Poreklo prezimena, selo Čuka (Crna Trava)

5. januar 2014.

komentara: 8

Poreklo stanovništva sela Čuka opština Crna Trava . Istraživanje „Crna Trava i okolna sela“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela i poreklo stanovništva:

Selo Čuka je u Srbiji u opštini Crna Trava u Jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002.godine bilo je 25 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 31 stanovnika).

Ovo naselje je u potpunosti naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Prema popisu iz 2002.godine u naselju je bilo 13 domaćinstva, a prosečan broj članova je 1,92.

Demografska slika stanovništva posle Drugog svetskog rata(1945.g.) se kretala ovako: 1948. (91 stanovnika), 1953. (83), 1961.(73), 1971.(57), 1981.(39), 1991.(31) i 2002.g(25 stanovnika).

Na jednom ogranku Čemernika, nedaleko od Vlasinskog jezera, nalazi se selo Čuka.

Stanovništvo se naseljavalo sa svih strana, često bežeći od turskog zuluma, od „krivic a“ ili od „krvne osvete“- u neprohodne krajeve. Iseljavanje je bilo višeetapno.

Selo Čuka kao naselje se nalazi na nadmorskoj visini od 854 metara.

Sečo Čuka je dobilo naziv prema obliku stene.

Selo Čuka se sastoji iz sledećih mahala:

-Mahala Radovinci (20k),

– Mahala Rakinci (9k),

– Mahala Grci(4k),

– Mahala Drndari (6k),

– Mahala Diminci (8k),

– Mahala Valog(2k),

– Mahala Teskovo (8k).

* * *

Porkelo rodova (mahala):

-Rod Pejčinovčani vode poreklo iz Rožane, nedaleko od Niša. Stoga ih zovu i Rogljancima.

– Rodovi: Radovinčani, Plantarčani i Teskovčani su iz Stragara kod Kragujevca,

– Rodovi: Rakinčani i Drndarčani su iz Melne.

* * *

Zapisi iz starine:

Od rodova Pečinovske mahale-sela Čuka, deda Milutinje oko 1834.g kao zanatlija (samardžiija) prvi naselio današnju varoš Crnu Travu. Potom su došli Spasići (potomci čuvenog srpskog ustanika Belkića)-čija je starina Obradovci.

Praded Momčilovića Ilije bio je vlasnik kafane i korjača „terzija“. Kao krojač naselio se na ulazu varošice Crna Trava iz selo Čuka Dinin otac-Cvetko Đokić. Kupio je dva placa i otvorio radnju koju su njegovi naslednici do skoroa držali

Prva osnovna škola bila je u zaseoku Čuka. Još u Doba Turaka Konstantin-Dina iz Čuke izučio je platnarski zanat i gajenje pčela u Carigradu i pri povratku doveo iz Panađurišta iz Bugarske prvog učitelja u Crnu Travu.

Stevan Popović: Rođen je u Čuki. Crkveno pojenje je učio u manastiru „Sv. Nikola“ koji se nalazi s leve strane reke Vlasine, ispod sela Čuke.

Popović je u Crnoj Travi od 1850-1910.godine, završio je učiteljsko-bogoslovsku školu u Prizrenu, a duhovnu akademiju u Hilandaru u Grčkoj, gde je 15. avgusta 1900.godine dobio jednu ikonu na kojoj piše:

„Blagoslovenije“-Smireno Bratstvo Hilandarsko pobuđeno ljubavlju i priznanjem ima čast predati ovu ikonu „Sv. Nikole“ gospodinu Jovanči S. Popoviću, profesoru crkve solunske i pomoćniku

oca Arhimandrita Vasilija u znak blagodarnosti, za njegovo srdačno zauzimanje i neocenjeni trudovi oko legendarnog pitanja i zbližavanja sa Kraljevinom Srbijom“, – avgusta 1900.godine Hilandar.

Iz ovog naselja se kasnije stanovništvo raseljavalo prema Crnoj Travi i ostalim okolnim selima, gde su se formirala naselja u vremenu pod Turcima.

