Порекло презимена, село Шеврљуге (Косјерић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шеврљуге, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВ Порекло становништва села Шеврљуге, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шеврљуге (Косјерић)

Порекло презимена, село Шеврљуге (Косјерић)

Порекло становништва села Шеврљуге, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај и тип села.

Шеврљуге почињу од једне веће потолине северно од косјерског Тулимирског Брда, поред Брајковића и дуж потока Брушњаче пењу се на субјелску косу изнад Поповице и села Мионице. Шеврљуге су доста уско село, у јужном делу равно и потолито и некад стално у ритовима. Насеља су по ободу а средином су њиве и путеви.

У селу су три права џемата; први уз Бушњачу и испод Субјела, други код језера и трећи под Јасиковом Равни до Брајковића. Џемати су мали и растурени. Сељаци се много селе и растурају због малог простора и недостатка земљишта. Село опада и расељава се.

Старине у селу.

И по Шеврљугама око старе језерине и на коси западно од Чуке има старих споменика и трагова живота. Старих породица нема.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Орловићи су најстарија породица, досељени пре 200 година у село и насељени изнад Тулимирског Брда у најлепшем делу села. Орловићи су из неког истоименог села или братства око Бијелог Поља, има их данас 8 кућа, славе Аранђеловдан.

Ликићи. За Орловићима је дошла у село и населила се до Брајковића некаква Лика Ликна, удова са доста деце и великом задругом. Лика је дошла из Колашина, неки сматрају да је у сродству са Шепцима у Маковишту, што је далеко од истине. За Лику се зна да је била висока, црна као циганка, права и врло незграпна у ходу и опхођењу. Потомци су јој мирни, тихе и приглупе природе. Сви су издвојени, тешко покретни и са малим задовољни. И на речи и на делу су спори и троми, има их у селу 14 кућа, славе Ђурђевдан.

Јосиповићи су досељени из Бухара изнад Ужица, где су пре тога застали у Карану и одатле прешло овамо више породица, одакле су се почеле одмах растурати и кретати даље. Јосиповићи су пореклом из Вране, то им је старо породично презиме, под тим презименом су дошли од Пријепоља; они су уз Брушњачу, кретали и населили је, има их сада 15 кућа. Славе Илиндан.

Познији досељеници:

Крецовићи су из Мионице, дошли у Ликиће, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Јекићи су из Радоине код Нове Вароши, има их 7 кућа, славе Лучиндан.

У Шеврљугама има 47 кућа од 5 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top