А
Астал – сто
абер – глас који испуштају животиње или људи, вест
Аваз – глас
Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги
адет – обичај, навика
аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)
азна – види хазна
акшам– први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.
алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.
алај-барјак – застава једног алаја
аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке
аманет – завештање, завет, светиња
антерија – врста горње хаљине
ар – в.axap
арамбаша – в.харамбаша
аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи
аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар
аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук
аргатовати – кулучити, принудно радити без плате
аршин – стара мера за дужину
атлија – коњаник
аферим – узвик за одобравање: честитам, браво
ахар – коњушница
аџамјија – наивно, неискусно момче
ашлук – свакодневни трошак
ашчија – кувар, економ
авлија
Ајвар
Б
Бабо – отац
бабајко – хипокористик од бабо
бакрачлија – стремен, узенгија
бакшиш – напојница, поклон
балчак – држак од сабље, мача и сл.
баљемез – Ton великог калибра
баша – поглавар, старешина
башка – посебно, одвојено, засебно
бедевија – кобила добре пасмине
безистен – наткривени трг, чаршија; дућан
белило – место гдје се бели, пере платно
белћим – можда, ваљда, вероватно
бенђелук – опојна трава или напитак; мађије
берибет – благослов; срећа, напредак
бешкот – добро печен хлеб, двопек
биљега – обележје; мета
бињекташ – камен са кога се узјакује
бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе
бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар
брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши
бугар-кабаnица – чобанска кабаница
букагије – окови за ноге, негве
буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група
бусија – заседа, заклон
бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа
буђелар
баксуз
бурек
B
Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит
везир – министар, управник вилајета
вересија – продаја или куповина на почек, на кредит
веђил – заступник, повереник
вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво
вакат – време
Г
Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.
гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље
градина – врт, башта
грозан – који обилује горжђем, гроздан
Д
Далбулана – турска војна музика,
деветак – деветогодишња домаћа животиња
дели – храбар, неустрашив
делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини
деније – ноћна литургија, бденије
дервиш – члан неког исламског верског реда
дерт -јад, бол, чежња
дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат
диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање
дивит – мастионица; прибор за писање
дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин
диздар – заповједник тврђаве
дилбер – драги, драган; леп, красан, мио
диљка – врста старинске дуге пушке
димишћија – врста сабље из дамаска
дирек – дрвени стуб
дишер – напоље! ван!
долама – врста горњег капута у народној ношњи
дорат – коњ црвеносмеђе длаке
дохакати – доћи коме главе, савладати – некога
дувар-зид
душманин – непријатељ, противник
дунђер – градитељ
Ђ
Ђаконија – бирано јело, посластица
ђем – део узде
ђемија – лађа
ђердан – огрлица
ђечерма -јелек, прслук
ђувегија, ђувеглија – младожења; муж
ђугум – бакрени суд за воду
ђумишли – од сребра, сребрн
ђорда – врста сабље
ђутуре
Е
Елчибаша – главни изласланик
ефендија – господин; господар
ећим – в.хећим
ексер
Ж
Ждрака – зрака
жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера
3
Зазор – стид, срамота
замандалити – затворити мандалом (полугом)
засобице – узастопце
затомити – уништити; сакрити
зачамати – дуго остати негде, задржати се
звекир – метални колут на вратима којим се куца
земан – време, рок
зијамет – беговски посјед
зламеније – знамење, знак; предсказање
зулум – насиље, безакоње, терор, тиранија
