Порекло презимена, село Мрђеновци (Купрес) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мрђеновци (данас Мрђановци), општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равн Порекло становништва села Мрђеновци (данас Мрђановци), општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића "Купрешко, Вуковско, Равн Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Мрђеновци (Купрес)

Порекло презимена, село Мрђеновци (Купрес)

Порекло становништва села Мрђеновци (данас Мрђановци), општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне и саобраћајне прилике. Њиве су на тераси, испод кућа, у Армаништима, Шауровицама, Суоту, Котлуши, Вигњишћу итд. Где је међу њивама дубок „долац“ или „плећина“ па се не може орати, ту се коси. Ливаде су испод терасе у пољу, у Стењцу, Бабином Врелу итд. Паша је на венцима и брдима изнад села, у Становцу, Вучковцу, Стражбеници итд., а с друге стране у Јарузи, испод Црног Врха. Шума је изнад села и паше, у Паљенама, Малој Локви итд. Највише је смрчеве и јелове шуме; букова је ређа.

Један пут води у шуму, косо уз планину; други, шири пут води између њива, преко терасе, у ливаде и пашњаке у пољу.

Положај и тип

Југоисточно од Новог Села диже се тераса, чије је теме пространо и ижљебљено вртачама. Три куће Вељка су у једној вртачи; дванаест кућа Зубића леже ивицом између одсека више и темена ове главне терасе и окренуте су југозападу. Три куће Ждера су на страни, изнад терасе; две куће Мијатовића су на темену више, а две на темену главне терасе; пет кућа Зубића и две куће Ковачића леже ивицом између стране и равни терасе и окренуте су југу; четири куће Матића, четири куће Ковачића и једна кућа Васића леже на темену главне терасе и окренуге су југу; три куће Зубића и две куће Ковачића леже у долини и окренуте су западу; и једна кућа Шебеза је у вртачи.

Вода се носи са Алајбеговца (бунара код благајске цркве), са Мрђеновачког Бунара (код кућа Милишића), са Стубла и Чесме (у пољу) и са језера (код Јапага). Испод стреха су намештена смрчева и јелова корита, у која се хвата кишница.

Број кућа по породицама је овај: Вељке 4, Зубићи 9, Зјаићи 3, Ждере 3, Милишићи 4, Ждере 3, Мијатовићи 4, Зубићи 5, Ковачићи 2, Матићи 4, Ковачићи 4, Васић 1, Зубићи 3, Ковачићи 2, Шебез 1,и Ковачић 1.

Три куће Вељка, у вртачи, јесу једна до друге; куће Ждера растављене су од Зјаића и то растојање износи око 100 м; од Ждера је растављена њивама група кућа, где су Милишићи и Ждере; и пет кућа Зубића и две куће Ковачића чине једну групу.

 

Порекло становништва

Вељке су стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу.

Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла. Славе Св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јању).

Ковачића преци живели су у Гламочу, код Рашкове Главице. Неки њихов Стеван запроси „цуру“. Она оде за другог, а Стеван запали појату и у њој изгори жена и троје деце из породице те цуре. Стеван побегне у Горажде паши Сирчићу и уговори с њим да живи у Мрђеновцима; ту му дође и породица из Рашкове Главице. То је било крајем 18. века. Славе Св. Николу.

Мијатовићи (старо презиме Шарвале) доселили су из Херцеговине. Славе Арх. Михаила.

Зубића је старо презиме Малешевићи. Крајем 18. века довела је баба Зуба из Гламоча два сина: Јована и Арсенија и неколико кћери. На месту где су сада Зубићи био је Илија Шарвала. Арсеније да субаши Мехмед-аге Тулића по кацу масног сира и кајмака, те он дигне Шарвале а намести Зубиће. Славе Св. Јована. Од Арсенија данас има тринаест, а од Јована десет кућа.

Ждере су се доселиле из Рујана (код Ливна) такође крајем 18. века. Једне Ждере су одавде отишле у Стројице (у Јањ) и сад се тамо зову Џакићи. Славе Св. Јована.

Шебеза је старо презиме Лабудићи. Доселили су се из Вабића (у Јању), где су имали земљу од старине и продали је. Овде су дошли крајем 18. века. Славе Св. Глигорија.

Васића је старо презиме Црногорац. Досељен је из Растичева, око 1845 год, кад су се тамо Црногорци поделили. Слави Св. Николу.

Матићи су пореклом из Горњег Малована. Једни су одатле дошли у Мрђебаре, бегу Бушатлији из Ливна, а други у Благај, спахији Чамбарлићу из Прусца. Око 1870. год, прешли су бегу Тулићу у Мрђеновце. Славе Св. Ђорђа.

Зјаићи су из Горњег Малована. Њихова мати је остала „сирота“, па је око 1890. год. дошла брату и довела сина. Славе Мратиндан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top