, Петровићи итд. У селу је свега 97 домова (1973.г.).

Дакле, село Гложане подељено је на три махале: Горњу, Доњу и Новоселску. Основано је на месту са траговима старије насељености („латинско гробље“ и др.).

Назив, по предању, потиче од честих свађа – гложења, мештана при крчењу шуме ради добијања обрадивог земљишта. Физиономски је скоро спојено са суседним Прилепцем.

Помиње се 1516.г. (20 домаћинства). На данашњој локалцији је од краја XVIII  века, када се три домаћинства пресељавају из старог села ближе Морави.

После ослобођења  од Турака има 30 кућа и 192 житеља (1884).

Становништво је српско (слави св. Ђорђе(св. Алимпије), Св. Аранђел, Св. Николу и др.), стариначко, пореклом из старог села поред Мораве, и досељено из околних села и Грделичке Клисуре до краја турске владавине (1900-246 житеља).

Садашња суседна села Гложане и Прилепац нису „много стара насеља“.  Садашње село Гложане је основано крајем 18. века када је Јужна Морава текла ниже отсека терасе крај тога села, на надморској висини од 252 метара.

Речно корито касније се „повукло за 800 метара западније. Тамо је на равни терасе од 247 метара надморске висине фомрирано село Прилепац.

Село Гложане и Прилепац имају заједничку четворазредну основну школу.

У селу вода за пиће се добија из бунара. У селу има две чесме-једна у Доњој, а друга у Горњој махали села.

Оснивачи села Гложане су три досељена домаћинства од којих потичу ово данашњи родови: Цоцкинци, Маринковци и Копраљци.

Старац Трајко Станковић, који је умро 1932.године (рођен 1842.године), као деведесетогодишњак, памтио је када је Гложане имало веома мало кућа.

Преци осталих родова доселили су се касније и то до краја турске владавине 1878.године. Једни потичу из села у суседној Грделичкој клисури, други су из Шишаве код Власотинца.

После ослобођења од Турака у Гложане нико није досељен.

Атар Гложана има два дела: мањи је на западу у равни Јужне Мораве, док је већи део на темену терасе на истоку.

Свако домаћинство имало је земљу и у једном и у другом делу атара. У првом делу су  биле баште и њиве са конопљем, док су у другом делу  биле њиве са житом и кукурузом. Сељаци су тада говорили : „Морава некоме доноси, другоме односи“.(запис из 1973.г.-подвукао М.М)

Струју су добили 1968.године, а водоснабдевање је индивидуално (сопствени водови и бунари). Има осморазредну ОШ „Свети Сава“ (од 1998), ветеринарску амбуланту и др.

Становници села Гложана, иако су земљорадници и сточари, не могу своја домаћинства издржавати „без зараде“.  На зараду су ишли „куј куде“.

Неки су радили као грађевинари, други као циглари-печалбари.

Сада на почетку 21. века махом су печлбари-зидари или раде као радници у фабрикама и трговинским фирмама у варошици Власотинце.

Има Гложанаца који се баве воћарством, виноградарством и повртарством-као и суседна села:Стајковце, Конопница, Батуловце, Прилепац- „стакленицима“(„стаклене“ или „под фолијама“:паприка, парадајс, крастаавац, купус)  за  тржишну продају на пијацама: у Власотинцу, Лесковцу и друге градове.

Постоји један број Гложанаца који су као школовани интелектуалци  радили или и данас раде на одговорним функцијама у општинској управи, судству, просвети, здравству и као приватни предузетници.

Сада је у село Гложане најпознатија млекара под називом „Гложане“ за читав округ.

* * *

Старине и прошлост:

Оскуднији подаци указују: да је пре данашњег Гложана на истом месту било неко старије насеље.

Тако постоји потес Селиште на источној страни села. На површини земље остатака од старина нема. Гробље села је код Селишта.

До краја турске владавине становници села Гложана радили су на својој земљи. Турцима су плаћали десетак.

Међутим, ако неки Србин не би могао да обради земљу, њу би „Турчин за врчву масла“ давао на обрађивање другоме.

Црквиште је место крај Гложана са северне стране. Тамо је њива Обрена Петровића (1973. забележио истраживач Ј. Трифуноски-подвукао М.М 2013.г.).

Сељаци су помињали да је на том месту некада била црквица св. Јована.. Од ње се налазиле „велике тугле и малтер“.

Избегли становници ту су цркву „пренели“ у виши североисточни део Лесковачке котлине.

Потес Селишта, са одличним ливадама, лежи крај пута Лесковац-Власотинце. Једном тамо је нађен „убијен Турчин“.

Колективну казну од 1.000 гроша („десет кеса“) нису могли да плате становници Гложана, већ су платили становници Стајковца. Тај потес је сада стајковачки.

У  атару села Гложане се налази споменик из Првог светског рата поред Јужне Мораве (1914-1918.г), који је приликом градње аутопута на почетку 21. века „измештен“ и преуређен.

У селу Гложану, подигнута је спомен чесма паким борцима и жртвама фашистичког терора (1941-1945.г).

* * *

ИСТОРИЈА

Погинули и умрли ратници   балканским и Првом светском рату (1912-1918):

Душан Стојиљковић, 35 година, стрељан код Хаџи-петковог бунара у Власотинцу 1917.године;

Влајко Маринковић, 28 година, убио га је бухарски војник мотком.