зулумћар – насилник, тиранин
заман
И
Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца
измет – служба, дворење, услуга
измећарка – слушкиња, служавка
изубаха – изненада, неочекивано
интов – кола, кочије
инцијел, инцил – евета књига
Ј
Јабана – туђина, туђа земља
јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица
јаглук – марамица, рубац
јагма – грабеж
јазија – писани текст; писмо
јазиција – писар
јалакнути – узвикнути “Алах”, помениту бога при јуришу, халакнути
јако – истом, тек
јали – или
јалија – обала (реке или мора)
јанкеса – торба која се носи са стране, о боку
јапунце – огртач, кабаница; покровац
јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана
јатаган – дуги криви нож, ханџар
јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука
јеглен – разговор; говор, беседа
јегленисати – разговарати
једек – парадни коњ
једнак – одмах, смјеста
језан – муслиманска молитва
јеменија – марама, шамија
јолдаш – друг, пријатељ
јутрење – јутарња служба у цркви
K
Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа
кавга – свађа; бој
кавгаџија – свађалица; убојица
кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар
кадифа, кадива – фина тканина, сомот
кадуна, када – госпођа; угледна жена
кадунџика – деминутив од кадуна
каил – вољан, рад
калдрма – пут или двориште поплочани каменом
калиак – капа од крзна или само опточена крзном
кардаш – друг, пријатељ
катана – припаднк коњице, коњаник
каук – врста муслиманске капе
каур, каурин – неверник
кашкета – врста капе
комшија – сусед
кашика
катанац
касаба
Л
Лав – посед, спахилук
лавра – велики манастир
лагум – мина; прокоп,
лала – султанов дворјан
ласно – лако
левер – плаћени војник
леђен – посуда за умивање
летурђија – црквена служба
литар – огрлица на врату
лобуд – буздован
лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом
М
Магаза – магазин; дућан
малвасија – врста вина
мановеки – непознат језик
маха – врста зобнице
мегдан – бој, битка; место окршаја
међер – збиља, заиста, стварно
мезил – курир који на коњу преноси пошту
мезилеки – који се односи на мезил
мејдан – в.мегдан
мејданџија – онај који се бори на мегдану
меневиш – љубичаст, модрољубичаст
меште – уместо, место
мешћема – суд, судница
мљезимица – мезимица; најмлађа кћи
мрамор – камен
мраморјe – стење
мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише
мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине
мунара – високи торањ џамије, минарет
муштулук – радосна вест; награда за јављену вест
мезе
H
Набрекивати – викати “бре”, натресати се на некога
навалија – врста сабље
намах – одједном, одмах, сместа
назорице – поиздаље, из даљине
накрпати – слабо говорити, натуцати
налбантин – покривач коња
напокоњи – посљедњи
нацак – бојна сјекира
пеимар – зидар, грађевинар
О
Обезнанити (cе) – онесвестити(се)
облучје – предњи део седла, јабука
оберкнез – кнез једне области, вилајетски кнез
обрштер – пуковник
ограшје – разбојиште,бојиште; бој, битка
одврћи (се)- одметнути (сe)
опаднути – оклеветати
оптећи – опколити
ордија – војска; хорда
орјатка – проста жена; простакуша;
ортак – друг
отока – рукавац, залив
оцак – кућа, дом; угледна породица
П
Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској
пашалук – област којом управља паша; звање паше
пенџер – прозор
пешкеш – дар, поклон
пињал – врста ножа, кама, бодеж
пирлитан – накићен, навезен
подушје – црквена служба за покој душе умрлог
појагмити – разграбити
потекар – поново, изнова
потрошак – трошење; употреб
похарати – опљачкати; опустошити
похарчити – потрошити; унинтити
првобратучед – брат од стрица
придрнути(се) – помамити(се)
прохесапити – прорачунати, промислити
прстеновати – дати прстен, заручити, верити
пуљат – шарен, пегаст коњ
пусник – ђаволски човјек, проклетник
путаљ – путаст, путоног коњ
пуце -дугме
подрум
Р
Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима
Ражденути – растерати, разагнати
раздертити (се) – растужити(се)
разма – осим, изузев
раскарати (се) – забринути (се)