Stanovništvo sebavilo stočarstvom i bili su poznati trgovci stokom, a i rudarstvom. Kasnije su postali dobri majstori građevinari-dunđeri (zidari) odnosno pečalbari.

* * *

NAPOMENA:

Ovde je izostavnjen RODOSLOV porekla prezimena, kao i dopuna višeetapnog raseljavanja stanovništa; dok se ne istraži poreklo rodova sa prezimenima iz vlasotinačko-crnotravsko-vlasinskoga kraja.

* * *

IZVORI:

[1] Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Čuka

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Crna_Trava

Izvorni tekst za Vikipediju pisao Miroslav Mladenović, Vlasotince –Vl 03:26, 4. avgust 2006. (CEST)

[4] Miroslav B Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa -“Crna Trava i okolna sela ” ; 1970-2013.g, Vlasotince

* * *

Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

8. decembar 2013.godine, Vlasotince, Republika Srbija

1. april 2015. u 16:29

zlatko

Neznam čoveka koji je pisao tekst, ali isti obiluje netačnim informacijama kao što su demografska slika od 1945 god. Nadmorska visina Čuke je 1400 m, a najniža mahala Grci je na 1200m. Ispod sela Čuka ne postoji manastir niti je postojao, najverovatnije je mislio na područje ispod Malog vrha nasuprot Čuke.

Odgovori

20. februar 2017. u 21:47

Miroslav B Mladenovic Mirac

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A7%D1%83%D0%BA%D0%B0

20. februar 2017. u 21:53

Napomena: Slažem se da pomenuti podaci iz Vikipedije nisu tačni, jer sam nekoliko puta i sam bio na pomenuta mesta u selo Čuka. Ispraviće se kada se bude detaljno napisala knjiga. Hvala na sugestije, ali bilo bih dobro kada bi neko do Vas ko poznaje sve RODOVE, ispisao sva PREZIMENA po rodovima, njihove krsne slave i gde se koja familija iselila iz sela. To bih bio pravi doprinos sviju nas da se ostavi trag o selu Čuka.

