Турцизми у српском језику

11. октобар 2013.

коментара: 46

 

А

Астал – сто

абер – глас који испуштају животиње или људи, вест

Аваз – глас

Ага – господар; заповедник, старешина агалук – звање, достојанство агалук- посед који припада аги

адет – обичај, навика

аздија – плашт (обично украшен скупоценим везом)

азна – види хазна

акшам– први мрак, сумрак; муслиманска молитва no заласку сунца.

алај – скупина, гомила, мноштво, мaca; вojнa јединица, пук.

алај-барјак – застава једног алаја

аламанка – врста немачке сабље алат – коњ риђожуте длаке

аманет – завештање, завет, светиња

антерија – врста горње хаљине

ар – в.axap

арамбаша – в.харамбаша

аратос – (у изразу) не било гa, нека га ђаво носи

аргат – Hajaмни радник, кулучар, надничар

аргатија – присилни рад, кулук аргатлук – кулук

аргатовати – кулучити, принудно радити без плате

аршин – стара мера за дужину

атлија – коњаник

аферим – узвик за одобравање: честитам, браво

ахар – коњушница

аџамјија – наивно, неискусно момче

ашлук – свакодневни трошак

ашчија – кувар, економ

авлија

Ајвар

 

Б

Бабо – отац

бабајко – хипокористик од бабо

бакрачлија – стремен, узенгија

бакшиш – напојница, поклон

балчак – држак од сабље, мача и сл.

баљемез – Ton великог калибра

баша – поглавар, старешина

башка – посебно, одвојено, засебно

бедевија – кобила добре пасмине

безистен – наткривени трг, чаршија; дућан

белило – место гдје се бели, пере платно

белћим – можда, ваљда, вероватно

бенђелук – опојна трава или напитак; мађије

берибет – благослов; срећа, напредак

бешкот – добро печен хлеб, двопек

биљега – обележје; мета

бињекташ – камен са кога се узјакује

бињиш – широки огртач, обично од црвене чохе

бошчалук – у нарочиту мараму, бошчу увијен дар

брешка – старинска, мала пушка, названа no италијанској вароши Бреши

бугар-кабаnица – чобанска кабаница

букагије – окови за ноге, негве

буљук – чета, одред војске; мноштво, гомила, група

бусија – заседа, заклон

бутун(бутум) – сав, цео, целокупан: заједно, скупа

буђелар

баксуз

бурек

 

B

Ваиз – познавалац верске литературе (код муслимана), проповедник вајда – корист, добит

везир – министар, управник вилајета

вересија – продаја или куповина на почек, на кредит

веђил – заступник, повереник

вилајет – покрајина, провинција; народ, становништво

вакат – време

 

Г

Гадара – врста сабље која је оштра с обе стране.

гаирет – nомоћ, потпора; веселост, весеље

градина – врт, башта

грозан – који обилује горжђем, гроздан

 

Д

Далбулана – турска војна музика,

деветак – деветогодишња домаћа животиња

дели – храбар, неустрашив

делибаша – заповедник војног одреда у турској царевини

деније – ноћна литургија, бденије

дервиш – члан неког исламског верског реда

дерт -јад, бол, чежња

дива, диба – скупоцена свилена тканина, брокат

диван – разговор; сабор, веће; дворана за примање

дивит – мастионица; прибор за писање

дизген, дизђен – каиш, кожни поводац од узде, дизгин

диздар – заповједник тврђаве

дилбер – драги, драган; леп, красан, мио

диљка – врста старинске дуге пушке

димишћија – врста сабље из дамаска

дирек – дрвени стуб

дишер – напоље! ван!

долама – врста горњег капута у народној ношњи

дорат – коњ црвеносмеђе длаке

дохакати – доћи коме главе, савладати – некога

дувар-зид

душманин – непријатељ, противник

дунђер – градитељ

 

Ђ

Ђаконија – бирано јело, посластица

ђем – део узде

ђемија – лађа

ђердан – огрлица

ђечерма -јелек, прслук

ђувегија, ђувеглија – младожења; муж

ђугум – бакрени суд за воду

ђумишли – од сребра, сребрн

ђорда – врста сабље

ђутуре

 

Е

Елчибаша – главни изласланик

ефендија – господин; господар

ећим – в.хећим

ексер

 

Ж

Ждрака – зрака

жура – мали, ситан човек; особа слабог карактера

 

3

Зазор – стид, срамота

замандалити – затворити мандалом (полугом)

засобице – узастопце

затомити – уништити; сакрити

зачамати – дуго остати негде, задржати се

звекир – метални колут на вратима којим се куца

земан – време, рок

зијамет – беговски посјед

зламеније – знамење, знак; предсказање

зулум – насиље, безакоње, терор, тиранија

зулумћар – насилник, тиранин

заман

 

