Порекло презимена, селo Дадинце (Власотинце)

Порекло становништва села  Дадинце, општина Власотинце. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара.

 

Настанак села и порекло становништва

Село ДАДИНЦЕ је насеље у Србији у општини Власотинце у јабланичком округу. Према попису из 2002. године је било 195 становника; док је у попису 1948. године било 547 становника.

Село лежи у североисточном делу Грделичке клисуре, на граници према сливу реке Власине. У административном погледу припада Власотинцу. Околна насеља су козаре и Градиште.

Само насеље је ратарско-виноградарско, збијеног типа, у југоисточном делу Лесковачке котлине, на 450 метара надморске висине, 4 километара удаљено од Власотинца.

Спада у стара насеља. Од старина су евидентирани “Џидовски гробови”. Помиње се 1516. године, када има 4 куће.

Старо насеље је временом расељено, а садашње настаје крајем XIX  века. После ослобођења од Турака има 30 кућа и 346 житеља (1884).

По садашњем становништву Дадинце није старо село. Њега су основали пре око 170 до 180 година преци данашњих родова Грујинци и Ковачевци. Дакле, данашње село је основано око 1780. године.

Драгиша Цветковић

Из рода Грујинци води порекло Драгиша Цветковић, председник владе Краљевине Југославије, рођен у Нишу.

Дадинце је 30. јуна 2012. године у село подигло Спомен обележје Драгиши Цветковићу. Споменик је подигнут поред школе чију је изградњу помогао и сам Драгиша Цветковић.

Пре Другог светског рата село је имало струју, пошто је Драгиша Цветковић (слика десно) донирао турбину која је црпила воду из реке.

Када су Грујинци дошли „овде је све била шума“. Ти досељеници „тражили су скривена места”.

Становништво је српско (слави Св. Аранђел, Св. Николу и др.), досељено са Косова, Копаоника, из Пољанице и др.

Сеоска слава је некада била Спасовдан. Сада је  Петровдан (по Трифуноском) и Петковдан (по Стаменковићу-подвукао М.М 2013.г.)

У село Дадинце су махале: Село, Долина и Доња Махала. Ове махале су међусобом нису оштро одвојене. Према томе, Дадинце је збијеног типа и у 1961. годину је имало 115 домова.

У насељу Дадинце живи 167 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,6 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Село Дадинце је електрифицирано, има телефон, школу, продавнице и асфалтни пут према Власотинцу и другим правцима саобраћајне комуникације.

Село се снабдева водом из бунара. Даље од села на путу за Власотинце, избија извор Чесма.

Некада је ово било село са највећим бројем интелектуалаца: учитеља, наставника, професора, доктора, економиста, правника, писца и других интелектуалних образовних профила, постепено као и сва околна села на југу Србије одумире.

Млади су напустили села а само остају старачка домаћинства и по који пензионер се враћа у село да се у смирају старачке самоће смири лутајућа душа која чезне за кореном свога рода.

* *  *

Старине и прошлост:

На потесу Јовин Рид сељаци су откопавали старе гробове. Од тих гробова на површини земље се види по неки камен. Говори се, да су ти гробови дужи од данашњих. Зато неки мисле да су то “џидовски гробови”.

Када су Турци палили Власотинце, за време такозване “бојаџиске буне” 1841. године, тада је било запаљено и Дадинце.

Дадинчани су учествовали у свим бунама и ратовима за национално ослобођење и ослобођење од фашизма у Другом светском рату.

* * *

ТОПОНИМИ (Називи потеса):     

– Ђурина падина, Бела Чука, Јасика, Гол Брег, Средњи рид, Јовин Рид, Осоје, Воћњак, Бели камен, Река, Церичје, Попов Луг (на путу за Козаре).

* * *

ПОРЕКЛО РОДОВА (Према Трифуноском 1961.г.):

Грујинци (60 к., св. Арханђео); доселио им се предак Груја око 1780. године са Косова. Грујинци су “најјаче племе“. Деле се на Цветковиће, Јанковиће, Црвљане и др.

Знају ову генеалогију: Драгољуб (жив 55 година) – Марко – Цветко – Станко – ? – Груја који се доселио.

Од овог рода потиче Драгиша Цветковић ранији председник владе. Он је рођен у Нишу од оца Јована из Дадинца тамо насељен као официр.

Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника,  доселили се крајем 18. века.

Поповићи (5 к., св. Никола); дошли су око 1830. године из Големог Села уПољаници.