21. mart 2021. u 12:24

Zoran Dincic

Tragom rodoslova…….moji koreni

MOJ NAVRHDEDA DINČA
U CRNOJ TRAVI OD 1800 GODINE
(Kako su nastale porodice Dinčić,Strahinić,Andjelković,Milenković iz Crne Trave)
Ja sam ,,šesto koleno,,mog navrhdede Dinče koji se prema nekim podacima rodio u vreme Drugog Srpskog ustanka.Odakle su se njegovi pretci doselili na ovim prostorima nema tačnih podataka,ali , najverovatnije da su dosli iz južnih krajeva tokom Velike seobe naroda.Moj navrhdeda Dinča imao je 4 (četiri)sina,najstarijeg MILENKA,zatim ANDJELKA,onda trečeg po redu,mog čukundedu DIMU koji se rodio 1830 godine i najmladjeg sina STRAHINJU.Od njih četvorice sinova,kasnije ,pojavom porodičnog prezimena nastale su posebne porodice DINČIČ,MILENKOVIČ,ANDJELKOVIĆ i STRAHINIĆ.Iako ta četiri brata rodjeni u kući svog oca a mog navrhdede Dinče,čim su se oženili,napuštali bi očevu kuću.pravili svoje kuće po pravilu na nekom drugom mestu a u na staro porodično ognište ostajao bi sin koji bi poslednji osnovao svoju porodicu.
Moje prezime DINČIĆ nastalo je kada je moj čukundeda Dima oformio svoju porodicu.Imao je četiri sina:najstarijeg NIKOLU(rodjenog 1855)STOJANA(rodjenog 1862),mog pradedu PETRA DIUNČIĆA(rodjenog 1878) i najmladjeg sina VASU.
DINČIĆI
Moj pradeda PETAR DINČIĆ(zvali su ga i Petraća)napravio je svoju kuću u selu Čuka,u mahali Pečinovci.Kuća I danas postoji.Imao je 7(sedmoro)dece:petoro sinova I dve kćeri.Moj deda MILIĆ DINČIĆ rodjen 1900 godine bio je njegov najstariji sin,prvenac.Posle pet godina,rodio se je BUDIMIR(1905),zatim sin DOBRICA(1907) ,pa onda DRAGOJE I najmladji sin RATOMIR(1914)koji je nasledio očevu kuću,u kojoj nije mnogo živeo,jer je sa svojim sinom JOVANOM DINČIĆEM napravio kuću u Vlasotincu.
Moj pradeda PETAR imao je I dve ćerke OLGU(1912) I NADU(1922).Ako pogledate pažljivo datume rodjenja dece mog pradede PATRA DINČIĆA,videcete da je moj deda Milić Dinčić rodjen 1900 godine a njegova najmladja sestra NADA 22 godine kasnije,odnosno godinu dana kasnije od rodjena mog oca Božidara DINČIĆA(1921)tako da je moj otac Božidar bio godinu dana stariji od svoje tetke Nade.
Moj deda MILIĆ DINČIĆ oženio se mojom babom Vaskom(rodjena 1894)koja mu je rodila troje dece:sinove,mog oca Božidara I mog strica Svetislava(1925) I čerku Lenu(Lenče).Posle nekoliko godinas življenja u selu Čuka,u poorodićnoj kući ,rešili su da se odsele za Leskovac pa su 1931 godine ,u tadašnoj ,,Belčug mali,,sadašnja ulica Pop Mićina,kupili tursku kuću od ALEKSANDRA VIDENOVIĆA,zidara iz Crne Trave(zapravo moja baba Vaska dala je svoj miraz(zemlju u Crnoj Travi)za kuću u Leskovcu I jednu njivu pored crkve u selu Vinarcu,na 4 km od Leskovca.
Moj otac Božidar DINČIĆ je strareiji sin Miliča Dinčića(rodjen 1921)rodjen je u Crnoj Travi ali je od 1931 godine u Leskovcu.Kao ilegalac-skojevac GESTASPO ga je uhapsio 1943,oterao u logor u Nišu a zatim na Banjici,gde je njegova grupa igrom slučaja odredjena za streljanje ali greskom poslata u Nemački logor EURVIL gde je posle 6 meseca sa grupom logoraša pobegao I priključio se snagama Francuskog POKRETA OTPORA I bio borac Drugog bataljona PRVOG PARISKOG PUKA,u poznatom odeljenju jugoslovena koje je vodilo velike borbe na Mozelu.Po oslobodjenju Francuske 1944 vratio se u Crnu Goru(brodom iz Marselja za Dubrovnik)gde se je priključio partizanskim jedinicama I demobiulsan je 1947 godine kao pripadnih specijalnih jednica u Bosilgradu.Posle rata odlikova je najvižib državnim odlikovanjima Ordenom zasluge za narod sa zlatnim vencem I Medaljom za hrabrost Danas ulica u Leskovcu u kojoj ja živim u novoj porodičnoj kući sa svojom decom, nosi ime mog oca Božidara Dinčića.
Rodjeni brat mog oca Svetislav Dinčič ima dva sina starijeg Ljubisu Dinčiča,poznatog novinara I književnika I Jovicu Dinčića.Žive u Leskovcu.
Moja pokojna teka Lenće udala se I živela u Beogradu sa svojim sinovima Zoran I Petrom.