И

Ибришим – свилени конац; тканица од таквог конца

измет – служба, дворење, услуга

измећарка – слушкиња, служавка

изубаха – изненада, неочекивано

интов – кола, кочије

инцијел, инцил – евета књига

 

Ј

Јабана – туђина, туђа земља

јабанција – странац, туђинац, досељеник, придошлица

јаглук – марамица, рубац

јагма – грабеж

јазија – писани текст; писмо

јазиција – писар

јалакнути – узвикнути “Алах”, помениту бога при јуришу, халакнути

јако – истом, тек

јали – или

јалија – обала (реке или мора)

јанкеса – торба која се носи са стране, о боку

јапунце – огртач, кабаница; покровац

јасак – наредба којом се нешто забрањује, забрана

јатаган – дуги криви нож, ханџар

јатак – онај који скрива хајдуке; скровиште хајдука

јеглен – разговор; говор, беседа

јегленисати – разговарати

једек – парадни коњ

једнак – одмах, смјеста

језан – муслиманска молитва

јеменија – марама, шамија

јолдаш – друг, пријатељ

јутрење – јутарња служба у цркви

 

K

Кава – кафана, просторија у којој се пије кафа

кавга – свађа; бој

кавгаџија – свађалица; убојица

кавеџија – онај који држи кафану, гостионичар

кадифа, кадива – фина тканина, сомот

кадуна, када – госпођа; угледна жена

кадунџика – деминутив од кадуна

каил – вољан, рад

калдрма – пут или двориште поплочани каменом

калиак – капа од крзна или само опточена крзном

кардаш – друг, пријатељ

катана – припаднк коњице, коњаник

каук – врста муслиманске капе

каур, каурин – неверник

кашкета – врста капе

комшија – сусед

кашика

катанац

касаба

 

Л

Лав – посед, спахилук

лавра – велики манастир

лагум – мина; прокоп,

лала – султанов дворјан

ласно – лако

левер – плаћени војник

леђен – посуда за умивање

летурђија – црквена служба

литар – огрлица на врату

лобуд – буздован

лонџа – скупштина, већ;место за разговор у кући или пред кућом

 

М

Магаза – магазин; дућан

малвасија – врста вина

мановеки – непознат језик

маха – врста зобнице

мегдан – бој, битка; место окршаја

међер – збиља, заиста, стварно

мезил – курир који на коњу преноси пошту

мезилеки – који се односи на мезил

мејдан – в.мегдан

мејданџија – онај који се бори на мегдану

меневиш – љубичаст, модрољубичаст

меште – уместо, место

мешћема – суд, судница

мљезимица – мезимица; најмлађа кћи

мрамор – камен

мраморјe – стење

мујезин – џамијски службеник који са минарета кујише

мукадем – врста свилене тканине; мушки појас од те тканине

мунара – високи торањ џамије, минарет

муштулук – радосна вест; награда за јављену вест

мезе

 

H

Набрекивати – викати “бре”, натресати се на некога

навалија – врста сабље

намах – одједном, одмах, сместа

назорице – поиздаље, из даљине

накрпати – слабо говорити, натуцати

налбантин – покривач коња

напокоњи – посљедњи

нацак – бојна сјекира

пеимар – зидар, грађевинар

 

О

Обезнанити (cе) – онесвестити(се)

облучје – предњи део седла, јабука

оберкнез – кнез једне области, вилајетски кнез

обрштер – пуковник

ограшје – разбојиште,бојиште; бој, битка

одврћи (се)- одметнути (сe)

опаднути – оклеветати

оптећи – опколити

ордија – војска; хорда

орјатка – проста жена; простакуша;

ортак – друг

отока – рукавац, залив

оцак – кућа, дом; угледна породица

 

П

Паша – титула високих грађанских и војних достојанственика у Турској

пашалук – област којом управља паша; звање паше

пенџер – прозор

пешкеш – дар, поклон

пињал – врста ножа, кама, бодеж

пирлитан – накићен, навезен

подушје – црквена служба за покој душе умрлог

појагмити – разграбити

потекар – поново, изнова

потрошак – трошење; употреб

похарати – опљачкати; опустошити

похарчити – потрошити; унинтити

првобратучед – брат од стрица

придрнути(се) – помамити(се)

прохесапити – прорачунати, промислити

прстеновати – дати прстен, заручити, верити

пуљат – шарен, пегаст коњ

пусник – ђаволски човјек, проклетник

путаљ – путаст, путоног коњ

пуце -дугме

подрум

 