раф – полица
р’ат – украшена коњска опрема
рахат – задовољан, спокојан
рудина – пашњак, утрина
руменџе – бакрени суд за воду
руса – црвенкаста, стални епиет за главу
рушпа – млетачки дукат
C
Сајалија – врста чохе
сакагија – заразна болест у коња, слинавка
саклет – налог, заповест
сактисати – скршити, сломит
самур – куна; кожа од те куне
самуркалпак – капа од самур
сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци
сару – в. чалма
сеиз – слуга, коњушар
сеир – наслађивање у гледању лепог, радост
селам – турски поздрав
сератлија – граничар, крајишник
сербез – слободно, без етраха
серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају
силембет – каиш преко прса
синија – округла трпеза, софра
синџилат – потврда
синџилатити – потврдити
синџир – ланац; оков
скерлет – тканина црвене боје
собет – договор, скуп; посело
совра, софра – низак сто, трпеза
ермајли – сребрн, украшеен сребром
ерчали – стаклен
стамболија – израђена у Стамболу, стамболска
староставан, старославан – од давнине, стародреван
столак – столица; престо
струка – огртач
субаша – помоћник или заменик банше, поглавара
Т
Табор – логор; одред војске
таинција – економ, интендант
татар, татарин – коњаник писмоноша
татаранка – врста стријеле
таманити – уништавати
тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници
тева – хоће, ваља да
тевенели – напразно, бесциљно
телал – јавни објављивач, огласивач, добошар
тенеф – конопац, уже
терзија – кројач
тестир – одобрење, допуштење
теферич – провод у природи
тефтер – рачунска књига; списак
тефтиш – преглед, инспекција; истрага
тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро
токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима
толковати – тумачити
туфекџија – пушкар
тулумина – мех, меешина
тумбак – туч, бронза
тараба
Ћ
Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе
ћар – зарада
ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,
ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање
ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас
ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља
ћесар – цар
ћурак – огртач постављен крзном, кожух
ћуфте
ћевап
ћошак
У
Убав – леп, диван
увјеџбати – проценити
улева – војничка плата
ункаш – предњи уздигнути део седла
уострит (се) – наоштрити се, наљутити се
урокљив – који је уречен, који је зле коби
утва – дивља патка
утувити – запамтити
ухитити – ухватити
учкур – узица којом се везују гаће, свитњак
угурсуз
Ф
Ферман – султанов указ, наредба, заповест
френђија – кула сазидана на француски начин
Х
Хабер – вест, глас
хазна – благајна, ризница
хазур – спреман, готов
ханин – издајица, одметник, неверник
хајван – животиња, стока
хак – право, правда; заслуга
халалити – опростити; благословити; поклонити
хан – гостионица
ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож
харамбаша – вођа хајдука
харамија – разбојник, зликовац
харач – трошак, издатак
харчити – трошити
хатар – наклоност, љубав, воља
хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник
хесап – рачун
хећим – лекар
харач
Ч
Чаир – ливада
чалма – планто омотано око феса или које друге капе
чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац
чатити – читати молитву
чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима
чекрк–челенка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру
ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење
чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац
чултан – коњски покривач, покровац
чорба
чакшире
чарапа
чибук
Џ
Џас – страх, страва
џабе – бесплатно
џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица
џебана – муниција
џевап – договор; разлог
џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље
џилитати – бацати копље
џезва
Ш
Шејтан – ђаво
Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака
шер, шехер – велики град, варош
шестопер, шестоперац – буздован са шест пера
шићар – плијен, корист, добит
шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш
шуркулија – шaпа
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
29. јун 2017. у 12:58
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово С, с
Бy
Драгана Амарилис
сабах – зора
сабахиле, сабајле – зором
саватлеисати – гравирати
саганлија – врста пасуља
саде – прави, чист
сахибија – господар
сакагија – врста коњске болести
сакат – богаљ
сакатити – богаљити
саксија – лончић за цвеће
саламура – врста раствора сосли у води за конзервирање меса
салеп – врста пића
самар – део товарне опреме, дрвено теретно седло
самарџија – зантлија који израђује самаре
самсов – велико псето
самун, сомун – врста хлеба
самур – врста крзна
сандал – врста свилене тканине
сандалија – столица
сандук – дрвени ковчег
сантрач – бунарска ограда
санџак – административна јединица
сапун
сарај – двор
сарахор – врста стражара
сарач – занатлија који прави предмете од коже
сарма
сарук – завој око капе, чалма
сахат, сат – часовник
сатара – месарска секира
сахибија – власник
сач – метални поклопац за огњиште
сачма – ситна оловна зрнца
севап – добро дело
севдалија, севдахлија – заљубљеник
севдисање – миловање
седеф – љуштура бисерне шкољке
седефли – украшен седефом
сеиз – коњушар
сеир, сејир – гледање, разгледање
сеирити – гледати, разгледати
сејмен – род турске војске
селам – поздрав
селам алејк – поздрављам те
селвија – чемпрес
сепија – вода за штављење коже
срхат – крајина
серхатлија – крајишник
сербез – слободно
сердар – старешина
сердарија – административно подручје сердара
сермија – имовина
серџада – врста ћилима
сефте – први дневни Пазар
сефтеџија – први купац
сијасет – мноштво
сике, синле – шамар
симит – врста хлеба
симичија – врста пекара
симсија – лула сребром окована
синија – ниски сто, софра
синџилит – судска потврда
синџир – ланац
сириџик – белило за мазање лица
сирће
сичан – миш, мишомор
сјаранити – спријатељити се
скела – пристаниште, сплав
скелеџија – сплавар
скерлет – врста тканине, црвена боја, болест шареница
сој – род, племе
сокак – улица
солуф, зулуф – увојак
сомун – округао хлеб
софа – трем, уздигнут простор пред џамијом, наткривено место у башти
софра – трпеза
спахија – поседник
спахилук – посед спахије
срклет – тегоба
срма – сребро
срча – стакло
срчали – стаклен
субаша – надзорник
султан –цар
султанија – принцеза
сулундар –димњак
сунет – обрезивање мушке деце
сунђер
сургун – прогонство
сутлијаш – слатко јело јело од млека и пиринча
суџук – врста кобасице
29. јун 2017. у 13:00
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Т, т
Бy
Драгана Амарилис
табак – слој, ред, арак
табакхана – ко\арска радионица
табан – доња страна стопала
табанџе – мала пушка
табор – батаљон војске
тава – тигањ
таван – поткровље
тазе – свеж, нов
таин – оброк, следовање
такум – прибор, опрема
таламбас – музички инструмент
талас
талих, талија – срећа
таман – управо
тамбура – музички инструмент
тандара – роштиљ, прчварница
тандара – мандара – збрда здола
тане – топовско зрно
тапија – јавна исправа о власништву
тараба – дрвена ограда
тарана – издробљено тесто на мрвице као додатак супи, чорби
тас – врста посуде
Таслиџа – Пљевља
татар, татарин – поштар коњаник у турској војсци
тевабија – присталица
тезга – трговачки сто
тезгере – носила
теке – само, истом
текне – корито
телал – гласник
телалити – објављивати
тенхан, тенханлук – самоћа
тенеф – конпопац, уже
тенџера – врста посуде за кување
тепа – брежуљак, узвисина
тепсија – врста посуде
терак – узорак
Теразије – део Београда где се у турско време резвоар одакле се вода разводила у разним правцима. Резервоар за воду се на турском каже терезија или теразије; тур – терази: перс. – теразу
терзије, теразије – ручна вага
тереџа – калуп
терзија – кројач
терзилук – кројачки занат
терли, терли диба – врста свиле
терлуке – женске папуче
тескера – писмо
тесте – свежањ од 10 комада
тестера
тестир, тестијар – дозвола
тетик – лук, перо
теферич – излет, провод
тефтердар – благајник
тефтер – бележница