Тамо имају рођака. Оснивач рода, који се доселио као свештеник, звао се Станислав. (Владан жив 60. година – Трајко – поп Стеван – поп Станислав).

Стојковци (5 к., св. Арханђео). дошли из данашљег Власотинца.

Банинци (2 к., св. Арханђео), дошли су из Новог Села. Даље порекло им се не зна.

Младеновићи или Средњоридци (3 к., Митровдан), дошли из Шупљег Камена близу Власотинца.

Торбари (4 к., св. Арханђео) и Велковци (1 к., св. Стеван), порекло им се не зна. На основу истраживања Велковци воде порекло из Велеса (Македонија – подвукао М.М. 2013.г)

Исељеници:

 Од рода Грујинаца има старих исељеника у Нишу. – Затим доста исељеника има у Грделици. После Другог светског рата из Дадинца много школованих младића иселило се у разна места у Србији (подаци датирају из 1964. године).

Данас на почетку 21. века Дадинчана има одсељених од Власотинца, Лесковца, Ниша све до Београда и широм Србије.

* * *

Напомена:- Насељавање читавог овог краја па и села Дадинце  је вишеетапно. Зато постоји потреба да се претходно испитају порекла  становништва по презименима осталих околних и других села са подручја Власине и Црне Траве у погледу њиховог порекла па тек онда написати потпун родослов фамилија и порекла презимена по родовима за село Дадинце. (Подвукао М.М.,  2013.г.Власотинце).

* *  *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Др Јован Ф Трифуноски: Грделичка клисура – Насеља књига 13

[3]  http://sr.wikipedia.org/wiki/Дадинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац:- ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

20.новембар 2013. Власотинце

Аутор:  Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце, Србија

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dusan Dadince

    Ne vidim nijedan razlog zasto bi prvo morali ispitati prezimena iz okoline Vlasine i Crne Trave,ali vidim g.Profesore da kroz vas rad zagovarate pricu da su svi rodom sa podrucija Vlasine… Po meni kao mladom istrazivacu i istoricaru tottalno suluda ideja. Jer mentalitet Dadincana Gradicana i Kozaracana se razlikuju od svih sela u njihovom okruzenju,sto znaci da nema nikakve veze za ostalima….
    Tacna informacija je da su svi poreklom Iz Vlasotinca,sem Banicara(Baninci),cak i Torbari iz V.Sejanice pa i za njih je lako znati da imaju veze sa Vlasotince jer sigurno znamo velike poznate familijeniz Vlasotinca da su rodom iz V.Sejanice(Sarici,pa i polovina Peskini) sto i sam Blagoje Peskic kaze!!!
    Pozdrav

    • Miloš

      Apsolutno se slažem sa ovim komentarom uz dužno poštovanje profesora u ovom tekstu je mnogo netačnih informacija o selu Dadincu.
      Mladi istraživač i istoričar javi se [email protected] ja Dadince već istražujem više od 15 godina pronašao sam dosta podataka o selu.

      • Dusan Dadince

        Postovanje Milose,

        Da ti se zahvalim na podrsci,sigurno volis Dadince kao i ja i sigurno su i tvoji koreni kao i moji odozgo,pa samim tim sigurno najbolje znamo ko smo i sta smo.
        Veoma cenim rad profesora g.Mirca i da nije njega veoma malo bi se znalo o selima u predelu Vlasine i nize,ali isto tako ja imam svoju teoriju o ovim selima,potkovanom raznim dokumentima od takodje lokalnog istoricara i pitopisca Blagoja Peskica inace mog predka…
        Definitivno gledajuci familijeni prezimena zna se tacno ko je odakle dosao pa jos unazad.
        Glavni sliv ljudi je dosao uz Rupsku reku,sto znaci od Grdelice pa nagore,tako nastaje i Kozare,Dadince pa Gradiste i tu staje! Pa onda iz Vlasotinca-tacnije iz kamenice preko supljeg kamena,sto je prvo najstarije naselje u Vlasotincu.Naravno remenom blizina drugih sela ima svoj uticaj npr. V.Sejanica,Jastrebac.
        Zakljucak: visoki,pametni i obrazovni ljudi koji se bave vinogradarstvom od pamtiveka nemogu biti sa podrucija iznad 1000mnv. Sve je to uticaj srednjovekovnog Kosova polja i idelanih 300mnv.

        Pozdrav,