Poreklo prezimena, selo Sibnica (Sopot, Beograd)

Poreklo stanovništva sela Sibnica, Gradska opština Sopot – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je sa obe strane Sibničke Reke, desne pritoke reke Turije.

Tip sela.

Selo je podeljeno u tri kraja, Gornji, Donji i Brđanski Kraj.

Ime selu.

Ime Sibnica je, vele, po tome, što je u selu postojala kula u koju je, prilikom gradnje, sipano blato, te otuda Sipnica a zatim Sibnica.

Starine u selu.

U selu postoji Madžarsko Groblje. Na njemu je bilo kamenja, koje je upotebljeno za gradnju crkve, a tu su iskopavane ljudske kosti, lobanje i dr. Kod Seone u ataru ovog sela pričaju da je bilo selo Seonica, koje je docnije nestalo. Tu je blizu Manastirina, gde je postojao manastir. Priča se, da su kaluđeri toga manastira zaklali dete, koje su tu hajduci sklonili. Zbog toga hajduci poubijaju kaluđere, te manastir poropadne a zatim je i selo Seonica uništeno. U ataru ovog sela (Sibnice) postoji Selište, gde je najpre bilo današnje selo Sibnica, pa je odatle, zbog turskog zuluma, izmešteno na sadašnje mesto. Onda su, vele, u selu bile 4 kuće. Tu su danas livade i njive. Na Selištu su pri oranju stanovnici nalazili verige, testije i dr. Han, gde su za vreme Prvog ustanka, poubijani Turci, bio je pore d ruma, koji je vodio kroz selo a blizu današnjeg dućana prema česmi.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

U selu su najstarije porodice:

–Ivankovići*, Pop-Lazići ili Obradovići, slave Nikoljdan.

*Za njih se priča da su prvi u selu na kući ozidali odžak (dimnjak), dotle se sve kuće bile lubare.

–Mandići i Milijanovići su jedna porodica, Nikoljdan.

–Skorupanovići, Nikoljdan.

–Markovići ili Pavlovići, Nikoljdan.

Za ostale porodice se zna odakle su doseljene:

–Mitrovići su od Sjenice***.

–Crnjakovići ili Radojkovići, za njih se ne zna odakle su doseljeni, praded ime je došao u Gornji Kraj sela, po pričanju nekih, liče da su od Sjenice***.

–Stanojevići i Radovanovići po starom prezimenu a sada:

–Milosavljevići ili Milići poreklom su iz nekog sela blizu planine Jelice, Čačanski okrug; odkuda je došao njihov praded Stanoje. Tamo su, vele, „oko zaranaka“ ubili Turčina i najpre došli u selo Vlašku i tu proveli leto. Za vreme neke bežanije dolazili su do sela Žarkova, pa se portom vratili, ne prelazivši „preko“, i nastanili do današnjeg groblja u selu Sibnica; odatle kasnije pređu na mesto gde su im danas kuće. Za vreme bežanije bežali su i u Srem i tamo neko vreme bili blizu Novog Sada. Danas ih zovu „Arnautima“***.

–Ristivojevići su došli iz Ovčina, Račanski srez***.

–Kujundžići su iz Rekovca, odakle im je došao praded, Nikoljdan.

–Miladinovići su došli iz okoline Pirota pre 80-100 godina***.

–Todorovići su iz Jagodine, došli su kada su Katići vladali u Rogači, zovu ih „Bugarima“, Aranđelovdan.

–Stanisavljevići su sa Kosova, iz okoline Vučitrna, došla su dva brata pre oko 60 godina, zovu ih Kosovcima, stanuju u Brđanskom Kraju, Nikoljdan.

–Stevići su iz sel Prisjaka, Niški okrug odakle im je došao predak pre 50-60 godina kao zanatlija – kolar; zovu ih „Bugarima“, Stevanjdan.

–Marinkovići su iz Zaladinaca, Niški okrug, došao im ded Miladin, i njih zovu „Bugarima“, Đurđevdan.

–Rankovići, za njih se ne zna odakle su, žive u Gornjem Kraju, Jovanjdan dok oni što žive u Donjem Kraju slave Stevanjdan.

–Joksimovići, Spasojevići ili Pajčići su jedna porodica, preselili su se iz Garaša***.

–Stankovići su iz sela Košarnja na putu između Vranja i Kumanova, predak im pre 50 godina došao kao dunđer i tu ostao, Aranđelovdan.

–Pavlovići (Zlatko) su od Zaječara***.

–Milosavljević Vladislav je iz Solotuše, Užički okrug, po zanimanju pinter***.

–Aksentijević (Petar) je iz Banata („Švaba“)***.

–Mladen (ne kaže se prezime) „Tišler“ je iz „preka“ („Švaba“)***.

–Dragutin je došao od Užica pre 10 godina, zanatlija – terzija***.

–Damnjanović (Rista) je došao oko 1866. godine iz Velesa u Makedoniji („Cincarin“)***.

Za stare porodice i starije doseljenike, priča se, da su 1813. godine bežali u Srem i u Kupinovu probavili 3 godine.

***Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.