Mladji dedin brat BUDIMIR DINČIĆ(rodjen 1905)imao je sedmoro dece(4 sina I 3 kćeri).Najstariji sin BUDIMIRA DINČIĆA zvao se IVAN DINČIČ(1926-1994)I imao je sina ČASLAVA(1952)I kćer Divnu.
Drugi sin BUDIMIRA DINČIĆA bio je ALEKSANDAR DINČIĆ(1928) I ima ćerku Ljiljanu(rodjenu 1954)
Treći sin BUDIMIRA DINČIĆA,bio je Tomislav Dinčić(1933) I ima sina Zorana.
Najmladji Budimirov sin je STANOJA DINČIĆČ koji ima čerku OLGICU.
Treći sin mog pradede PATRA DINČIĆA bio je DOBRICA DINČIĆ(rodjen 1907) I imao je tri ćerke:KATU,ZLATU I IVANKU.
Četvti sin mog pradede Patra Dinčića bio je DRAGOJA(rodjen 1910) imao je troje deece_ćerku Snežu I sinove Ćedu I Bokija I žive u Prokuplju.
I najmladji sin mog pradede Petra bio je RATOMIR DINČIĆ(rodjen 1914) I živeo je 94 godina .Kao najmladji sin nasledio je kuču I imanjer mog pradede Petra ali njaveći deo života proživeo je u Vlasotincu sa svojim sinom JOVOM DINČIĆEM(1942) I unucima Draganom I Zoranom Dinčićem.
Moj pradeda Petar imao je I dve kceri:stariju Olgu koja se je udala u Leskovcu za rusa Marona I izrodila mu četvoro dece:ćerke Maricu I Smilju I sinove Vlacka I Ivču.
Mladja čerka Nada (1922)udala se u Leskovcu I rodila ćerku Radu I sinove Slobodana I Ljubišu.
STRAHINIĆI
Strahinići nose prezime po imenu najmladjeg sina mog navrhdede DINČE.,Strahinje koji je rodjen 1837 godine.Strahinja je imao dva sina DONČU(1870-1934) I GORČU(1877-1901).
DONĆA STRAHINIĆ je imao petoro dece :sionove Radovaana,Boru,Jovančui Todora I čerku Milevu.
Njegov sin Bora imao je sina Branka I ćerku Ljubinku.Dončin drugi sin JOVANČA STRAHINIĆ(1905)imao je dva sina ČASLAVA STRAHINIĆA(rodjen 1931-umro 2010) I DUŠKA STRAHINIĆA.
Časlav Strahinić je bio doktor pravnih nauka I poznati professor Fakulteta političkih nauka u Beograda.Bio je tvorac ,,Kardeljevog ustava,, I predavao je I na Unioverzitetu u Londonu I bio prijatelj Margaret Tačer,,,čelične ledi I premijerke Velike Britanije.
Dončina čerka Mileva rodiula je sinove Veljka I Miladina I ćerke Cvetanku I Bosanku.
Najmladji sin. DONČE STRAHINIĆA zvao se je TODOR STRAHINIĆ(1907-1985)Imao je čerku Sofiju I sinove Stanoju I Gojka Strahinića .
(nastaviće se)

Odgovori

6. jun 2017. u 10:09

UREDNIKU PORTALA
Poštovani,

Neko ko je postavljao NADMORSKU VISINU sela ČUKA(Crna Trava) na VIKIPEDIJI napravio je grešku u nadmorskoj visini.
I sam znao te visine, ali prilikom postavljanja TEKSTA na PORTALU POREKLU, nisam obratio pažnju na tu grešku, pa sam tek natpisom jednog komentatora ovde na portalu uočio i obećao da ćemo promeniti taj deo rečenice oko nadmorske visine sela.
Evo napisao sam vam šta treba da PROMENITE i ZAMENITE.
S poštovanjem
Saradnik portala POREKLO
Miroslav B Mladenović Mirac, Vlasotince
3.jun 2017.Vlasotince, Srbija
*
PRILOG :
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/poreklo-prezimena-selo-cuka-crna-trava/

OBRISATI:

„Selo Čuka kao naselje se nalazi na nadmorskoj visini od 854 metara.“

POSTAVITI :

Selo Čuka kao naselje se nalazi na nadmorskoj visini od 1400 metara, a najniža mahala je GRCI (1200 metara nadmorske visine).