Р

Рабаџија – онај који се бави превозом робе запрежним колима

Ражденути – растерати, разагнати

раздертити (се) – растужити(се)

разма – осим, изузев

раскарати (се) – забринути (се)

раф – полица

р’ат – украшена коњска опрема

рахат – задовољан, спокојан

рудина – пашњак, утрина

руменџе – бакрени суд за воду

руса – црвенкаста, стални епиет за главу

рушпа – млетачки дукат

 

C

Сајалија – врста чохе

сакагија – заразна болест у коња, слинавка

саклет – налог, заповест

сактисати – скршити, сломит

самур – куна; кожа од те куне

самуркалпак – капа од самур

сараор – војник који чува тврђаву или неко место; титула за посебно задужење у војсци

сару – в. чалма

сеиз – слуга, коњушар

сеир – наслађивање у гледању лепог, радост

селам – турски поздрав

сератлија – граничар, крајишник

сербез – слободно, без етраха

серџада, сеџада – простирка на којој муслимани клањају

силембет – каиш преко прса

синија – округла трпеза, софра

синџилат – потврда

синџилатити – потврдити

синџир – ланац; оков

скерлет – тканина црвене боје

собет – договор, скуп; посело

совра, софра – низак сто, трпеза

ермајли – сребрн, украшеен сребром

ерчали – стаклен

стамболија – израђена у Стамболу, стамболска

староставан, старославан – од давнине, стародреван

столак – столица; престо

струка – огртач

субаша – помоћник или заменик банше, поглавара

 

Т

Табор – логор; одред војске

таинција – економ, интендант

татар, татарин – коњаник писмоноша

татаранка – врста стријеле

таманити – уништавати

тевабија – свита, пратња; следбеници, истомишљеници

тева – хоће, ваља да

тевенели – напразно, бесциљно

телал – јавни објављивач, огласивач, добошар

тенеф – конопац, уже

терзија – кројач

тестир – одобрење, допуштење

теферич – провод у природи

тефтер – рачунска књига; списак

тефтиш – преглед, инспекција; истрага

тимар – феудални посед, спахилук; пољско добро

токе – украсни и заштитни оклоп од металних плочица нагрудима

толковати – тумачити

туфекџија – пушкар

тулумина – мех, меешина

тумбак – туч, бронза

тараба

 

Ћ

Ћаба – свето мјесто; ходочашне до ћабе

ћар – зарада

ћарџија – онај који иде за ћаром, добитком,

ћеиф, неив – распложење, задовољство, уживање

ћемер – појас у коме се носи новац; женски сребром украшен појас

ћенталамбас даинцкиња – врста старинског пиштоља

ћесар – цар

ћурак – огртач постављен крзном, кожух

ћуфте

ћевап

ћошак

 

У

Убав – леп, диван

увјеџбати – проценити

улева – војничка плата

ункаш – предњи уздигнути део седла

уострит (се) – наоштрити се, наљутити се

урокљив – који је уречен, који је зле коби

утва – дивља патка

утувити – запамтити

ухитити – ухватити

учкур – узица којом се везују гаће, свитњак

угурсуз

 

Ф

Ферман – султанов указ, наредба, заповест

френђија – кула сазидана на француски начин

 

Х

Хабер – вест, глас

хазна – благајна, ризница

хазур – спреман, готов

ханин – издајица, одметник, неверник

хајван – животиња, стока

хак – право, правда; заслуга

халалити – опростити; благословити; поклонити

хан – гостионица

ханџар – кратки криви мач, јатаган; велики нож

харамбаша – вођа хајдука

харамија – разбојник, зликовац

харач – трошак, издатак

харчити – трошити

хатар – наклоност, љубав, воља

хаџија – онај који је ишао на хаџилук Христовом или Мухамедовом гробу, ходочасник

хесап – рачун

хећим – лекар

харач

 

Ч

Чаир – ливада

чалма – планто омотано око феса или које друге капе

чардак – већа просторија на спрату источњачке куће са тремом према улици; доксат, бaлкон; лепа вишеспратна кућа, дворац

чатити – читати молитву

чауш – поднаредник у турској војсци; гласник; сват који забавља и оглашава наредбе сватовима

чекркчеленка, чекркли-челепка – перјаница на капи која се окреће на ветру

ченгел – гвоздена кука за вешање и мучење

чилаш, чиле – коњ сивобеле длаке, белац

чултан – коњски покривач, покровац

чорба

чакшире

чарапа

чибук

 

Џ

Џас – страх, страва

џабе – бесплатно

џеба – бојни оклоп направљен од металних плочица

џебана – муниција

џевап – договор; разлог

џевердан – нарочито украшена пушка цида – копље

џилитати – бацати копље

џезва

 