тефтерити – записивати
тефтиш – преглед, инспекција
тигањ
тимар – неговање коња
тимарити – чистити коње
тифтик – поцепан
тоба – покајање, зарицање
тобџија –артиљерац
тобџилук – род војске
тозлуци, тозлуке – доколенице
тојага, тољага – батине
токе – метални украси
токмак – маљ, глупак
томрук – клада
топ – врста оружја
топал – сакат, хром
топаласт – хром
топуз – врста оружја
топук – потпетица
Топчидер – топцу дереси, топџијска долина
торба – мања врећа за личне ствари, носи се на рамену
торлак – хвалиша, разметљивац
туг – знак пашиног достојанства
Тузла – место, солана, место где се вади со
тулипан – лала
тулум – мешина; празноглавац, растројен човек
тумбак – златна легура бакра
тумбас – врста чамца
Туна – турско име Дунава
тур – доњи део одеће
турковање – живот по прописима ислама
турпија – столарска и браварска алатка
турпијати – стругати
туршија – укисељено воће и поврће
туткал – врста лепка
туткун – глупак, незналица
тутун-кеса – прибор за ношење дувана
тутунџија – дуванџија
туфек – пушка
туфекџија, туфегџија – пушкар
туцак – заробљеник, просјак
туч – бронза
29. јун 2017. у 13:01
vojislav ananić
Турцизми у српском језику – слово Ћ, ћ
Бy
Драгана Амарилис
Ћаба – храм у Меки
ћаге – папир
ћар – добитак
ћарење – зарађивање, трговање
ћарџија – трговац
ћаса – дубља посуда за чорбу, млеко
ћата – писар
ћебе – вунени прекривач
ћебеџија – зантлија који прави прекриваче
ћевап
ћеиф, ћеф – уживање, добро расположење
ћела – део главе без косе
ћелав – врста обољења, цалвитиес, алопециа: стање без косе
ћелепир – пљачка
ћилибар – јантар
ћемане – виолина
ћемер – појас; свод
ћенар – руб, ивица, крајина
ћепенак – крило, део дућана
ћерамида – врста црепа
ћерпич – врста цигле
ћескин – оштар, љут
ћетен – лан
ћеф, ћеиф – уживање
ћевшити – водити истрагу
ћибрит, шибрит – шибица
ћила – торба за барут
ћилим – врста вуненог покривача
ћилит – катанац
ћимлија – врста игле
ћириш – скроб, штирак
ћитаб, китаб – књига
ћифта – трговчић
ћор, ћорав – слеп
ћорлаисати – ићи насумице
ћоро– без једног ока
ћорпазар – продаја на слепо
ћоса – мушкарац без браде и бркова
ћотек – батина
ћошак – угао
ћошак – чардак, вила
ћошели – угласт
ћулумак – мали топаз
ћума –чуперак, хрпица
ћумез – кокошињац
ћумур – угаљ
ћуприја – мост
ћурак – кожух
ћурчија – занатлија, крзнар, кожар
ћускија – гвоздена полуга; сасвим пијан човек који не може да стоји усправно
ћутук – пањ, клада
ћуфте – окрогло обликовани комадићи меса
2. јул 2017. у 14:43
jkhgfyuk
Vecinu ovih rijeci mozete naci u Vukovim pjesmama, tako da je od velike koristi
30. септембар 2017. у 01:11
Милан
Зар реч литургија и лавра нису грчког порекла?
29. јануар 2018. у 12:24
Rаda Tanaskovic
Јесу. Има још пуно грчких, латинских и старосрпских речи сврстаних у турцизме. Срамота.
6. јануар 2018. у 21:57
Мишко уе
Алат=инструменти
Киша=дажд, дожд
29. јануар 2018. у 12:18
Rаda Tanaskovic
Овде има много речи које су латинског, грчког или неког другог порекла а сврстане су у турцизме, рецимо: кашика, све речи изведене од аграр…. Посебна срамота је што су и српске речи стављене у турцизме, рецимо шестоперац. Како шестоперац можеможе бити турцизам ако се за шест на турском каже алти а за перо туи? Много је неозбиљно на овај начин бавити се језиком. Много старосрпских да не кажем старословенских речи је такође уписано у турцизме.
Мој предлог: наши ленгвивсти би требало да знају бар још један словенски језик пре него што се упусте у тему присуства страних речи у српском језику, чисто да се не би срамотили. И обавезно да познају грчки и латински, из истих разлога.
21. јун 2018. у 23:08
IceLancer
Upravo sam cuo turcina iz 1918-te (film) govori na srpskom “sledeci” obracajuci se sledecem da pridje..
Bas me zanima poreklo ima li ikakve veze ili se samo neko igrao recima?
Film Water Diviner
oko 24minuta u filmu taman kada Russel Crow sidje sa broda i pridje “carini”
1. мај 2019. у 12:13
Војислав Ананић
https://www.dinarskogorje.com/rje269nik–pojmovnik.html#01