7. jun 2017. u 13:09

“ Mala Č u k a jeste pod Č u k o m, s leve strane Vlasine; prema njoj je na suprotnoj strani dolina Baltijanci. Čuka je pod njivama i livadama. Kuće su u jednoj dolini (oko 10) raspoređene u nekoliko grupa po porodicama:
P a v l o v i, D e j a n o v i (predak im G m i t a r bio „ćeaja“ na rudnicima),
M i l o v a n o v i.
Dalje su uz Vlasinu s leve strane R a k i n c i (5 k.) od Č u k e odvojeni golom kosanjicom, u daljini oko 5 minuta, s desne strane Vlasine prema njima je Pepina Dolina.
Od njih su dalje G r c i i potom M a l a T e s k o v o pod Delom, krajnja m a l a
C r n e T r a v e prema Vlasini, razbijenija je od ostalih , u njoj su
K i t a n o v i, N i k o l i n i, D e j a n o v i, R a d o v i n c i (2 k.) i dr.,
Kuće su van ravni doline, gore po kosama.
P e j č i n o v a m a l a (6 k., P e j č i n o v a c a, samo je jedna porodica od dovodca) je pod Čukom u početku Pejčinovske doline, s leve strane Vlasine, gde ova skreće u pravcu I-Z.
Ova je dolina između Vlasine i Čemerštice, pri ušću ove u Vlasinu. Iznad kuća u početku doline kopana je ruda.
*
Z l a t a n c i ili G o l o u š c i (3 kuće) su iz Razloga, gde se i danas zovu Goloušci. Slave Sv. Arhanđela.
Od Z l a t a n a c a su L u l i n c i i L e p o j i n c i.
Njih su zatekli P e j č i n o v c i.
Č a u š e v i (oko 13 kuća) su izgleda isti sa onima u Krivoj Feji i Šipkovici. Slave Đurđev Dan. Radili im preci na majdanu, pa se potom zaselili.
B a b i ć e v i (8 k.) kao da su sa Kosova. Slave Sv. Vasilija. Predak im se prezivao B a b i ć. Njegovi su stari živeli u Čuki, odakle je on prešao na mesto, gde su sada B a b i ć e v i.
P e j č i n o v c i vode poreklo od Koznice (Kopaonik), slave Sv. Stevana, a ona tri brata sv. Nikolu.
K o z a r n i č a n i (25 k.)- Iz Koznice (kod Kopaonika). Turci je zvali Srpska Mala, a sada K o z a r n i c a. Došli kao u pečalbu (možda zbog rudarske radnje), pa se stalno nastanili.
Onda bio Turčin G o s p o d a r u selu i na pitanje, gde da se nastane, on im odredio mesto, gde su bili kozarnici, te se po tome i mala danas zove. Uzimaju se među sobom. Slave Sv. Arhanđela. “
IZVOR: (Prema ZAPISIMA (1905-1910) Riste Nikolića, VLASINA I KRAJIŠTE, 2012. SANU Beograd)
Priredio: Miroslav B Mladenović Mirac
13. april 2017. Vlasotince, Srbija
*

13. avgust 2017. u 12:34

PRILOG “izmene” rečenice o nadmorskoj visini kod sela ČUKA (Crna Trava) u PRILOGU Otpad
Miroslav B Mladenovic Mirac 05. jun 2017. 16:38
Kome: [email protected], [email protected]
Odgovori | Odgovori svima | Prosledi | Odštampaj | Prikaži original
Poštovani,

Brzi odgovor
Kome: [email protected], [email protected]

Dodaj i citirani tekst u odgovor

« Nazad na Otpad Još radnji…Označi kao pročitanoOznači kao nepročitanoDodaj zvezdicuUkloni zvezdicuPrijavi kao nepoželjnoIgnoriši——–Primenite oznaku:PersonalReceiptsTravelWork 1 od oko 34 Starije ›

Korisitite pretragu ili opcije pretrage da biste brzo pronašli poruke!
Trenutno koristite 12544 MB (81%) od 15360 MB
Poslednja aktivnost naloga: pre 1 sat na ovoj IP adresi (

19. januar 2019. u 23:31

zdravko

dali neko zna kako se preziva ljuba sto je otisao davno u ameriku ja mislim da je radisavljevic ko zna neka me kontaktira na 064 560 43 55 hvala

Poreklo prezimena, selo Čuka (Crna Trava)

Komentari (8)

Odgovorite