Ш

Шејтан – ђаво

Шенлук – весеље, славље уз пуцњаву пушака

шер, шехер – велики град, варош

шестопер, шестоперац – буздован са шест пера

шићар – плијен, корист, добит

шићарџија – човјек који је лаком на добитак, пљачкаш

шуркулија – шaпа

 

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Претходни чланак:

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. vitavita

    Malvasija jeste vrsta vina, ali teško da je to turcizam, (Turci tada nisu konzumirali vino.)
    Bit će pre da je italijanizam,
    Malvasia je italijanski (i venecijanski) naziv za pokrajinu Monemvasia na Peloponezu, po kojoj je to vino dobilo naziv. A onda se s obale, gde je vladala Venecija, trgovinom i drugim kontaktima naziv proširio i udomaćio na celom Balkanu. Evo i linka na wiki: http://en.wikipedia.org/wiki/Monemvasia , http://sh.wikipedia.org/wiki/Malvazija , a i na Trekani: http://www.treccani.it/vocabolario/malvasia/

    • zasto ne ubacite mnogo vaznije reci kao na primer čakija ili srča ili neke druge

    • Slavko Petrusic

      Malvasia (ispravno napisano) je belo vino koje potiče sa Malte a Italiani su ga preneli u područje Veneto u IX veku.Kasnije je zbog povoljnog podneblja prenošeno na ostale predele širom Italije.Vinski čokot daje vrlo malo grozdova te je zato plod veoma sladak i mirišljav.To je veoma mirisno vino a može se naći u mnogim drugim predelima italije a najslađe je ono sa Sicilije.Međutim,najčistija je sorta grožđa koje se gaji u Istarskom području i veoma je ukusno i identićno je sorti porekla( Malteškoj).

  2. vitavita

    Slično i za beškot (i izvedenice biškot i piškota (u tom slučaju više se odnosi na keks, a manje na dvopek (hleb))):

    reč dolazi iz Crnogorskog primorja, a tamo je stigla s kontaktima s Venecijom (i srednjevekovni latinskim). Bis+coctus = dva + pečen = dvopek

    evo i linka: http://www.treccani.it/vocabolario/biscotto/

  3. vitavita

    uhititi je reč slavenskog porekla, za razliku od uhapsiti koja je turcizam (odnosno arabizam)

    prasl. i stsl. xytiti (rus. po-xítit̕: ugrabiti, češ. chytiti, chytati: uhvatiti)

  4. PedjaNyx

    Turcizmi su reci turskog porekla ili reci koje su usle u nas jezik posredstvom turaka Osmanlija, sto znaci da su i neke rece iz drugih jezika preko turskog usle u srpski… i smatraju se turcizmima iako nisu turskoga porekla.
    Npr: pogaca je hungarizam u tursko ali kod nas turcizam.
    Isto tako “astal” nije turcizam, to pouzdano tvrdim.

  5. vitavita

    mađarski asztal = stol 🙂

    • dolinalima

      И то од словенског стол. Турцизам није ни у лудилу.

      • тута

        Да. Молим вас, урадите за име Бога ово на научној основи. Данас је лако отворити гугловог преводиоца и видети да је чарапа у пољском скарапа, дакле, корен је к’рпа, да грци погачу изговарају као богаца, свети ‘лебац. Не брукајте се преписивањем пропаганде.

  6. vitavita

    a krevet je turcizam 🙂

    slavenska reč za krevet je postelja,

  7. vojislav ananić

    Некад давно, бар у нашим народним песмама, употребљавала се и реч ложница.

  8. vitavita

    trebalo bi nekako dokučiti kad su nastale te pesme: ložnica za krevet (ležaj, postelju), kao i spavaću sobu verovatno dolazi od fr. loža
    (i priložnica (konkubina)).. možda i grešim, ali imam osećaj da nisu baš mnogo stare

    prasl. *posteljь, *postelja (rus. postél’, češ. postel) ≃ po- + *stelti: prostirati (rus. stlat’)
    od reči postelja je nastala reč posteljina koja se zadržala u govoru (barem u kući moje bake), za razliku od postelje koja je zamenjena krevetom

    pa reč posteljica (placenta)…

    • Lepenicanin

      Лазаре, линк који сте навели не садржи само речи турског порекла (турцизме), него речи заједничке српском и турском језику, од којих убедљива већина потиче из неких других језика (латински, енглески, француски…).

      Иначе би испало да је реч “seksi” турцизам.

      • У праву сте. Први линк су сличне речи, други линк су турцизми (бар етимолошко порекло из турског језика).. Наравно, те турске речи и саме потичу можда из других језика…

  9. Salek

    Astal je mađarska reč.