Порекло презимена, село Букоровац (Пивара, Крагујевац)

28. октобар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Букоровац, градска општина Пивара – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Букоровац је у пределу Белици, источно од Крагујевца, а испод развођа Осанице и Лепенице. Оно је око горњег тока речице Осанице, са обе њене стране код окуке коју она прави. Куће су готово све у долини, по дну и по странама. Оне су средње расуте. Село се дели на махале: Горња Мала је до Мамутовца, Курилово је средња махала и Доња Мала је у речици Осаници.

Земље и шуме.

Мамутовац је на „муши“ (граници) према Доњој Сабанти. Ту су њиве, ливаде и шуме, а ту има и букуровачких кућа. Називи сеоског атара су: Голица, Котрљан, Лиси, Лаз и Врлетница. Од Црквине на даље су: Речица, Дугачка Коса, Ботуњска Коса према Комарицама, Јеленац је „међа према сас Јабучје“, па Стајина Коса на међи Букоровца, Јабучја према Сутубини.

Воде.

У Мамутовцу је и извор под истим именом. У средини села је Гробљиште „с-према Куриловке“. Ту је била лепа вода.

Име селу.

Не знају да објасне одакле име селу Букоровац.

Име Мамутовац потиче, по легенди, од приче да су неки убили Турчина Мамута па га ту бацили, по су због тога Букоровчани платили проливену крв 1001 грош. Доскора се познавао Мамутов Гроб на муши.

Старине у селу.

Било је камења с „латинским“ натписима, сада је готово све повађено, тек по неки је урастао у земљу. Причају да је ту била Црквина.

Порекло становништва

Родови су:

Милићевићи су најстарији род у селу; године 1813. су бежали у Срем, па се повратили, Никољдан.

Ђорђевићи и Николићи су из Гаглова код Крушевца, Аранђеловдан.

Пешићи, предак Пеша се доселио из „Врањско“, Аранђеловдан.

Миљковићи и Гмитровићи су исти род са Пешићима, Аранђеловдан.

Петровићи, предак дошао „озго из Ерске“, од Новог Пазара, не каже се коју славу славе.

Двисци, Миздраковићи, Вукајловићи и Каровићи су Сјеничани; њихови потомци и данас имају доста западног нагласка, Ђурђиц.

Бојанићи су од Новог Пазара, дошли „сас Петром“, Ђурђевдан.

Марковићи, Ћор-Марко Илић се доселио из „латинске“ земље, Никољдан.

Брковићи, предак Брко се доселио вероватно из Левча, јер у Рековцу имају старо кумство, Никољдан.

Пауновићи су вероватно из Новог Пазара, Ђурђевдан.

Милутиновићи су из Јабучје у околини, Ђурђиц.

Костићи су се скоро доселили из Петровца код Крагујевца, Св. Петка.

Пауновићи су се доселили „из Трлац“ у Бугарској, имају род у Штипљу (мислим у Штимљу, оп. Милодан) на Косову, Никољдан.

Мијајиловићи су из Десимировца код Крагујевца.

 

ИЗВОР: Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan

    У периоду од 1788-1803. године у Букоровац је досељен Немањић (не знам име, али то је брат Саве Милојевића који је насељен у Доњу Сабанту у истом периоду, а дошли су из Крушевачке жупе а пре тога из Рашке из велике фамилије Немањић. Заправо један брат Сава је отишао у Доњу Сабанту, Благоје у Велику Сугубину, трећи брат у Јовановац а четврти у Букоровац. Са собом су донели славу Свети Ђорђе (Ђурђиц и Ђурђевдан).