(Извор: Историски архив у Београду)

Милан Петровић, умро у Моравској болници, 7.5.1919.године, у Вршцу; сахрањен на гробљу у Вешцу.

(Извор: Војни архив у Београду)

Благоје, Ранђел, Стојиљковић, рођен 1889.године,

Велимир, Ранђел, Стојиљковић, рођен 1886.госине,

Пејча Костадиновић, погинуо,

Трајко Цветковић,

Стоиљко Цветковић, рођен 1872.године,

Ћирко Стојановић, страдао при преласку кроз Албанију.

Преживели ратници: – Василије Стојановић (солунац), Миладин Живковић (солунац), Ранђел Стефановић (солунац), Глигорије Цветковић (солунац, лечен у Бизерти и Француској) и Стеван Цветковић, заробљен на церу, интерниран у Аустрију.

(Извор: Податке сакупио Томислав Стаменковић из Прилепца и Цветко Цветковић из Гложана)

*

Погинули борци и жртве фаишстичког терора у Другом светском рату (1941-19145):

Младен м. Цветковић, погинуо 10.8.1941.г. од Немаца у Лесковац;

Милан В. Недељковић, погинуо  9.11. 1943.године од Немаца у Борски рудник;

Милутин С. Коцић, погинуо од Четника 20.9.1944.г. на планини Буковик-7/23 дивизије НОП-а;

Обрад Цветковић, погинуо 27.9.1944.године од Немаца у с. Шишава-12/22 дивизија НОП-а;

Јован С. Рајковић, погинуо 12.4.1945.године од Немаца на Винковци-4/21 дивизија НОП-а;

У селу Гложану, подигнута је спомен чесма паким борцима и жртвама фашистичког терора (1941-1945.г).

* * *

Порекло родова (1973.г.):

Најстарији родови су:

Род Ц о ц к и н и (15к)-слава св. Аранђел;

Род М а р и н к о в ц и (14к)- слава св. Аранђел;

Род К о п р а љ ц и (6к)-слава св. Никола.

Ови родови потичу од некадашња три домаћинства која су била оснивачи села. Овде живе од краја 18. века. Њихове њиве су ублизини села. О даљем пореклу се не зна.

Остали сеоски родови:

–  Род  К о в а н џ и ц и (4к)-слава „св.  Ђорђе посни“, досељени су из села Велика Сејаница (Грделичка Клисура)-Сејаничани су пореклом из Сјенице ( новопазарски санџак, подвукао М.М.  2013.г.);

Род  Д а в и н и ћ и (7к)-слава: св. Аранђео, досељени из Ковачеве Баре (Грделичка клисура);

Род К о с т а д и н о в ц и (9к)-слава св. Арханђео, досељени су из села Градиште (Грделичка Клисура, село припада Власотинцу). Познати су још под именима Јеремици и Николићи;

Род Ш и ш а в ч а н и (23к)-слава:св. Никола, деле се на: Крстинци (9к), Живковци (2к), Цакинци (7к) и  Јовинци (5к). У роду Ш и ш а в ч а н и предак деда  С т о ј и л к о био је „добар газда“ за све време Турака;

–  Родови:  П е т р о в и ћ и (10к) и А л е к с и н ц и (6к)-слава: св. Арханђео, незна се порекло;

Род  Ђ у в е ч о в и (1к)-слава: св. Никола, не зна се порекло.

Исељеници:-Иза Другог светског рата (1945.г.)  настала су знатна исељавања из Гложана. Од рода Маринковци на разне стране је исељено 12 домаћинства.

Од рода Петровићи неколико породица живи у Лесковац. Од Шишавчана (грана Живковци) 2 домаћинства прешла су такође у Лесковац. Из села Гложана има нешто колониста(1950.г) у Банат.

Данас на почетку 21. века  млади школовани из села Гложане се селе за послом у: Власотинце, Лесковац, Ниш, Београд и другим местима у Србији.

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и  светцу):

Алекса-Алексић,

Цветко-Цветковић,

Цека-Цекић,

Илија-Илић,

Давин-Давинић,

Јован-Јовановић,

Јова-Јовић,

Коца-Коцић,

Костадин-Костадиновић,

Кованџи-Кованџић,

Маринко-Маринковић,

Матеја-Матејић,

Милош-Милошевић,

Милосав-Милосављевић,

Мита-Митић,

Недељко-Недељковић,

Никола-Николић,

Пеша-Пешић,

Петко-Петковић,

Петар-Петровић,

Прокопије-Прокопијевић,

Рајко-Рајковић,

Ранђел-Ранђеловић,

Риста-Ристић,

Сава-Савић,

Станко-Станковић,

Стефан-Стефановић,

Стеван-Стевановић,

Стојилко-Стојилковић,

Стоиљко-Стоиљковић,

Стојан-Стојановић,

Стојиљко-Стојиљковић,

Стојко-Стојковић,

Цака-Цакић,

Таса-Тасић,

Трајко-Трајковић,

Живко-Живковић,

…………..

* * *

Топоними (називи места):

Друм, Црквиште, Луковица, Дрењак, Рид, Плавиште, Селиште, Крстинци, Цакинци, Маринковци,Горња Махала, Доња Махала,Новоселска Махала, …

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2]  Јован Ф. Трифуноски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Гложане_(Власотинце)

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2013.г., Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

30. јануар 2014.године Власотинце, Република Србија


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top